4. GODINA,  SRPSKI JEZIK OD A DO Š

Nezavisne rečenice

Oblast gramatike koja proučava sistem nezavisnih rečenica je sintaksa (bavi se slaganjem i uređivanjem reči u rečenici).

Da bi se rečenica mogla nazvati rečenicom, potrebno je da sadrži u sebi predikat u ličnom glagolskom obliku.

Nezavisne rečenice samostalnim čine njihove komunikativne funkcije, na osnovu kojih i nastaje podela nezavisnih rečenica na:

1. Obaveštajne rečenice

Obaveštajne (izjavne) rečenice kazuju neku poruku koja se saopštava sagovorniku, slušaocu ili čitaocu i najčešće se u pisanju obeležavaju tačkom.

Primer: Danas je lepo vreme.

Obaveštenje se sagovorniku može saopštiti i tako da ono izražava čuđenje, iznenađenje, radost ili neko drugo osećanje. Takve rečenice se u pisanju završavaju znakom uzvika, ali ipak spadaju u obaveštajne rečenice.

Primer: Ana se uselila u novu kuću!

Obaveštajne rečenice su rečenice koje se najčešće upotrebljavaju i u govoru i u pisanju.

2. Upitne rečenice

Upitne (interogativne) rečenice traže neku informaciju od sagovornika i u pisanju su obeležene upitnikom.

One uglavom sadrže upitne reči: da li, zar, glagol u ličnom obliku + li, upitne zamenice i priloge.

Primer: Ideš li na utakmicu sutra?

Međutim, da bi rečenica u nekim slučajevima bila upitna, dovoljna je samo upitna intonacija.

Primer: Ana se uselila u novu kuću?

Unsplash

3. Zapovedne rečenice

Zapovedne (imperativne) rečenice služe da nekom nalože da nešto uradi, kao i da mu zabrane ili ga odgovore da nešto učini.

One iskazuju zahtev, zapovest ili zabranu upućenu sagovorniku da se neka radnja izvrši ili ne izvrši i najčešće se u pisanju označavaju znakom uzvika, ređe tačkom.

Glavno obeležje zapovednih rečenica je glagolski oblik imperativ, ali se mogu javiti i prezent perfekat u kombinaciji sa rečima nemoj, neka ili da.

Primer: Nemojte da prepisujete!

Zapovedne rečenice u pisanju su obeležene tačkom kada je u njima iskazana neka blaža zapovest ili molba.

Primer: Neka neko odgovori na pitanje.

4. Željne rečenice

Željne (optativne) rečenice označavaju govornikov stav prema onom što želi ili što bi voleo.

One izražavaju želju da se ostvari ono što označavaju (lepe želje, blagoslovi, kletve) i u pisanju se obeležavaju znakom uzvika.

Glavno obeležje željnih rečenica je krnji perfekat, konstrukcije neka + prezent ili da + prezent.

Primer:  Neka te sreća prati celog života!

5. Uzvične rečenice

Uzvične (usklične, eksklamativne) rečenice služe da označe emocije.

One izražavaju divljenje, iznenađenje ili čuđenje sagovornika i najčešće se u pisanju obelažavaju znakom uzvika, a u nekim slučajevima znakom uzvika i znakom pitanja zajedno.

Najčešća obeležja uzvičnih rečenica su reči ala, kako, što, li ...

Primer:  Ala si ti budala!

Obeležja za raspoznavanje

Obeležja koja su bitna za raspoznavanje pojedinih vrsta nezavisnih rečenica su: intonacija i završni znak interpunkcije, ali i poneki glagolski oblik koji nam može otkriti koja je vrsta nezavisnih rečenica u pitanju.

O kojoj rečenici je reč zaključujemo na osnovu intonacije izgovora, odnosno da li se radi o izgovorenom obaveštenju, pitanju, zapovesti, želji, oduševljenju ili nekom iskazanom osećanju.

Dakle, nezavisne rečenice su one rečenice koje, zahvaljujući svojoj komunikativnoj funkciji, mogu da stoje samostalno i koje iskazuju celovitu poruku uz pomoć intonacije i interpunkcije.

Unsplash

Još primera nezavisnih rečenica

Obaveštajne rečenice:

  • Aleksa trenira odbojku.
  • Moja majka je nastavnik.
  • Volim da čitam knjige.
  • Juče smo igrali sa Zvezdom.
  • Juče smo pobedili Zvezdu!
  • Ana je kupila auto!

