3. GODINA,  SRPSKI JEZIK OD A DO Š

Kratak rezime naučenog o tvorbi reči

Postoje tri najvažnija načina tvorbe reči u srpskom jeziku i četvrti koji je specifičan:

  1. izvođenje (sufiksacija)
  2. slaganje (kompozicija)
  3. kombinovana tvorba
  4. tvorba pretvaranjem

Izvođenje (sufiksacija)

Izvođenjem se stvaraju izvedenice.

Grade se na taj način što se na tvorbenu osnovu dodaje sufiks:

  • knjiž- + -ica
  • knjiž- + -ni
  • knjiž- + -i- (-ti)

Razlikujemo sledeće sufikse:

mocioni sufiksi (nastavci za promenu roda): ministarka, lavica, žabac
gramatički sufiksi (nastavci za promenu oblika): pilići, klasje, čeljad, građanin
sufiksi subjektivne ocene (deminutivi ili augmentativi): kućica, kućerina, lepuškast, ljuljuškati

Slaganje (kompozicija)

Slaganjem se stvaraju složenice.

Grade se na sledeće načine:

  1. SLAGANJEM:
  • Spajanjem dveju reči ili njihove osnove: bubamara, dangubiti
  • Spajanjem sa spojnim vokalom: parobrod

2. PREFIKSACIJOM se reč spaja sa prefiksom:

  • ne- + prijatelj
  • o- + malen
  • pro- + čitati

Sufiksoidi i prefiksoidi

Sufiksoidi i prefiksoidi su tvorbeni elementi grčkog porekla koji obrazuju nizove reči i nose njeno celo značenje:

Sufiksoidi:

  • psihologija
  • slovenofil
  • biblioteka

Prefiksoidi:

  • agronomija
  • makrobiotika
  • fotosinteza
  • hronologija
Unsplash

Kombinovana tvorba

Kombinovanom tvorbom se stvaraju složeno-izvedene reči na taj način što se u isto vreme spajaju:

  • dve osnove i sufiks: prv- + -o- + tim- + -ac
  • prefiks, osnova i sufiks (sa spojnim vokalom): bez- + izlaz- + an; do- + vrat- + -ak; o- + zdrav- + i-(ti)

Tvorba pretvaranjem

Pretvaranjem reč iz jedne vrste prelazi u drugu:

pridev se poimeničava: dobro, mlada, Bačka
glagolski pridev ili prilog se popridevljavaju: idući dan, sakriveno blago
pridevi i imenice se popriložavaju: brzo otići, otići trkom
imenice postaju predlozi: kraj prozora, početkom godine

Polusloženice

• Njihovi delovi se spajaju crticom.
• To su spojevi dveju reči od kojih svaka zadržava svoj akcenat, a prva je nepromenljiva: remek-delo, srpsko-francuski rečnik…
• Kad se dele, piše se crtica i na kraju gornjeg i na početku donjeg reda: remek- -delo

U Rečniku srpskoga jezika nalazimo na sledeće odrednice:

zlòdelo jek. zlòdjelo s: rđav, loš postupak; nedelo, zločin
rèmek-dȅlo jek. rèmek-djȅ lo s: vrhunsko (obično umetničko) ostvarenje, delo koje se ističe svojim savršenstvom, kvalitetom
• postoji i izraz: plemenito delo

Kako razlikovati polusloženicu od složenice i sintagme?

• Ako se oseća da dve reči sačinjavaju celinu, ali svaka zadržava svoj akcenat, a prva reč se ne menja, onda se takav spoj smatra polusloženicom. Između dve reči se tada piše crtica (primer je reč remek-delo).
• Ako su dve reči spojene tako da se objedinjuju jednim akcentom, a pritom još jedna od njih ili čak obe nisu samostalne, onda se dobija složenica (primer je reč zlodelo)
• Ako se oseća da su reč i njena odredba zasebne (obe imaju svoj akcenat i mogu stajati samostalno), onda one čine sintagmu (primer: plemenito delo)

Slivenice

Slivenice su reči koje su nastale po modelu „slivanja”, karakterističnom za engleski jezik (naročito njegovu američku varijantu):

  • motel: hotel za motoriste
  • knjiga ,,Sarmagedon u Mesopotamaniji“ našeg uglednog lingviste Ranka Bugarskog
  • CELERABA, LOVČANIK, PROFESMOR, UNEZVERITET…

Napomena

U prethodnim objavama bilo je reči o svakom od načina tvorbe ponaosob, uz mnogobrojne primere koji ovu oblast gramatike čine razumljivijom.