4. GODINA,  SRPSKI JEZIK OD A DO Š

Nezavisne rečenice

Šta rečenica obavezno mora imati da bi bila rečenica? Odgovor je: predikat u ličnom glagolskom obliku.

Šta to nezavisne rečenice čini samostalnim? To su njihove komunikativne funkcije, na osnovu kojih i nastaje podela nezavisnih rečenica na:

  • obaveštajne (izjavne): kazuju neku poruku koja se saopštava sagovorniku, slušaocu ili čitaocu i najčešće se u pisanju obeležavaju tačkom.

Primer: Danas je lepo vreme.

Obaveštenje sagovorniku se može saopštiti i tako da ono izražava čuđenje, iznenađenje, radost ili neko drugo osećanje. Takve rečenice se u pisanju završavaju znakom uzvika, ali ipak spadaju u obaveštajne rečenice.

Primer: Ana se uselila u novu kuću!

Obaveštajne rečenice su rečenice koje se najčešće upotrebljavaju i u govoru i u pisanju.

  • upitne (interogativne): traže neku informaciju od sagovornika i u pisanju su obeležene upitnikom. Upitne rečenice uglavom sadrže upitne reči da li, zar, glagol u ličnom obliku + li, upitne zamenice i priloge.

Primer: Ideš li na utakmicu sutra?

Međutim, da bi rečenica u nekim slučajevima bila upitna dovoljna je samo upitna intonacija.

Primer: Ana se uselila u novu kuću?

Unsplash
  • zapovedne (imperativne): služe da nekom nalože da nešto uradi,da mu zabrane ili ga odgovore da nešto uradi. One iskazuju zahtev, zapovest ili zabranu upućenu sagovorniku da se neka radnja izvrši ili ne izvrši i najčešće se u pisanju označavaju znakom uzvika, ređe tačkom. Glavno obeležje zapovednih rečenica je glagolski oblik imperativ, ali se mogu javiti i prezent perfekat u kombinaciji sa rečima nemoj, neka ili da.

Primer: Nemojte da prepisujete!

Zapovedne rečenice u pisanju su obeležene tačkom kada je u njima iskazana neka blaža zapovest ili molba.

Primer: Neka neko odgovori na pitanje.

  • željne (optativne): označavaju govornikov stav prema onom što želi ili što bi voleo. One izražavaju želju da se ostvari ono što označavaju (lepe želje, blagoslovi, kletve) i u pisanju se obeležavaju znakom uzvika. Glavno obeležje željnih rečenica je krnji perfekat, konstrukcije neka + prezent ili da + prezent.

Primer:  Neka te sreća prati celog života!

  • uzvične (usklične, eksklamativne): služe da označe emocije. One izražavaju divljenje, iznenađenje ili čuđenje sagovornika i najčešće se u pisanju obelažavaju znakom uzvika, a u nekim slučajevima znakom uzvika i znakom pitanja zajedno. Najčešća obeležja uzvičnih rečenica su reči ala, kako, što, li ...

Primer:  Ala si ti budala!

Obeležja koja su bitna za raspoznavanje pojedinih vrsta nezavisnih rečenica su: intonacija i završni znak interpunkcije, ali i poneki glagolski oblik koji nam može otkriti koja je vrsta nezavisnih rečenica u pitanju.

O kojoj rečenici je reč zaključujemo na osnovu intonacije izgovora, odnosno da li se radi o izgovorenom obaveštenju, pitanju, zapovesti, želji, oduševljenju ili nekom iskazanom osećanju.

Nezavisne rečenice su one rečenice koje, zahvaljujući svojoj komunikativnoj funkciji, mogu da stoje samostalno i koje iskazuju celovitu poruku uz pomoć intonacije i interpunkcije.

Unsplash

Primeri

Obaveštajne rečenice:

  • Aleksa trenira odbojku.
  • Moja majka je nastavnik.
  • Volim da čitam knjige.
  • Juče smo igrali sa Zvezdom.
  • Juče smo pobedili Zvezdu!
  • Ana je kupila auto!

Upitne rečenice:

  • Doputovaše li oni ili ne?
  • Gde ti je školska torba?
  • Da li imaš trening danas?
  • Jesi li kupio hleb?
  • Zar opet ideš u grad?
  • Kako se zoveš?