Upitne rečenice:

  • Doputovaše li oni ili ne?
  • Gde ti je školska torba?
  • Da li imaš trening danas?
  • Jesi li kupio hleb?
  • Zar opet ideš u grad?
  • Kako se zoveš?

Uzvične rečenice:

  • Ala je danas divan dan!
  • Što je onaj dečak sladak!
  • Lepo li je vreme danas!
  • Kako je dao divan go!
  • Kako je bila dobra utakmica!
  • Što je ovo dobro!

Zapovedne rečenice:

  • Otvorite sve prozore!
  • Ne pretrčavaj ulicu!
  • Zatvaraj vrata za sobom!
  • Ne gledaj u tuđi rad!
  • Da ste se odmah smirili!
  • Donesi mi čašu, molim te.

Željne rečenice:

  • Sve ti se želje ostvarile!
  • Od ruke ti ništa ne rodilo!
  • Srećan ti rođendan!
  • Srećan put, druže moj!
  • Seme ti se zatrlo!
  • Da ti sve bude onako kako želiš!

Obaveštajne – Milan uči.
Upitne – Uči li Milan?
Zapovedne – Milane, uči.
Željne – Neka Milan uči.
Uzvične – Uči Petre!

Unsplash

Naporedni odnosi nezavisnih rečenica

Nezavisne rečenice ostvaruju naporedne odnose onda kada obrazuju skup od dve ili više prostih rečenica u složenu rečenicu.

Vrsta naporednog (nezavisnog) odnosa obeležava se upotrebom naporednih veznika: I, A, PA, TE, ALI, ILI , NI, NITI, NO, DOK, VEĆ.

U govoru se naporedni odnosi obeležavaju intonacijom ili pauzama, a u pisanju zarezom.

Specijalni tipovi nezavisnih rečenica

Specijalni tipovi nezavisnih rečenica svojom konstrukcijom prilagođavaju formulisanje poruke komunikativnoj situaciji, govornom kontekstu i emotivnim i ekspresivnim potrebama govornika.

One su sažete, bez suvišnih jezičkih elemenata, ekonomičnog izraza; u njima je naglašena ekspresivnost kao izraz govornikovih osećanja i stavova prema onome o čemu se kazuje.

Leksičko jezgro specijaliih rečenica nije glagol u ličnom obliku – to je obično imenica, pridev ili prilog (ređe), pojedine rečce (ili sintagme formirane s ovim rečima). Ipak, ako se kao jezgro pojavi glagol, on je u infinitivu.

To su nezavisne rečenice koje služe za formiranje komunikativne rečenice.

Po svojoj sintaksičkoj konstrukciji one su potpune rečenice. Njihova poruka se shvata pomoću konteksta govorne situacije.

Primeri specijalnih nezavisnih rečenica

  • Voz! (= Stiže voz!)
  • Auto! (= Čuvaj se auta!)
  • Ne! (= Ne čini to!)
  • Lopove! (= Ti si lopov!)
  • Nevaljalac! (= On je nevaljalac!)
  • Velikog li nevremena! (= Veliko je nevreme!)

Pojedini tipovi specijalnih rečenica u stvari su eliptični izraz predikatske rečenice:

  • Glupak! (= On je Glupak!)
  • Voz! (= Čuvaj se voza!)
  • Tišina! (= Prestanite da Galamite!)
Unsplash

Bezlične rečenice

Bezlične rečenice su one rečenice koje nemaju subjekat, odnosno ne postoji lice koje vrši radnju i zbog toga se one nazivaju bezličnim rečenicama.

Bezličnim rečenicama su označena zbivanja iz prirode.

Sva ova zbivanja imaju svog izazivača u prirodi, ali nemaju subjekat, jer se ne mogu vezati za vršioca radnje.

Dakle, bezlične rečenice nemaju gramatički subjekat, a njihov glagol stoji u trećem licu jednine srednjeg roda.

Primeri bezličnih rečenica

  • Sviće. 
  • Grmi. 
  • Seva. 
  • Juče je otoplilo.
  • Smrkava se.
  • Grmelo je.
  • Zahladnelo je.
  • Razdanilo se.

Razlika između ličnih i bezličnih rečenica

  • Lične i bezlične rečenice se razlikuju po tome što lične rečenice imaju subjekat, a bezlične nemaju subjekat.

Lična: Ona peva.

Bezlična: Grmi.

  • U ličnim rečenicama glagol uvek kongruira sa subjektom, a u bezličnim je uvek u 3. licu jednine.

