DOGAĐAJI,  KOLUMNE,  MISLITE O TOME

Ne dirajte nas u Desanku!

Danima se bavim pripremanjem dva intervjua sa sagovornicima koji, svaki u svojoj branši, postigavši uspehe koji se ne praštaju, svedoče da postoji jedna zemlja na brdovitim Balkanu u kojoj je apsurd redovno stanje.

U toj zemlji se, u istoj vremenskoj ravni, odvijaju dve paralelne stvarnosti.

Jedna stvarnost je ona koja se građanima zemlje na brdovitom Balkanu ,,poslužuje” putem takozvanih ,,malih ekrana”. Ta stvarnost je zaodenuta u popeglana odela koja se ne gužvaju, ušuškana u crvene vrpce koje se svakodnevno presecaju kao simboli ekonomskog napretka, upakovana u fingirane statistike koje imaju nameru da zavaravaju i učaurena u oveštale institucije koje bi da sprovode reforme za koje nisu kadre.

Druga stvarnost je ona u koju se građani zemlje na brdovitom Balkanu uveravaju na svakom koraku. Ta stvarnost je razdrljena u svojim jeftinim ,,second hand” stvarima, izrabljivana u fabrikama kojima ni crvene vrpce nisu pomogle da ponude korektne uslove, zaluđena brojkama koje joj govore da ni ovog meseca neće moći da sastavi kraj sa krajem i osuđena da živi po pravilima oveštalih institucija koje bi da sprovode reforme za koje nisu kadre.    

Kao i svaki parazitski organizmi, tako i oveštale institucije zemlje na brdovitom Balkanu dugo egzistiraju u telu svog domaćina, jer mu krv piju postepeno i polako, na način koji ga neće potpuno iscrpeti. Drznu li se da preteraju, više će štete naneti sebi, nego svom domaćinu. U zemlji na brdovitom Balkanu dogodilo se da preteraju. Dirnuli su u ono što se ne dira – dirnuli su u najvoljeniju pesnikinju zemlje na brdovitom Balkanu – Desanku Maksimović.   

Ostavila sam po strani započete intervjue, jer oni mogu sačekati.

Desanka ne može da čeka!

Youtube PrintScreen

Događaj bez presedana

Kada su me juče upitali da li sam potpisala onlajn peticiju ,,Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!“, pokazalo se da sam potpuno neobaveštena. Brže-bolje sam se povezala na internet ne bih li se informisala. Na društvenim mrežama me je dočekao književno-prosvetni skandal. Saznajem da je u toku prekrajanje nastavnog programa za predmet Srpski jezik i književnost – a ,,kola su se slomila“ preko dela Desanke Maksimović.

Znate, u mojoj diplomi velikim slovima piše: PROFESOR SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI. Nisam se baš naradila u struci, ali i to ide na račun oveštalih institucija koje bi da sprovode reforme za koje nisu kadre. Ipak, ta velika slova iz diplome me kvalifikuju da progovorim o ovom događaju bez presedana – najapsurdnijem od svih u ogromnoj konkurenciji besmislica koje pamti zemlja na brdovitom Balkanu.

Kao razjareni bik, kliktala sam na sve relevantne i trivijalne naslove. Sagledavala činjenice, čitala izjave, razmatrala prepiske, sumnjala na spinovanje i zaključila – oveštale institucije bi da sprovode reforme za koje nisu kadre!

Youtube PrintScreen

Sled događaja

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ( ZUOV) doneo je odluku da iz programa za treći razred gimnazije isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog njenu najpoznatiju zbirku ,,Tražim pomilovanje”.

Nakon vesti usledila je medijska bura, koja se još uvek ne stišava.

Javnost zahteva razjašnjenje, pitajući se zašto u nastavnom programu više nema mesta za našu najvoljeniju pesnikinju?

Prva je, po hitnom postupku, reagovala dr Svetlana Šeatović, upravnica Zadužbine „Desanka Maksimović“ koja je uputila pisma Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, tražeći od Zavoda da povuče odluku njihove komisije.

