Dragoljub Đuričić: ,,Ako koronu shvatimo kao opomenu, onda i nije tako loše što nam se dogodila”

Ima li potrebe naglašavati koliko svoje sagovornike cenim? Nakon svakog intervjua se osetim oplemenjenom i mudrijom.

Nije tajna da su intervjui moji omiljeni tekstovi iza kojih stojim svakim svojim atomom. Uživam u procesu koji je često dug i traje mesecima.

Mnogo se toga krije iza jednog intervjua. Zapravo, ono što pročitate je samo jedna scena u drami postavljenoj na pozornici, dok se ogroman deo intervjua nalazi iza kulisa.

Intervjuisanje je živi organizam koji menja oblike, vrste, rodove i boje. I sasvim pouzdano novinaru i njegovom sagovorniku pruža takvu sinergiju kojom se njihova bića isprepliću u jednom neuhvatljivom trenutku.

Uraditi intervju sa nekim je gotovo kao da ste se sa njim povezali. Možda sagovornik ne oseti svog ispitivača, ali novinar oseti svog sagovornika.

Iako su svi moji intervjui obavljeni putem imejla, oni stoje u posebnim fiokama u glavi, kategorizovani po utiscima koje su izazvali u meni. Neki od njih su me obuzimali, neki opsedali, neki izjedali… Nekima se žurilo, a drugi su, pak, tražili od mene da se strpim… Svaki od njih je divno iskustvo, bez ijedne mrlje koja bi pokvarila početnu zamisao.

Intervju koji je pred vama odnosi pobedu u disciplinama koje se zovu neposrednost, otvorenost, iskrenost i spontanost. Dragoljub Đuričić je, od svih mojih dosadašnjih sagovornika najprepoznatljiviji u javnosti, ali ću ga ja pamtiti kao onog ko se, kako i sam potvrđuje, svemu u životu na šta naiđe bezrezervno daje.

Pozivam vas da se ovim, danas tako retkim vrednostima, učimo od mog sagovornika, Dragoljuba Đuričića.

Došlo je vreme kada je ,,in” ne pojaviti se u medijima

TVOJ MAGAZIN: Sasvim slučajno, videvši na televiziji staru epizodu emisije ,,Sa Tamarom u akciji” u kojoj ste gostovali, ugledala sam Vas kako sa svojim učenicima svirate bubnjeve. Osmeh, ljubav, sreća i energija prštali su na sve strane. Poželela sam da Vas intervjuišem i time čitaoce svog bloga obradujem jednom nesvakidašnjom pričom. Vi, svakako, niste svakidašnji sagovornik. Retko se pojavljujete u medijima – da li odbijate da se eksponirate ili Vas se, preokupirani političarima i starletama, oni ne sete?

Iskreno, došlo je vrijeme kada je ,,in” ne pojaviti se u medijima.

Strašno je kako smo uspjeli da sve devalviramo. Jednostavno, odbijam da pričam za podaničke televizije koje vrlo često i ne znaju sa kime i o čemu pričaju.

Između ostalog sam i televizor izbacio iz kuće.

Vrlo je rijetko da negdje nešto kažem, koga još interesuje šta ja mislim..?!

Moram da dodam i to da me izbjegavaju, jer ih podsjećam na 2000- tu godinu i vrijeme demokratskih promjena, kao da me se plaše. Nisu uspjeli da me kupe, pa sam im automatski neprijatelj.

Ja poštujem svaku legalno izabranu vlast i volju naroda, jer se nikada od naroda nisam želio ni odvojiti, pa makar ona bila…?!

Čista anemija

TVOJ MAGAZIN: Jednom prilikom ste izjavili: ,,Osetio sam da neki ne smeju da me zovu u medije”. Ostaće upamćena rečenica Bogdana Tiranića: ,,Od svega što se dešavalo 1996. i 1997. godine, i od svih političara koji su bili prisutni, ja se jedino sećam Dragoljuba Đuričića i njegovih bubnjara”. Iako tada dete, zapamtila sam istu sliku. Vaši bubnjevi su govorili rečitije od parola. Uhvatili ste ritam otpora, pobune, promene i života. Jesu li bubnjari muzičari ili buntovnici?

Mene je rok vaspitavao, to je životna filozofija koja u osnovi nosi mladalačku buntovnost. Rok me je napravio kosmopolitom. Rok je promijenio svijet, muzika je samo dio toga.

Eto ja iz hobija odoh u penziju, to je nešto posebno, privilegija. Oni koji su mi se ,,lizali” i slavili me 2000- te, ti sada bježe, plaše se, ne smiju oni mene da zovu jer će ih neko ko je veći podanik od njih, kritikovati…?!

Kako je to smiješno! Često se pitam kako smo uspjeli dozvoliti polusvijetu da vodi glavnu riječ među ovoliko pametnih ljudi, kako je to inteligencija utihnula.

Nisu oni shvatili bubnjeve, a vjerovatno nisu ni svjesni da nije bilo tih bubnjeva, da ne bi ni oni danas bili gdje su.

Smiješno je kako svaka politička opcija koja želi na ulici bilo šta da iskaže za po 10 eura unajmi bubnjare u prve redove i misle da su nešto napravili.

