Crveni konac sudbine
Kinezi veruju u drevnu priču o CRVENOM koncu sudbine…
Po njima, bogovi su uvezali CRVENI konac oko nogu svima onima kojima je predodređeno da se sretnu…
Taj konac život može da razvuče ili da uplete, ali se on nikada neće prekinuti…
Večeras sam razmišljala o ,,ulogama” koje ljudi imaju u našim životima…
Neki od njih su protagonisti (junaci), neki su antagonisti (antijunaci), nekada su glavni, nekada sporedni likovi, poneko je usputna stanica u našem životu, poneko kazna, poneko lekcija, a retki su nagrada i blagoslov…
Kakvi god da su, svi učesnici u našim životima trebalo bi da nas učine boljim ljudima…
Reklo bi se da ova tema nije uobičajena za ,,blogerske priče”, ali postoje sagovornici koji ne hodaju utabanim stazama…
I, naposletku, postoje konci koji ispredaju priče naših života – oni su u našim rukama….
Da ne bismo bili marionete, već sveznajući pripovedači svojih života, sledeći put kada pomislimo da nekima nije mesto u našoj priči, setimo se da smo im sami dozvolili da u nju budu uključeni, jer su nam, iz ko zna kog razloga, bili potrebni baš takvi kakvi jesu…
Možda bismo, sa tom spoznajom, mogli postati ljubazniji, čak i prema onima koji nas okrznu u prolazu, a kamoli prema onima koji, zajedno sa nama, kroje naše uspomene….
MOŽDA?
One Comment
Aleksandra Đorđević
Mnogo lep tekst. Znala sam da si me vezala, ali nisam znala kako, moja crvena mašnice. 🙂