,,Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela ove pesnikinje je najblaže rečeno delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta! Novi program srpskog jezika i književnosti u gimnazijama je opasan u dugoročnom pogledu za književne vrednosti, estetska i etička načela humanosti i pokajanja kojima treba da se uče mladi ljudi upravo kroz zbirku ,,Tražim pomilovanje”. Nažalost mi kroz reformisane srednjoškolske programe tajnih komisija vidimo kako nastaje neka nova književna istorija oslonjena na drugačije književne, nacionalne i etičke vrednosti gazeći pesnikinju koja je bila i ostala duh epohe u kojoj je živela i svog naroda sa kojim je delila najdublje nesreće i male, lične radosti svakog bića. Možda je vreme svih dijaloga isteklo, ali ipak molim za pomilovanje Desanke Maksimović!”, napisala je u autorskom tekstu za RTS dr Svetlana Šeatović.   

Stavove Zadužnine ubrzo su podržali brojni književnici, među kojima su Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić i mnogi drugi.

Članovi komisije Zavoda su nakon pisma predložili da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, kao deo programa koji se zove ,,odjek književne epohe srednjeg veka”.

Svoju odluku Zavod je obrazložio objašnjenjem da se veliki broj Desankinih pesama već obrađuje u svakom razredu osnovne škole i da nema razloga da se ponavljaju u gimnaziji.

Koordinatorka komisije koja je radila predlog programa srpskog jezika i književnosti za gimnazije, Dejana Milijić Subić, ukazala je da program nije menjan od 1993. godine, dok su u međuvremenu značajno modernizovani sadržaji za osnovnu školu.

Umesto Desanke Maksimović, predlogom novog programa, obrađivaće se dela pesnika Ivana V. Lalića, značajan ciklus Stevana Raičkovića „Zapisi o crnom Vladimiru“, kao i dela velikog Borislava Pekića.

Youtube PrintScreen

U komisiji koja je radila na izradi predloga programa bili su, između ostalog, predstavnici Društva za srpski jezik i književnost i metodičari sa Filološkog fakulteta, a o njemu se izjasnio i Nacionalni prosvetni savet.

,,Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova koji je namenjen obradi književnog dela, kao i savremeni koncept nastave koji počiva na problemskom pristupu i vrednovanju, te da broj dela koje ćemo uvrstiti u program „upriličimo“ zahtevima i ostavimo dovoljno vremena za obradu” – ukazuje Milijić Subić.

Osim koordinatorke komisije, oglasio se i direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, dr Zlatko Grušanović. Njegov odovor možete pročitati na sajtu Zavoda.

,,Ne razumem, zašto u svemu ovome postoji instrumentalizacija, zašto Zadužbina Desanke Maksimović nije sačekala predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, i proceduru jer je poslednji predlog komisije poslat, pre zvanične objave programa. I na kraju, čemu tolika ostrašćenost u pogledu nečega što ima svoj sled događaja koji se uvek može vratiti na početak, bez posledica. Odgovor zašto komuniciramo na neprofesionalni način, mora da potraži svako u sebi i svom okruženju. Ponovio bih ono što sam pisao na društvenim mrežama, gde sam istakao razočaranost jer se na ovaj način sa citatima van konteksta, poput izbačen, ne damo, pre svega pokazuje opšta želja za podelom”.

Pitanja koja zaslužuju odgovore

Ipak, i nakon razjašnjenja odgovornih iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ostaje previše otvorenih pitanja koja zaslužuju odgovore:

  • Kako se usvajaju nastavni programi?
  • Zašto u odlučivanje nije uključeno više obrazovnih institucija?
  • Može li nekolicina, bez obzira na svoju stručnost, donositi odluke koje se tiču svih nas?
  • Zašto je rad institucija pod velom misterije?
  • Zašto nemamo kulturu dijaloga u vezi sa pitanjima od nacionalnog značaja?
  • Zašto se nadležno Ministarstvo uporno ograđuje od sporne odluke?
  • Zašto ne postoji bolja saradnja između usko povezanih komisija, tela  i institucija?
  • Šta bi se dogodilo da rad institucija nije pod lupom javnosti?
  • Zašto tek posle intervencije medija institucije odlučuju da polože račun javnosti?

