Šarl Bodler ,,Albatros” analiza pesme

Šarl Bodler je jedan od najznačajnijih francuskih i svetskih pesnika modernizma.

Živeo je od 1821. do 1867. godine.

Osim kao pesnik, ostaće upamćen i kao književni kritičar, esejist i prevodilac Edgara Alana Poa.

Ipak, uz ime Šarla Bodlera će se zauvek vezivati epiteti boema i dendija – oni označavaju čoveka koji je iz visokih društvenih krugova, svojim raspusnim životom, uspeo da završi na marginama društva i da dotakne dno.

Bodler je u književnost uneo poseban senzibilitet, izmenio je shvatanje stvaralaštva i načinio prekretnicu u poeziji.

Postavio je temelje simbolizmu, pa ga zbog toga smatramo prethodnikom i rodonačelnikom ovog književnog pravca.

,,Cveće zla”

Svoju skandaloznu zbirku ,,Cveće zla” izdaje 1857. godine i zbog nje biva cenzurisan, osuđivan i neshvaćen.

I pesnik i izdavač bivaju novčano kažnjeni zbog kršenja morala.

Sam naslov zbirke ukazuje na spajanje suprotnosti, što potvrđuju i njeni osnovni motivi koji se zasnivaju na sukobu ideala i stvarnosti.

Zbirka je nastajala više od 10 godina.

Tematski je podeljena na 4 dela:

• Prvi deo peva o dosadi i nezadovoljstvu
• Drugi deo se odnosi na život Pariza, koji je prikazan iz neobične pozicije, sa dna društva
• Treći deo se sastoji od pesama koje govore o buntu i porocima: alkolohu, drogi i niskim strastima
• Četvrti deo sadrži pesme koje pevaju o prolaznosti i konačnosti

U Bodlerovoj zbirci se ne prikazuje lirsko onako kako bi se dalo za očekivati, već se ističu beznađe, dno života, snaga zla i ljudska izopačenost.

Bodler je smatrao da književnost treba da stvara nezavisno od morala.

Analiza pesme

Pesma ,,Albatros” je inspirisana stvarnim događajem.

Naime, na povratku sa putovanja u Indiju, Bodler je zaista bio na brodu na kom su mornari uhvatili i mučili veličanstvenu pticu.

Raspitavši se o kojoj je ptici reč, Bodler je saznao da je u pitanju albatros – najveća ptica koja leti i čiji je raspon krila 2,5 metra. Albatros je, takođe, ptica koja može leteti u susret vetru, čak i po oluji.

Ipak, zarobljena na brodu i među ljudima, pesniku se ova ptica prikazala u svoj svojoj nemoći i slabosti.

Pesnik u ptici sagledava sebe – on se identifikuje sa njom. Na taj način albatros postaje simbol mučeništva i ukazuje na položaj umetnika u društvu.

• U prvoj strofi je prikazan lov ptice koji mornari doživljvaju kao zabavu. Albatros se uz pomoć epiteta, metafore i personifikacije opisuje kao mirna i silna, veličanstvena i dostojanstvena ptica.
• U ovoj strofi bi trebalo, da bismo bolje razumeli pesmu, pojasniti simbole koje je pesnik upotrebio: simbol mora je prikazan u značenju sveta i života; simbol broda u značenju privida sigurnosti; dok je simbol dokonih mornara dat u značenju ljudi koji ne stvaraju.
• U drugoj strofi je prikazano mučenje ptice, koja se sada, nasuprot slike u prvoj strofi, upotrebom kontrasta, prikazuje kao zbunjena i posramljena. U ovoj strofi se oseti pesimističan ton.
• U trećoj strofi je prikazana ljudska zloba kroz mornare koji po ptici skaču i duvaju u nju dim. Kontrast iz prve se u ovoj strofi pojačava na taj način što se albatros, personifikovan i nazvan putnikom, sada doživljava kao okovan, smešan i jadan.
• U završnoj, četvrtoj strofi se iznosi ideja pesme. Kaže se da je albatros knez u oblacima, ali nevešt na zemlji. On je simbol pesnika koji ima tragičnu sudbinu da bude izmešten iz sveta i da se ne snalazi među ljudima. U ovoj strofi se sagledava Bodlerovo viđenje položaja umetnika u društvu.

Struktura pesme ,,Albatros”:

• Pesma ima 4 strofe koje su katreni (imaju 4 stiha).
• Stihovi su uglavnom dvanaesterci, dok je rima obgrljena.
• Pesma je izrazito ritmična i skladna.

,,Albatros“

Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
ladja shto nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k’o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.