Anton Pavlovič Čehov ,,Ujka Vanja”

Kada govorimo o Čehovu, potrebno je istaći da nije reč samo o ruskom piscu moderne književnosti, već i o piscu evropskog i svetskog značaja zbog novina koje uvodi u književnost.

Živeo je u periodu od 1860. do 1904. godine.

Smatramo ga tvorcem moderne, psihološke, lirske i impresionističke drame. Takođe, Čehova nazivamo majstorem kratke proze i piscem koji je izvršio značajan uticaj na razvoj svetske novelističke i dramske književnosti
u 20. veku.

Drama ,,Ujka Vanja”

Dramu ,,Ujka Vanja” Čehov je napisao 1890, a objavio 1897. godine.

Književni rod: dramski (sukob, dijaloška forma).

Književna vrsta: drama u užem smislu (mešaju se tragički i komički elementi; prikazivanje tema iz svakodnevnog života; ozbiljne teme iz
svakodnevnog života; sukobi nerazrešeni).

Psihološka drama: osnovni konflikti i drama ostvaruju se na psihološkom planu. Težište je na intimnom čovekovom svetu. Razotkrivanje sveta i čoveka ne pomoću zbivanja, već doživljavanjima i osvetljavanjem iznutra.

Odvijaju se sukobi na spoljašnjem planu – svako je u sukobu sa svakim, kao što se ispoljavaju i na unutrašnjem planu – svaki od prikazanih likova je svestan unesrećenosti i nezadovoljstva sopstvenim životom.

Elemente tragičnosti, koji su skriveni u nerazrešenim sukobima, oslikava sledeća Čehovljeva rečenica:

,,Sva misao i sva drama čovekova je unutra, a ne u spoljašnjim manifestacijama.“

Impresionistička drama: prikazuje utiske koji ostavljaju predmeti i pojave (atmosfera i impresija).

Lirska drama: bogatstvo zbivanja zamenjeno bogatstvom emocija i doživljavanja – težište je na intimnom čovekovom svetu.

Kompozicija: 4 čina.

Podnaslov: scene iz seoskog života  u četiri čina.

Mesto: unutrašnjost Rusije s kraja 19. veka; spahijsko imanje.

Vreme: avgust, septembar.

Scensko vreme: 2 dana i 2 noći (1. čin u 15 č, 2. čin u 01č, 3. čin u 13č, 4. čin: istog dana uveče).

Motivska struktura: život Rusije s kraja 19. veka; socijalni plan; brak Serebrjakova; porodična svađa; etički problemi; odnos lepote i sreće; odnos rada i sreće, nada i stav prema njoj; problem istine; životni prioriteti…

Tema: spoznaja promašenosti i uzaludnosti života.

Radnja: odsustvo dramske radnje u tradicionalnom smislu (izgrađene na spoljašnjim sukobima i krupnim zbivanjima).

Atmosfera: prikazuju se atmosfera življenja i specifičnosti društvene sredine.

Junaci: intelektualci sa umetničkim predispozicijama, senzitivni i nezadovoljni stvarnošću kojom su okruženi.

Pitanja koje delo postavlja:

• Čovekova neprestana težnja da bude srećan
• Pokušaji da se definiše sreća
• Da li je zadovoljstvo životom sinonim za sreću?
• Pitanja lepote i sudbine, veze lepote i sreće, čistote, talenta, rada…

Psihološka karakterizacija likova

Pomoću likova iz Čehovljeve drame spoznajemo da je za čoveka pogubno zapadanje u stanja očaja i pesimizma. Oni nam ukazuju na to da je neophodno suočavanje sa stvarnošću i aktivan odnos
prema životu.

Likovi iz drame ,,Ujka Vanja” i njihove sudbine mogu se sagledati kroz priču o životnoj (ne)ostvarenosti.

Motivi koji ističu sukobe u likovima su prikazani odnosi između: morala – nemorala, vernosti – preljuba, ubeđenja –njihove primene, ljubavi – strasti, odanosti – prave ljubavi, nade – istine, iluzije – ideala…

Na taj način, rasvetljavamo intelektualni, socijalni i emotivni profil svakog od likova; sagledavamo osvešćivanje do kog dolaze u vezi sa sopstvenim životom, gradimo slike njihovih duševnih lomova i dolazimo do psiholoških profila glavnih likova:

Profesor Serebrjakov: univerzitetski profesor u penziji, u sedmoj deceniji života; bolestan, nezadovoljan, mrzovoljan, ljubomoran, egoista, žali za prošlošću (uveren da je nekad bio slavan); živi u zabludi; privid zadovoljnog života koji je isprazan, kratkotrajan i bezvredan; strahuje od dosade, tuđih uspeha, bolesti, smrti; nezadovoljan i nesrećan; pogrešno
uspostavljeni prioriteti.

Ujka Vanja (Vojnicki): 47-godišnjak; obrazovan i pametan; gnevan, ogorčen, očajan; promašio je život; odnos prema Jeleni ima dve faze; u prvoj udvaranje, divljenje, laskanje, tuga, uzaludna nada da će ona pristati na kršenje patrijarhalnih moralnih normi; u drugoj, očajava, zapada u depresiju, gubi nadu i budi mu se svest o promašenosti života; izgubio je ljubav, nije se ostvario kroz porodicu, decu; izgubio je ideal: ranije se divio profesoru univerziteta, njegovim objavljenim radovima, a sada vidi samo samoživog starca uvređenog što ga manje poštuju i ljubomornog; u trećoj fazi nastupa samoubilačko raspoloženje – beznađe, očaj; propuštene prilike zbog kukavičluka ili nedostatka samopuzdanja.

