Moderna u srpskoj književnosti (podsetnik)

Moderna kao književni pravac je trajala dve decenije. Vrhunac doživljava početkom 20. veka i traje sve do Prvog svetskog rata.

Miodrag Pavlović ju je nazvao zlatnim vekom srpske poezije.

I u Evropi i u Srbiji, književnost moderne je pretstavljala veliki preokret na kraju 19. i početkom 20. veka.

Predstavnici moderne su nezadovoljni pripadnici društva koji se pred naletom materijalizma povlače u svoje unutrašnje svetove i stvaraju novu poetiku.

Pesnici moderne su prvi školovani intelektualci u Srbiji. Oni su nova generacija intelektualaca koja se školuje u inostranstvu, prvenstveno u Francuskoj, zbog čega je francuski uticaj u srpskoj moderni bio najvidljiviji.

Uticaj parnasizma i simbolizma je najznačajniji – zato se srpska moderna i naziva mešavinom ova dva pravca. Njihov uticaj se ogleda u stvaranju kulta lepog, što podržava i tadašnja književna kritika, na čelu sa Bogdanom Popovićem i ,,Srpskim književnim glasnikom”.

Na prelazu između dva veka, srpska književnost konačno hvata korak sa evropskom i upravo tada ona poprima sva obeležja evropske moderne.

Moderna kretanja u prozi

Moderna proza se kretala u dva pravca:

1. Tradicionalistički: oslanjanje na realizam
2. Modernistički: radnja sa sela prelazi u grad; drugačiji je ambijent; drugačiji je tip likova; manje je fabule, a više introspekcije; uvode se lirski i psihološki elementi ( unutrašnji sukobi i ispovedanja); teme opisuju kompleksne probleme društva i složena stanja duše; dominantne stilske figure su simbol i alegorija.

Moderna prvog talasa u prozi: Bora Stanković, Petar Kočić , Svetozar Ćorović i Ivo Ćipiko. Od pesnika u ovaj prvi talas spada Aleksa Šantić.

Savremeniji prozni pristup su imali: Milutin Uskoković, Veljko Petrović i Isidora Sekulić.

Moderna kretanja u poeziji

Ipak, u modernoj je poezija bila dominantna.

Prvi pesnik koji počinje da piše na modernistički način je bio Vojislav Ilić.

U svojoj pesmi ,,Kleon i njegov učenik” Ilić upotrebljava simbole na bodlerovski način:

,,Sve je samo simbol što ti vidi oko,
Sve što dušu tvoju i vedri i mrači.
Simbol je i zemlja, i nebo visoko,
A suština ono što on sobom znači.”

Dalju evropeizaciju srpske poezije donose intelektualci koji se vraćaju sa studija iz inostranstva: Dučić, Rakić, Pandurović, Dis, kao i kritičar Bogdan Popović.

Pod uticajem francuskog stila, oni uvode u srpsku poeziju pesimizam, dekadentnost i lapurlatizam.

Poetika srpskog modernog pesništva

• Kult lepog: sklad reči, misli, osećanja i zvuka
• Pesimizam
• Lapurlatizam
• Besmisao stvarnosti
• Promišljanja o Bogu, ženi, prolaznosti i smrti
• Patriotizam
• Slutnje
• Snoviđenja
• Simboli
• Precizan stih

Književna kritika

Književna kritika je prvi put izrazito važna i poštovana.

Ona se okreće unutrašnjim tumačenjima koja se tiču umetničkih vrednosti dela, za razliku od ranije kritike koja se bavila spoljašnjim pristupom, odnosno okolnostima u kojima je delo nastalo.

Ljubomir Nedić je preteča novog pristupa jer kritikuje utilitarizam koji zagovara društvenu ulogu književnosti. On prvi pohvaljuje Ilićev estetizam- osećanje za lepo, za emociju i artizam.

Bogdan Popović je bio veoma obrazovan, studirao je na Sorboni, bio poliglota i univerzitetski profesor. Nazivali su ga ,,kraljem misli, duha i ukusa”.

On 1901. godine osniva prestižni časopis ,,Srpski književni glasnik”, a 1911. godine pravi ,,Antologiju novije srpske lirike” u kojoj iznosi sledeće stavove:

• narod je masa koja ne može sama da utvrdi šta je vrednost u umetnosti
• dela tumači detaljno metodom ,,red po red”
• forma je važnija od sadržine – ona je 3/4 njegove vrednosti, a najveći su oni umetnici koji umeju da ih objedine
• roman je niži književni rod, pa ga više čitaju oni koji su manje obrazovani
• lepota u umetnosti treba da bude ohola, povučena i gospodstvena – kao u pesmi Jovana Dučića ,,Moja poezija”
• ukus je važniji od talenta – bolje će stvarati onaj koji ima ukusa
• književnost je Biblija čovečanstva – ona oplemenjuje

Popovićev predgovor ,,Antologiji novije srpske lirike” je manifest srpske moderne napisan u 4 poglavlja.

Visoki pesnički ton vlada u celoj antologiji, jer ju je Popović zasnovao na izuzetno zahtevnim kriterijumima:

1. CELA LEPA: sastavljena je po estetičkim merilima; pesme su birane po lepoti; ona je zbirka cveća poezije; svaka pesma u njoj je dragi kamen; sve one su lepše u Antologiji nego van nje; mora biti cela lepa bez loših stihova, loših početaka i završetaka, okrugla i savršena kao zvezda
2. OSEĆANJA: lirska pesma mora imati osećanja; osećanje mora biti čisto, a ne prigodno
3. JASNA: pesma mora biti jasna jer nejasnost ubija smisao
4. Pravo srpsko pesništvo počinje od Radičevića; posle njega slede pesnici sa dubljim osećanjima i temperamentom; potom, oni sa živom maštom; na kraju sledi kruna pesništva: Šantić, Dučić, Rakić, Pandurović i njihova poezija pesimizma i ispovednog tona

Jovan Skerlić je bio urednik SKG nakon Popovića. On 1914. godine piše ,,Istoriju nove srpske književnosti”. Bio je veoma uticajan i određivao je sudbinu umetnika na književnoj sceni. U svojoj knjizi je opisao smenu stilskih epoha, pravaca i škola i pokazao da se srpska književnost razviijala u skladu sa evropskim književnostima.

Književna kritika je imala prevlast u moderni kakvu nikada pre i nakon toga nije imala.

Rezime

Zajedno sa književnim tendencijama, i jezik se prilagođava novim intelektualnim potrebama. Sa modernom počinje centar da utiče na periferiju, a urbane i moderne sredine postaju dominantnije od ruralnih i tradicionalnih.

Dakle, ne zaboravimo da je epoha moderne iznedrila neke od najznačajnijih nacionalnih pesnika, ustanovila antologijske pesme i da se često naziva zlatnim dobom poezije!