Titanik
PISAC IZ PRIKRAJKA,  PISANJE

Kada bih bila brod, bila bih Titanik

Kada bih bila brod, bila bih Titanik.

Samo bih zbog sante leda mogla potonuti.

Svi moji kapetani bi zakazali…

Podrivalo bi me ono što je unutar mene, ali bi me dokrajčilo ono spolja – ono što nisam želela da vidim.

Moje palube bi posrnule pod teretom moga potpalublja.

Dok tonem, svirali bi mi muzikanti utehe.

Dostojno bi me ispratili u nepoznato.

Sakrila bih u svome okrilju sve zabranjene ljubavi. Podržala bih sve velike snove. Bludela bih sa onima koji bi se zaputili u zemlju mogućnosti.

Postala bih simbol brodoloma.

Izneverila bih sve velike nade koje su polagane u mene.

Dozvolila bih samo delićima sebe da se spasu.

Tražili bi me po prostranstvima u nedogled.

O meni bi pisali naknadne pesme.

Zbog mene bi strepeli svi oni koji se ikada budu ukrcavali na brodove.

Tada bi shvatili da sam bila stvorena da potonem, a ne da plovim. Nek’ plove neki drugi brodovi. Ja bih da tonem.

Titanik postaješ po cenu potonuća. Možeš da ploviš decenijama po morima ili da plutaš vekovima po sećanjima.

Postoje i ovi i oni brodovi. Ja bih da budem Titanik!

Unsplash

I ti sam si brod koji tone, hoćeš li sebe napustiti?

Kada bih bila brod, bila bih Titanik.

Pa da me onda prezrivo pitaju: ,,Gde si pošla na put nespremna, kakva si to domaćica, kako dočekuješ svoje goste, zar se tako brineš o njima“?

Tada bih mogla da im odgovorim:

  • Ne ukrcavaj se na brod ako nisi spreman na brodolom!
  • Ne očekuj gostoprimstvo ako si došao da podrivaš!
  • Ne traži dobrodošlicu ako ne dolaziš sa poštovanjem!
  • Ne pružam pažnju nepažljivima!
  • Ne ukazujem pomoć dužnima!
  • Ne brinem o onima koji su se ukrcali na moje palube, ali se nisu ukrcali u sebe!

Ja sam Titanik!

Ne žalim da potopim sebe – neću prezati da te povučem na dno.

Ne delim milost okolo kao milostinju.

Nemilosrdna sam, jer sam okružena santama leda.

Ukrcavamo se zajedno – ti u mene, je u tebe.

Ti me podrivaš, ja te nosim. A kad te nosim, ja te ljuljam. A kad me podrivaš, podrivaš sebe…

Iskušavam te uporno.

Ukrcavam te u sebe.

Učim te da ne napuštaš brod koji tone.

I ti sam si brod koji tone, hoćeš li sebe napustiti?

Unsplash

Ukrcavanje u sebe

Kada bih bila brod, bila bih Titanik – jer kada olupinu izvuku iz dubina, sagledaju je u njenoj punoj veličini.

Najviše tonu oni najveći brodovi.

Oni ne tonu zato što nemaju snagu da se odupru burama – tonu jer ne spoznaju svoju pravu težinu – misle da su lakši nego što jesu.

Pučina ne trpi otpor, već prepušanje.

Otvoreno more ne trpi zatvorenost.

Čaura možeš biti na suvom – na moru otvori sve svoje karte!

Na moru prolaze pirati, a ne bleferi.

Na moru otimaj, kradi, lovi, budi u zasedi, presreći…!

Dozvoljeni su ti svi grehovi, osim jednog – na moru ne laži!

Ukrcaj se u sebe, pre nego što se ukrcaš na brod!

Onda te sante leda ne mogu okrznuti.

Ipak, ako se desi da potoneš, potonućeš kao Titanik. I posle stotinu godina, diviće se tvome potonuću više nego svim trajanjima ovoga doba.