Lična: Ona je pevala. 

Bezlična: Sevalo je.

  • U ličnim se situacija pripisuje subjektu, a u bezličnim se pojave i procesi dešavaju bez učešća subjekta.

Lična: Ona je pevala. 

Bezlična: Grmelo je.

Dakle, radnju u bezličnim rečenicama izaziva neka prirodna sila i zato one nemaju vršioca radnje.

Unsplash

Obezličene rečenice

Obezličene rečenice su rečenice sa zamenicom sebe, se.

Nastaju od neprelaznih glagola.

Mogu nastati i od prelaznih, s tim što se objekat ne mora izreći, nego se podrazumeva. Takvi su glagoli: jesti, čitati, pevati, igrati.

Obezličene rečenice se koriste u naučnim tekstovima (naučnom stilu) da bi se ostvarila objektivnost i neutralnost tona kazivanja u raspravama, posebno u književnoj kritici koja izriče vrednosne sudove.

Primeri obezličenih rečenica

  • Kada se kreće na ekskurziju? (od neprelaznog glagola)
  • Nekada se dobro jelo. (od prelaznog glagola)
  • Zapaža se, nameće se zaključak… (obezličeni izrazi koji se koriste u naučnom stilu)

Pasivne rečenice

Pasivne rečenice nastaju od prelaznih glagola.

To su rečenice u kojoj subjekat trpi radnju.

Takav subjekat se naziva pasivnim jer se nad njim vrši radnja kao nad objektom, umesto da on bude vršilac radnje.

Pasivno stanje subjekta iskazuje se na dva načina:

  1. Trpnim glagolskim pridevom prelaznog glagola (participski pasiv):
  • Učenik je nagrađen.
  • Žito je požnjeveno.

2. Rečcom SE uz prelazni glagol u ličnom obliku (treće lice jednine prezenta), kao refleksivni lični oblik (refleksivni pasiv):

  • Istorijski filmovi se rado gledaju.
  • Mnogo se čitaju memoari.

Ova konstrukcija služi za iskazivanje situacija s uopštenim ili kolektivnim vršiocem koji se odnosi na osobe.

Rečenica je deagentizovana jer se vršilac radnje ne izriče. Subjektom je iskazan pacijens (trpilac radnje).

Primeri pasivnih rečenica

  • Pasiv: Učenik je nagrađen /od (strane) škole/.
  • Aktiv: Škola je nagradila učenika.
  • Pasiv: Žito je požnjeveno.
  • Aktiv: Žeteoci su požnjeli žito.
  • Pasiv: Napisan je udžbenik.
  • Aktiv: Profesor je napisao udžbenik.
  • Pasiv: Sutra se zaključuju ocene.
  • Aktiv: Profesor sutra zaključuje ocene.
  • Pasiv: Vrednuje se ukupan rad.
  • Aktiv: Škola vrednuje ukupan rad.
Unsplash

Rečenice sa logičkim subjektom

Bezlične rečenice su i one sa logičkim subjektom.

Pravi subjekat (gramatički, sintaksički) uvek je u nominativu i glagol iz predikata kongruira s njim.

Ali ima i rečenica u kojima subjekat nije u obliku nominativa nego u obliku dativa, akuzativa ili genitiva. To su rečenice sa logičkim (semantičkim) subjektom.

Formiraju se kada predikat označava psihološka i fiziološka stanja ili procese koji se pripisuju logičkom subjektu.

Ove rečenice mogu imati strukturu bezlične rečenice.

Imenička jedinica koja imenuje nosioca situacije u funkciji je logičkog subjekta s kojim predikat ne kongruira.

Primeri rečenica sa logičkim subjektom

  • Jovanu je muka.
  • Njega nema.
  • Njemu se ne ide.
  • Bolelo ga je.
  • Laknulo mu je.
  • Spava mu se.
  • Petra je mučio ispit.
  • Egzistencijalne rečenice

    Logički subjekat imaju i egzistencijalne rečenice kojima se iskazuje postojanje ili nepostojanje nečega.

    U njima se subjekat nalazi u genitivu.

    Formiraju se na dva načina:

    • Kada je predikat u prezentu formiraju se pomoću glagola IMATI
    • Kada je predikat u nekom drugom obliku, formiraju se pomoću glagola BITI

    Primeri egzistencijalnih rečenica

    • Danas ima snega.
    • Sutra će biti sankanja.
    • Juče nije bilo izleta.