Ono što je neporecivo jeste da su burne reakcije građana i stručne javnosti pokazale da je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dirnuo u samo srce našeg identiteta!

Youtube PrintScreen

Reakcije književnika

Obrazloženja Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja su samo još više revoltirala Desankine poštovaoce, ali i njene kolege.

Matija Bećković, dugogodišnji prijatelj čuvene pesnikinje, izjavio je:

,,To su uradili ,,oni za čija imena niste čuli”.

Dramski pisac Dušan Kovačević kaže da nijedno od obrazloženja iz Zavoda ,,nema nikakvog smisla” jer poezija Desanke Maksimović po kvalitetu odgovara čitaocima svih generacija, od obdaništa do kraja školovanja:

„Njene pesme razumeju i prvaci, a o njima mogu da se pišu i doktorati“, kazao je Kovačević.

Akademik Ljubomir Simović kaže da je besmisleno uopšte i komentarisati obrazloženja komisije:

,,Mi već možda i 40 godina nemamo književni život. Kada vidimo da jedan od preostalih književnih listova izlazi jednom u četiri meseca! Kada vidimo da se knjige štampaju u svega 300 primeraka, kad vidimo kako se kvari i rastura naš jezik, onda odluka o izbacivanju Desanke Maksimović iz školskog programa ne može da me iznenadi“.

,,Kad malo razmislimo, odluka nam se može učiniti čak i doslednom, jer je ovo vreme plagijata i kupovine diploma, vreme rijaliti programa, a ne vreme Desanke Maksimović i Ive Andrića”, poentira akademik Simović.

Milosav Tešić se nadovezuje na svoje kolege:

,,Svakome ko ume da čita poeziju, jasno je da je ,,Tražim pomilovanje“ i te kako savremena poezija, a svako izuzimanje iz lektire ili jednostrano tumačenje tako sveobuhvatnog dela moglo bi se tumačiti kao pokušaj gušenja srpskog nacionalnog identiteta”.

Književnici koji su se oglasili u javnosti su jednoglasni – argumentacija komisije je vrlo neozbiljna i ponižavajuća.

Youtube PrintScreen

Reakcije univerzitetskih profesora

Profesori književnosti 20. veka sa katedre Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu su najavili da će i oni uputiti dopis Zavodu povodom takve odluke, što je javnosti saopštio profesor Aleksandar Jerkov:

„Svi smo zatečeni vešću da se delo Desanke Maksimović izbaci iz programa srednjih škola u Srbiji. To samo po sebi deluje gotovo neverovatno. Katedra za srpsku književnost već je reagovala, a mi nastavnici književnosti 20. veka sa katedre uputićemo Zavodu jedan celovit pogled na to kako predstaviti književnost 20. veka – kazao je Jerkov, dodajući da ,,nije na Zavodu, a nije ni na nekom pojednicu koji sarađuje sa Zavodom, da menja sliku istorije srpske književnosti”.

Oglasila se i Katedra za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu. Profesor sa te katedre, koji je i član UO Zadužbine ,,Desanka Maksimović”, dr Boško Suvajdžić, navodi da će i oni snažno podržati inicijativu da se zbirka najveće srpske pesnikinje 20. veka vrati u nastavni plan i program za četvrti razred gimnazija, tamo gde joj je i mesto.

Profesorka Filološkog fakulteta u Novom Sadu, pesnikinja i kritičar dr Bojana Stojanović Pantović, iskazala je ogorčenje zbog isključivanja poezije Desanke Maksimović iz gimnazijskih programa i istakla da je još više brine nemušto i neprofesionalno obrazloženje komisije Zavoda:

,,Tražim pomilovanje“ je strukturno složena, politički provokativna, ženskim glasom ispevana i etički beskompromisna zbirka zbog koje je, davne 1964, i sama Desanka bila u nemilosti u ondašnjim Titovim krugovima političara. Pobuna protiv svake autoritarnosti upravo je ona dimenzija koja ovu suptilnu i učenu liriku moćno smešta u savremenost. Takođe, brine me nepoštovanje struke i kompetencije nas koji se profesionalno bavimo srpskom književnošću, kao i samih pesnika”.