Astrov: lekar; zaljubljuje se u Jelenu i pored svih mana koje u njoj nalazi, a ravnodušan je prema Sonji; bez ideala; gubi nadu; rad se sveo na rutinu i teret; ne očekuje ništa od života; ne može nikoga da voli; zapada u očaj i beznađe.

Jelena Andrejevna: 27 godina; lepog lica i stasa, ubeđena da nije darovita ni za šta; zna da svira klavir; lenja je i sebična; govori da je nesrećna; sukobljene lepota duše i lepota lica; nesrećan brak; duševno nezadovoljstvo; sažaljevaju je zbog starog muža; odbija ujka Vanju koji joj nije privlačan; Astrov joj se dopada, ali strast koju joj nudi nije dovoljna; ubeđuje ga da je bolja nego što jeste; potajno želi da promeni život; odsustvo snage za odlučan korak.

Sonja: duševno vredna, pametna, predana, požrtvovana i saosećajna; čezne za Astrovom; nada se u ostvarenje ljubavi i sreće time što će postati Astrovu žena; njena drama je drama dobre, pametne i ružne devojke; želi da živi u neizvesnosti jer tada postoji nada; od trećeg čina i kod nje nastupa beznađe; odustala od života i pre nego što ga je iskusila.

Monolozi u kojima likovi odaju stanje svoje duše i svojih misli:

Serebrjakov: ,,Ti si mlada, zdrava, lepa, željna života, a ja sam starac, skoro leš! … Raditi celog života za nauku, naviknuti se na svoj kabinet, na slušaoce, na ugledne kolege… i odjednom, neočekivano se naći u ovoj grobnici, svakog dana gledati ovde glupe ljude, slušati tričave razgovore… Ja hoću da živim, ja volim uspeh, volim slavu, huku, a ovde … kao u progonstvu. Stalno žaliti za prošlošću, pratiti tuđe uspehe, bojati se
smrti… ne mogu! Nemam snage!”

Ujka Vanja: ,,Ja sam svetla ličnost! Nema zajedljivijeg vica! Sad mi je 47 godina. Sve do lane i ja sam se, kao i vi , trudio da zamaglim svoj pogled tom važnom sholastikom da ne bih video pravi život, i mislio da dobro činim. A sad, kad biste samo znali! Noćima ne spavam od jeda, od besa što sam tako glupo propustio sve ono što mi sada uskraćuje moja starost!”

Astrov: ,,Još nisam zaglupeo, hvala Bogu, mozak mi je još čitav, ali su mi osećanja nekako otupela. Ništa ne želim, ništa mi nije potrebno, nikoga ne volim…”

Jelena: ,,A ja sam dosadna žena, epizodno lice… i u muzici, i u muževljevoj kući i u svim ljubavima, jednom rečju, svuda sam bila epizodno lice. Uostalom, Sonja, ako se ozbiljno promisli, ja sam vrlo, vrlo nesrećna. Za mene nema sreće na ovom svetu!”

Sagledavši likove iz psihološkog ugla, možemo ustanoviti da iz zbira individualnih nesreća nastaje globalna drama.

Prividni rasplet se odvija bez stvarnog rešenja problema.

Sve ostaje po starom, onako kao što je i bilo, a ipak se sve nepovratno izmenilo. Odigrale su se mnoge sudbonosne stvari za sve junake. Došli su do saznanja o tome šta su mogli imati u životu i šta je ono što nikada neće imati.

Osetili su svoju promašenost, neizvesnosti su postale izvesne, plamičci nade su se ugasili – ostalo je da se živi u beznađu i čeka smrt.

Tragično je što je klonulost duše prisutna kod svih, bez obzira na životno doba. Čak im ni rad ne donosi ispunjenje, ali jeste spas od očajanja i osećanja besmisla života.

Na simboličkog planu, veliku ulogu u osvetljavanju likova imaju simboli sviranja, tamne noći, šume, grančica koji udaraju o prozor, vatre u daljini, oluja koja besni napolju, Ujka Vanjin zakasneli buket ruža i pucanj iz pištolja, kao i karta Afrike u njegovom kabinetu. Ipak, bez simbolike koju nose imena junaka, nemoguće je sagledati njihove karakterne profile.

Serebrjakov nas asocira na srebroljublje i matrijalizam, Astrov na zvezdu padalicu, Vojnicki na onog koji je spreman na borbu, Jelena na antičku lepoticu Jelenu Trojansku, dok nas Sonjino pravo ime Sofija podseća na njenu dominantnu osobinu – mudrost.

Osim pomoću simbolike imena, Čehov se koristi i drugim pripovedačkim i jezičkim sredstvima kako bi postigao dramatičnost. Služi se veštinom građenja dijaloga; upotrebom sintakse, interpunkcije i intonacije rečenice; pauzama u izgovaranju replika. Na taj način, pisac je oslikao unutrašnje predele modernog čoveka, toliko zbunjenog i nesnađenog u svetu.

Poruke

,,Godine s tim nemaju veze. Kad nema pravog života, čovek živi od fatamorgana/iluzija!“

,,Videti čoveka, znači prepoznati patnju koju on nosi u sebi!… Prava drama je u čoveku!”

,,Uverenja bez rada su mrtvo slovo na papiru!”

,,Treba verovati svima, inače se ne može živeti!”

,,Talenat, znači smelost, slobodna misao, široki zamah…”

,,U čoveka treba da je sve lepo…”

,,Svet ne propada od razbojnika i požara, već od mržnje, neprijateljstava, od svih sitnih zađevica…”

,,Najpre pomirite mene sa samim sobom!”