Uzvične rečenice:

  • Ala je danas divan dan!
  • Što je onaj dečak sladak!
  • Lepo li je vreme danas!
  • Kako je dao divan go!
  • Kako je bila dobra utakmica!
  • Što je ovo dobro!

Zapovedne rečenice:

  • Otvorite sve prozore!
  • Ne pretrčavaj ulicu!
  • Zatvaraj vrata za sobom!
  • Ne gledaj u tuđi rad!
  • Da ste se odmah smirili!
  • Donesi mi čašu, molim te.

Željne rečenice:

  • Sve ti se želje ostvarile!
  • Od ruke ti ništa ne rodilo!
  • Srećan ti rođendan!
  • Srećan put, druže moj!
  • Seme ti se zatrlo!
  • Da ti sve bude onako kako želiš!

Obaveštajne – Milan uči.
Upitne – Uči li Milan?
Zapovedne – Milane, uči.
Željne – Neka Milan uči.
Uzvične – Uči Petre!

Unsplash

Naporedni odnosi nezavisnih rečenica

Nezavisne rečenice ostvaruju naporedne odnose onda kada obrazuju skup od dve ili više prostih rečenica u složenu rečenicu.

Vrsta naporednog (nezavisnog) odnosa obeležava se upotrebom naporednih veznika: I, A, PA, TE, ALI, ILI , NI, NITI, NO, DOK, VEĆ.

U govoru se naporedni odnosi obeležavaju intonacijom ili pauzama, a u pisanju zarezom.

Specijalni tipovi nezavisnih rečenica

Specijalni tipovi nezavisnih rečenica svojom konstrukcijom prilagođavaju formulisanje poruke komunikativnoj situaciji, govornom kontekstu i emotivnim i ekspresivnim potrebama govornika.

One su sažete, bez suvišnih jezičkih elemenata, ekonomičnog izraza, naglašena je ekspresivnost kao izraz govornikovih osećanja i stavova prema onome o čemu se kazuje.

Voz! (= Stiže voz!)
Auto! (= Čuvaj se auta!)
Ne! (= Ne čini to!)
Lopove! (= Ti si lopov!)
Nevaljalac! (= On je nevaljalac!)
Velikog li nevremena! (= Veliko je nevreme!)

To su nezavisne rečenice koje služe za formiranje komunikativne rečenice. Po svojoj sintaksičkoj konstrukciji one su potpune rečenice. Njihova poruka se shvata pomoću konteksta govorne situacije.

Predikatske rečenice, koje su glavni tip rečenica u užem smislu, i specijalne nezavisne rečenice kao sporedni tipovi, funkcionalno se skladno dopunjavaju.

Pojedini tipovi specijalnih rečenica ustvari su eliptični izraz predikatske rečenice:

Glupak! (= On je Glupak!)
Voz! (= Čuvaj se voza!)
Tišina! (= Prestanite da Galamite!)

Leksičko jezgro specijaliih rečenica ne čini glagol u ličnom obliku – to je obično imenica, pridev ili prilog (ređe), pojedine rečce (ili sintagme formirane s ovim rečima). Ako se kao jezgro pojavi glagol, on je u infinitivu.

Unsplash

Bezlične rečenice

  • bezlične rečenice: rečenice koje nemaju subjekat, odnosno ne postoji lice koje vrši radnju i zbog toga se one nazivaju bezlične rečenice.

Bezličnim rečenicama označena su zbivanja iz prirode. Dakle, sva ova zbivanja imaju svog izazivača u prirodi, ali nemaju subjekat, jer se ne mogu vezati za vršioca radnje.

Primeri:

  • Njega nema.
  • Sviće. 
  • Grmi. 
  • Seva. 
  • Juče je otoplilo.
  • Smrkava se.
  • Grmelo je.
  • Zahladnelo je.
  • Razdanilo se.
  • Nama se juče spavalo.

Dakle, bezlične rečenice jesu rečenice koje nemaju gramatički subjekat, a glagol stoji u trećem licu jednine srednjeg roda.

Primeri: Smrkava se. (3. lice jednine)

Smrkavalo se. (3. lice jednine srednjeg roda)

Koja je razlika između ličnih i bezličnih rečenica?

Lične i bezlične rečenice razlikuju se po tome što lične rečenice imaju subjekat, a bezlične nemaju subjekat.

Uporedi: Ona peva. i Grmi.

U ličnim rečenicama glagol uvek kongruira sa subjektom, a u bezličnim je uvek u 3. licu jednine.