Youtube PrintScreen

Reakcije nastavnika srpskog jezika i književnosti

Za portal nova.rs govorilo je dvoje profesora Prve Kragujevačke gimnazije.

Jedan od njih, Mario Bađuk, izbacivanje zbirke ,,Tražim pomilovanje” iz škola je doživeo kao lični i profesionalni gubitak i kvalifikovao ga je upečatljivim rečima – kao ,,ubistvo umetnika”.

Njegova koleginica Ivana Peško je izjavila:

„Njena vanvremenost nikako ne sme biti uzeta kao razlog zbog kog će delo biti izbačeno iz lektire. To je, najblaže rečeno, sumanuto! Deluje mi nestvarno da danas treba da se borimo da dela Desanke Maksimović ostanu u lektiri“.

Nastavnica srpskog jezika Marija Vuksanović je dodala:

„Ovaj korak nije samo unazadio školski program, već i kulturu, budući da se učenicima i svima ostalima jasno stavlja do znanja da se nečiji rad može obezvrediti preko noći. Na stranu što učenici neće upoznati emociju i poruke pesama Desanke Maksimović, što je i najveći minus ove odluke, jer su generacije rasle sa njenim osećanjem rodoljublja i razumevanjem ljubavi. Neću da kažem kako sada školski program ne može biti gori, plašim se nekog novog iznenađenja“.

Youtube PrintScreen

Reakcije političara

Ministar prosvete Mladen Šarčević objasnio je da odluka Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nije konačna i dodao da Ministarstvo neće dozvoliti da se ni na koji način smanji učešće Desankine poezije u okviru programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost. Kako je objasnio, procedura je da predlog Zavoda ide Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu.

,,Nažalost, ne učestvujem u toj odluci, ali ću sad lično da se zainteresujem, jer mi je to jako bitno“, rekao je minister Šarčević.

Premijerka Ana Brnabić je sa svog tviter naloga poručila:

,,Nikada se Desanka Maksimović neće izbacivati iz obrazovnog sistema Srbije. Nikada. Tačka”.

Reakcije studenata

Studenti četvrte godine Srpske književnosti i jezika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pokrenuli su peticiju pod nazivom ,,Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović”, koju je za vrlo kratko vreme potpisalo više hiljada ljudi.

,,Istorija srpske književnosti veća je od bilo kakve komisije, a delo Desanke Maksimović u njoj zauzima izuzetno visoko mesto. Molimo dotičnu komisiju i TRAŽIMO od nje da promeni svoju odluku i vrati pomenute nastavne jedinice, kao i da pri svim narednim izmenama konsultuje univerzitetske stručnjake. Pridružujemo se dr Svetlani Šeatović u uskliku „Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!“ i molimo sve ljude da nas podrže u reagovanju na ovu književnu nepravdu”

Youtube PrintScreen

Reakcije građana

Sporna odluka Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je izazvala burne reakcije građana na društvenim mrežama.

Osim deljenja pesnikinjinih fotografija i stihova, upućen je i poziv da se u ponedeljak u 18 sati, na platou ispred Skupštine Srbije, građanstvo okupi i čita poeziju Desanke Maksimović.

Reakcije institucija

Udruženje književnika Srbije ( UKS) je reagovalo oštro rekavši:

,,Ne tražimo pomilovanje, već odgovornost onih koji su Desanku Maksimović proglasili ,,nižerazrednom” u našim školama”, ocenivši ovaj čin kao uvredu za učenike i njihove profesore.

Srpski PEN centar je javnosti uputio sledeće saopštenje:

,,Srpski PEN centar je sa zaprepašćenjem primio vest da su iz lektire za gimnazije i srednje škole u Republici Srbiji uklonjena knjiga pesama Desanke Maksimović ,,Tražim pomilovanje“ i roman Vladana Desnice ,,Proljeća Ivan Galeba“.

