PISAC IZ PRIKRAJKA,  PISANJE,  RADIONICA

Portret bez portreta

Moj Milorade, ako si ikada želeo da odeš, onda nije trebalo baš ništa da ostavljaš za sobom.

Tvoji tragovi čine da još više patim – zato ću napraviti sećanje bez tebe – bićeš moj portret bez portreta.

Tvoja majka mi je rekla da si postao ratnik. Ja sam te poznavao kao prijatelja.

A sada, dok slikanjem oživljavam tvoje obrise, pitam se i pitam te: ,,Milorade, kako se od prijatelja postaje ratnik?”

Da li tako što rešiš da ostaviš sve što imaš, uzmeš jedan torbičak i od svog života samo ono što u njega može stati, pozdraviš se sa bližnjima kao sa prolaznicima i kreneš u nepoznato?

Kažeš, Milorade, domovina te je dozivala, muka te je naterala, mislio si vratićeš se, verovao si čuvaće te Bog

Dok te slikam, Milorade, živ si i razgovaraš sa mnom.

Ja sam besan, a ti pun razumevanja. Svašta ti govorim kao da si najgori, kao da si izdajnik, kao da se iz Drugog svetskog pakla nisi vratio kao heroj

Kažem, vratio si se, Milorade, ali, ipak, nisi…

Ne mogu da zagrlim tvoje ordenje, ne mogu da se oslonim na tvoju slavu, tvoja torba mi ne može biti prijatelj umesto tebe…

Sve te oskoruše i osušene dunje, koje si sačuvao kao najveće blago iz zavičaja, mi ne dozvoljavaju da se i dalje ljutim na tebe.

Biti ratnik je, kažu, važnije nego biti sin i prijatelj.

Zato te slikam, Milorade ratniče, da naslikan kao junak pripadaš svima.

Torba koju slikam prikriva tvoje lice – ratnici nemaju lica, već torbe pune hrabrosti.

Tvoj lik neću slikati – bićeš moj portret bez portreta.

Neka tvoj lik pripadne nama koji smo te voleli, a takvi portreti se slikaju po sećanju – srcem.

,,Portret Milorada ratnika” Dragana Martinovića iz 1988. godine, iz kolekcije ,,Savremenici”, Moderna galerija Lazarevac

P.S. Priča je nastala u okviru radionice kreativnog pisanja koja je održana u Modernoj galeriji u Lazarevcu. Spisateljski izazov je bio da se postavimo u kožu onog ko je naslikao sliku – upravo onu koja nas najviše privlači.

Moja priča govori o gubicima, opraštanju i bolu onih koji ostaju u životu onda kada njihovi najdraži odlaze.

Inspirisana je slikom ,,Portret Milorada ratnika” Dragana Martinovića, iz 1988. godine, iz kolekcije ,,Savremenici”, Moderna galerija Lazarevac.

2 Comments

  • Aleksandra Đorđević

    Lepo, snažno, zaokruženo u kratkoj formi. Poverovala sam u svaku reč i poželela da saznam više i o prijatelju i o ratniku.

    • tvojmagazin

      Draga Sanja,
      Mnogo ti hvala! Na radionici kreativnog pisanja koju sam držala mladima, često sam pisala zajedno sa njima, pružajući im primer, podstrek i podršku. Ova kratka priča, crtica, nastala je upravo na taj način.