Alhemija pisanja – KAKO DA ,,PORODIŠ” PISCA U SEBI?
Kada ,,običan čovek” hoda ulicama, stoji u redovima ili se vozi prevozima, on se susreće i mimoilazi sa prolaznicima, tuđincima ili poznanicima…
Kada iste radnje obavlja pisac, on u svakodnevici primećuje sve ono što drugi čak ni ne naslute – on se susreće i mimoilazi sa srećama i tugama…
Onda kada se jednog dana, nekim čudom, rodi pisac u tebi, videćeš priče:
- na svakom koraku
- u svakom ćošku
- u svakom tuđincu koga sretneš…
Postaćeš:
- KOLEKCIONAR reči
- LOVAC na priče
- SAKUPLJAČ uspomena
- ŠKOLJKA kolektivnog sećanja
- ESENCIJA univerzalne mudrosti
- nedodirljivo JEZGRO zemaljske utrobe
- tajni ELIKSIR večnog života i neprolazne mladosti
- UNIVERZUM šćućuren u jednoj čestici
- NADA koja će spasti svet
- SPASILAC koji će sačuvati poslednje zrno bezazlenosti…
Kada se u tebi rodi pisac, sve manje si čovek, a sve više duh– onaj koji hoda među ljudima, ali ne živi sa njima.
Ako me pitaš koji je to ritualni ples, mistični obred, proces inicijacije ili tajni napitak koji će te učiniti piscem, ne mogu ti otkriti alhemiju pisanja.
Do nje ćeš doći sam onda kad se upustiš u tihu i duboku reku ponornicu koja se zove pisanje…
Skoči iako ne znaš da plivaš, pa onda proplivaj, zaroni, davi se, ostani bez daha, sam sebe spasi, sam sebe reanimiraj, sa dna se izbori za gram vazduha, plutaj u mirnim vodama, odupiri se džinovskim talasima i budi svestan da si u toj reci sam!
U ponornici koja se zove pisanje nećeš susresti druge davljenike, jer su i oni, kao i ti, sami u svojim rekama…
U pisanju, neće ti se ništa olakšati, niti će ti išta ići na ruku– vodene struje bacaće te na sprudove, spuštaće te niz vodopade i uvlačiće te u virove…
Ponekad ćeš se dokopati plave lagune, ali ćeš najčešće tonuti kao Titanik…
- Za pisca nema POŠTEDE…
- Za pisca nema MILOSTI…
- On je TITANIK…
- Pisac je POSLEDNJI MOHIKANAC…
- Pisac je PROVODNIK…
- Pisac je FARADEJEV KAVEZ…
- On je i božji i sotonin MILJENIK…
- On je i IZABRANIK i OTPADNIK…
DA BI POSTAO PISAC, MORAŠ NAUČITI KAKO DA SVOJU DUŠU UČINIŠ TOLIKO VELIKOM DA ONA MOŽE POSTATI DOM ZA NEZBRINUTE PRIČE!
8 Comments
Aleksandra Đorđević
Hvala! Oplemenilo mi je dušu. Lepo je znati da nismo sami iako smo duhovi. Nekada se reke uliju jedna u drugu. Mnogo bih to volela. Veliki pozdrav
P.S. Ako pitaš, naći ćeš me. 😉
tvojmagazin
Draga Aleksandra, Sanja,
Nije me bilo dva dana na blogu… I onda me sačeka tvoj komentar – divan, ohrabrujući, tajanstven…
U času kada sam se spremala da ti odgovorim na poruku, na Facebooku mi ,,slučajno” izlazi preporuka za jednu knjigu pod nazivom ,,Devet godišnjih doba” autorke Aleksandre Đorđević.
Da li je u pitanju koincidencija? Veruješ li, uopšte, u slučajnosti? Ja ne verujem!
Da li sam na pravom tragu?
Bez obzira na to da li sam na tragu ili ne, mnogo mi znači tvoj komentar. Veliki pozdrav!
Snežana 🙂
Aleksandra
Upecala si me. 😉
tvojmagazin
Razumele smo se kroz nekoliko rečenica 🙂 Mada, zasluge pripadaju i našem dragom posredniku 😉
Milena
Sada cu da zvucim neskromno, ali sam mnogo srecna sto imam tu cast da spojim moje dve drugarice i koleginice ❤️❤️
tvojmagazin
Dakle, Milena, ti si taj misteriozni posrednik 😉 Hvala ti na tome, draga naša 🙂
Milena
Malo sam se izgubili u morskim dubinama, ali imale smo srecu da prezivimo i ugledamo se na povrsini. Sve tri. A imam sjajnu ideju da nas spisateljski tim dobije jos jednog clana. Cekamo da se ulije u nase more😊
tvojmagazin
Devojke, vidim da imate neki ,,pakleni plan”… Da se izjasnim – ja sam ZA 🙂