Leksikologija: Polisemija, sinonimija, homonimija i antonimija
Leksikologija je deo nauke o jeziku koji se bavi značenjem reči i izraza, ali i značenjskim odnosima među rečima, njihovim poreklom i upotrebom.
Kratak rezime naučenog o tvorbi reči
Postoje tri najvažnija načina tvorbe reči u srpskom jeziku i četvrti koji je specifičan.
Tvorba pretvaranjem
Način građenja pri kom jedna vrsta reči prelazi u drugu bez promene oblika naziva se tvorba pretvaranjem.
Kombinovana tvorba
Kombinovana tvorba je način građenja reči pri kom nova reč nastaje istovremeno i slaganjem ( ili prefiksacijom) i izvođenjem.
Slaganje kao način tvorbe reči
Način građenja pri kom se od dve reči dobija nova reč naziva se slaganje. Reči nastale na taj način nazivaju se složenice.
Izvođenje kao način tvorbe reči
Reči koje nastaju spajanjem tvorbene osnove i sufiksa se nazivaju izvedenice, a takav način građenja reči naziva se izvođenjem (sufiksacijom).
Osnovni pojmovi o tvorbi reči
Morfologija proučava i načine pomoću kojih nastaju nove reči u jeziku. U okviru morfologije, oblast koja se bavi proučavanjem nastanka reči naziva se tvorba reči.
Jedna sasvim sentimentalna priča o USPEHU
Govoriti o uspehu možeš jedino pomoću glagola nesvršenog vida. Glasine o tvom uspehu traju dok živiš. Pisati o uspehu možeš na bezbroj načina. Svaka od tih priča je jedna od varijacija života.