Uporedi: Ona je pevala. i Sevalo je.

U ličnim se situacija pripisuje subjektu, a u bezličnim se pojave i procesi dešavaju bez učešća subjekta.

Uporedi: Ona je pevala. i Grmelo je.

Dakle, radnju u bezličnim rečenicama izaziva neka prirodna sila i zato one nemaju vršioca radnje.

Unsplash

Obezličene rečenice

Obezličene rečenice su rečenice sa zamenicom sebe, se.

Nastaju od neprelaznih glagola. Mogu nastati i od prelaznih, s tim što se objekat ne mora izreći, nego se podrazumeva. Takvi su glagoli: jesti, čitati, pevati, igrati.

Primeri: Kada se kreće na ekskurziju?

Nekada se dobro jelo.

Obezličene rečenice koriste se u naučnim tekstovima (naučnom stilu) da bi se ostvarila objektivnost i neutralnost tona kazivanja u raspravama, posebno u književnoj kritici koja izriče vrednosne sudove.

Primeri: zapaža se, nameće se zaključak.

Pasivne rečenice

Pasivne rečenice nastaju od prelaznih glagola.

Primer: Devojci je hladno. (Logički subjekat je u dativu.)

Nema više čaja. (Logički subjekat je u genitivu.)

Pasivna rečenica je subjekatsko-predikatska rečenica u kojoj subjekat trpi radnju. Zato je to pasivni subjekat jer se na njemu vrši radnja kao na objektu umesto da on bude vršilac radnje.

Pasivno stanje subjekta iskazuje se na dva načina:

  1. Trpnim glagolskim pridevom prelaznog glagola (participski pasiv):
  • Učenik je nagrađen.
  • Žito je požnjeveno.

2. Rečcom SE uz prelazni glagol u ličnom obliku (treće lice jednine prezenta), kao refleksivni lični oblik (refleksivni pasiv):

  • Istorijski filmovi se rado gledaju.
  • Mnogo se čitaju memoari.

Ova konstrukcija služi za iskazivanje situacija s uopštenim ili kolektivnim agensom koji se odnosi na osobe. Rečenica je deagentizovana jer se vršilac radnje ne izriče. Subjektom je iskazan pacijens (trpilac radnje).

Pasivna varijanta: Učenik je nagrađen. Učenik je nagrađen /od (strane) škole/.

Aktivna varijanta: Škola je nagradila učenika.

  • Žeteoci su požnjeli žito. / Žito je požnjeveno.
  • Škola je nagradila učenika. / Učenik je nagrađen. (Učenik je nagrađen od /strane/ škole)
  • Profesor je napisao udžbenik. / Napisan je udžbenik.
  • Profesor sutra zaključuje ocene. / Sutra se zaključuju ocene.
  • Škola vrednuje ukupan rad. / Vrednuje se ukupan rad.
Unsplash

Rečenice sa logičkim subjektom

Bezlične rečenice su i one sa logičkim subjektom.

Pravi subjekat (gramatički, sintaksički) uvek je u nominativu i glagol iz predikata kongruira s njim.

Ali ima i rečenica u kojima subjekat nije u obliku nominativa nego u obliku dativa, akuzativa ili genitiva:

  • Spava mu se.
  • Petra je mučio ispit.
  • Danas ima snega.

To su rečenice sa logičkim (semantičkim) subjektom. Formiraju se kada predikat označava psihološka i fiziološka stanja ili procese koji se pripisuju logičkom subjektu. Ove rečenice mogu imati strukturu bezlične rečenice.

  • Jovanu je muka.
  • Njega nema.
  • Njemu se ne ide.
  • Bolelo ga je.
  • Laknulo mu.

Imenička jedinica koja imenuje nosioca situacije u funkciji je logičkog subjekta s kojim predikat ne kongruira.

Logički subjekat imaju i egzistencijalne rečenice kojima se iskazuje postojanje ili nepostojanje nečega.

Formiraju se na dva načina:

  • Kada je predikat u prezentu formiraju se pomoću glagola IMATI
  • Kada je predikat u nekom drugom obliku, formiraju se pomoću glagola BITI
  • Danas ima snega.
  • Sutra će biti sankanja.
  • Juče nije bilo izleta.

U navedenim bezličnim egzistencijalnim rečenicama subjekat je u genitivu.