Srpski PEN centar saopštava da ne prihvata nemušta obrazloženja koja je tim povodom iznudila ogorčena i zabrinuta javnost, već zahteva da te odluke budu povučene kao štetne i protivne najboljim interesima kulture i obrazovanja u ovoj zemlji. Odgovorni za ove odluke moraju da prihvate posledice vlastite nepromišljenosti i neodgovornosti.

Srpski PEN centar zahteva da Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Nacionalni prosvetni savet i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povuku odluke koje su uznemirile kulturnu i ukupnu javnost. Zahtevamo da ove institucije objave zvanični izveštaj o preduzetim izmenama u nastavnim programima iz srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama i gimnazijama u Republici Srbiji.

Pitanje proučavanja književnosti u školama i gimnazijama je suviše značajno da bi bilo sakriveno od javnosti i prepušteno arbitrarnim odlukama, proizvoljnim tumačenjima i netransparentnim procedurama. To je prvorazredno javno i stručno pitanje i zahtevamo da u njega budu uključene odgovarajuće profesionalne asocijacije i ključne kulturne ustanove.

Ne postoji nijedan kulturni, saznajni, ni pedagoški razlog zbog koga decu i mlade treba štititi od poezije Desanke Maksimović, voljene i kanonizovane pesnikinje prevođene na više desetina svetskih jezika, kao ni od proze Vladana Desnice koja spada u vrhove moderne srpske književnosti. Odgovorni za ove odluke ne treba da brinu da li će gimnazijalci razumeti Desanku Maksimović i Vladana Desnicu, ali treba svakako da znaju da njihove odluke kulturna javnost ne razume, niti će prihvatiti”.

Youtube PrintScreen

Oglasilo se i Društvo za srpski jezik i književnost Srbije saopšenjem koje potpisuju profesori Vesna Lompar i Slavko Petaković:

,,Društvu je sa mnogih adresa upućen apel da javno reaguje na činjenicu da su izostala dela Desanke Maksimović iz programa za srednju školu.

Tim povodom predlažemo Nacionalno prosvetnom savetu da po hitnom postupku usvoji primedbu Zadužbine „Desanka Maksimović”.

Smatramo da će se ovaj propust ispraviti i da nije načinjen zlonamerno (prisustvo dela naše pesnikinje u svim razredima osnovne škole, od prvog do osmog, to nesumnjivo potvrđuje), a naše kolege iz komisije za programe potvrđene su u svom radu za dobrobit srpskog jezika i književnosti.

Naglašavamo, međutim, da je jedan od razloga za izostavljanje određenih dela upravo činjenica da je broj časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi na nedopustivom minimumu. Naime, mi smo po broju časova maternjeg jezika na začelju i u državama u regionu, i u evropskim državama. Na ovo je Društvo za srpski jezik i kljiževnost ukazivalo više puta desetak godina unazad, tražeći od Ministarstva prosvete da se broj časova našeg predmeta poveća.

,,Ovaj nemili događaj sa propustom u programu za nas je samo još jedan dokaz da se broj časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi mora povećati!“

Upozorenje

Dogodio se još jedan apsurd u zemlji na brdovitom Balkanu.

Bez obzira na to što je ćutanje uobičajena reakcija njenih građana na besmislice, jer su na njih već odavno imuni, ovoga puta desila se izrazita alergijska reakcija na oveštale institucije koje bi da sprovode reforme za koje nisu kadre.

Iako su otupeli od stalnih skokova i padova adrenalina, građanima jedne zemlje na brdovitom Balkanu pogođena je Ahilova peta. Onda kada se iscrpljenom mučeniku, koji nema ni atom snage, pogodi slaba tačka, tada se u njemu rađa prkos.

Iz tog iskonskog nacionalnog osećanja, građanin jedne zemlje na brdovitom Balkanu progovara: Ne dirajte nas u Desanku!