Ljubav u doba korone
Ne bi se, sigurna sam, gospodin pisac, Gabrijel Garsija Markes, bunio što rabim i preinačujem naslov njegovog dela (,,Ljubav u doba kolere”, 1985. godina) da bih promrsila koju reč o Danu zaljubljenih.
Već sam vam se u prethodnom postu pošteno požalila kako sam 14. februara obično gripozna, a ne zaljubljena.
S obzirom na takve okolnosti, fešte koje taj dan podrazumeva, zaobilazim u širokom luku.
Priznajem, pomalo uživam u tome da se rugam onome što Dan zaljubljenih danas podrazumeva.
Ipak, ne rugam se ljubavi, to nikako, već šablonima u koje pakuju ljubav – to krhko, nežno i osetljivo osećanje.
Eto, meni je romantičniji poklon skuvan čaj ili pitanje: kako si? nego najveći buket najlepšeg cveća.
- Dakle, ljubav ima sve one oblike, kalupe i obrise koje joj mi možemo dati….
- Njeno lice ima hiljadu naličja…
- Njeno ime ima bezbroj zvukova…
- Njen dan opstaje u svakom drugom danu…
- Njen praznik se poštuje, a ne slavi…
Valentinovski rituali
Jedini valentinovski ritual kom podležem je gledanje divnih romantičnih filmova.
Neka ljubavni maraton počne!
Otvaram ga filmom ,,Jedi, moli, voli” koji me odvodi u večni grad, a potom i dalje…
I bezbroj pitanja…
U koju vrstu osoba ti spadaš?
- U onu kojoj je bilo koja reč izgovorena protiv Dana zaljubljenih bogohuljenje?
- U onu koja ga voli i kada je zaljubljena i kada nije?
- Ili u onu koja je spremna da mu se naruga (kao ja) bez obzira na trenutni ljubavni status, jer ne podnosi pakovanja i šablone?
- Kog se rituala za Dan zaljubljenih ne odričeš?