Dakle, i oni bubnjari koji to prihvate, ,,otaljavaju”, ne vjeruju u to, mrzovoljno koračaju i lupaju bez ikakvog žara, volje, energije, to je čista anemija. Toliko je taj bubanj ostavio traga u svijetu da mi je ovo devalvacija jedne divne ideje, koje je dobila svjetski trend i totalno oljigavila.

Ipak, Česi i dan-danas slave ,,Plišanog medu”!

Ipak je lakše sa palicama nego sa rečima

TVOJ MAGAZIN: Umesto izjava, progovaraju vaši uspesi. Uvršteni ste među 30 najboljih bubnjara na svetu. Odsvirali ste preko 6.000 koncerata sa najeminentnijim domaćim i svetskim muzičarima. Sviranje je vaš način komunikacije. Da li je lakše sa palicama, nego sa rečima?

Ma, sada ne znam šta da kažem kada se osvrnem unazad.

Iako sam u godinama, ja još imam ideja koje me nose, koje mi se kristalizuju iz dana u dan.

Imam par djevojčica i dječaka izuzetno talentovanih i želim da im prenesem način rada, pristup i odnos prema instrumentu, muzici, jer je grijeh da im ne skratim put ka uspješnom sviranju bubnjeva. Prvi put ove godine imam i zvanično učenika – do sada sam davao šansu mladima da svirajući sa mnom uče, napreduju…

Riječima je teško komunicirati sa ograničenim i nedovoljno inteligentnim ljudima koji nemaju ni sopstvenu viziju sutrašnjice, tako da je ipak lakše palicama.

Život na selu i ,,puštanje duše u etar”

TVOJ MAGAZIN: Osim kroz muziku, svoju kreativnost ste ispoljavali i slikanjem. Kažete da slikate onda kada Vam dođe, jer Vam je za to potreban poseban naboj. Pronalazite li u trenutnim životnim okolnostima, koje su nam nametnule više slobodnog vremena, a manje druženja i kretanja, dovoljno podsticaja za slikanje?

Upravo sam (mislim na vrijeme) odlučio da živim na selu, da se družim sa prirodom, svojim mislima, da pustim dušu u etar, da kada bacim pogled, on mi se ne vraća ,,i udara u čelo”, već da putuje prostranstvom dokle mogu da dobacim.

Nekoliko stvari su me obuzele, same su mi nekako navrle i želim da ih živim.

Malo je stvari koje su beskonačne kao kosmos, duša, ljubav, misao….?!

Jedva čekam da završim kuću i da se malo više okrenem slikarstvu, jer se dosta toga nagomilalo, mora da počne da iz mene izlazi!

Inspiracija je kao hrana

TVOJ MAGAZIN: Nadahnjuje li Vas i dalje ono što Vas je nekada inspirisalo?

Čovjek svakim danom uči. To znači da je za toliko iskusniji, stabilniji, hrabriji, mudriji, postojaniji.

Svako nadahnuće kreće iz emocija, ljubavi.

Inspiracija je kao hrana, da je nema, ne bismo mislili – stala bi misao, sve bi stalo.

Vječno je pitanje da li umjetnik stvara radi sopstvene spoznaje ili sumnje u život.

Ignorišem sve što mi ne prija

TVOJ MAGAZIN: Da li su Vam epidemija i izolacija pokvarile planove Pronalazite li oaze mira u ovim čudnim vremenima?

Skoro da je nisam primijetio, ništa mi nije teško palo, ni ograničenja kretanja, niti bilo šta što je donijela. Mislim da je, kada se okreneš sebi i svojim mislima, sve lakše.

Ja uglavnom ignorišem sve što ne volim, što mi ne prija. Žao mi je stradalih, ali sam isključio vijesti koje su uglavnom stvarale paniku.

Ja Novu godinu nikada nisam čekao, a još manje bio nestrpljiv, ona je uvijek sama došla kada joj je vrijeme bilo. Dakle, možemo mi žuriti ili biti spori, vrijeme ide samo istim tempom i nikada ne ubrzava niti usporava.

Svirajući bubnjeve, cio život sam se bavio protokom vremena i time se igrao.

Svaki tren kada zastaneš bez razloga, izgubljen je

TVOJ MAGAZIN: Koja su vaša mala radovanja? Prepoznajete li u svojoj svakodnevici krupne sitnice?

Krupnih sitnica je jako malo, jedva na prste da ih prebrojiš, a sitnice
čine život, svakodnevnicu, sa njima si stalno i uzajamno se trkate tako da život dobija svoju dimenziju.

Nisam čovjek od radosti, jer smatram normalnim da mi je svaki dan od boga dat` da bih mu se zahvalio i iskoristio ga da budem bolji i uspješniji.

Svaki tren kada zastaneš bez razloga, izgubljen je. Zašto ga gubiti..?

Rekoh već da vrijeme stalno ide, a na tebi je da se ukačiš ako hoćeš da živiš ili ćeš ga pustiti i životariti?!

Ako koronu shvatimo kao opomenu, onda i nije tako loše što se dogodila

TVOJ MAGAZIN: Šta Vam ubija volju i kvari rapoloženje? Šta Vas budi, a šta dovodi u kolotečinu?

Ništa mi ne može ubiti volju kao ljudska glupost, potrošnja vremena
na uzaludnost, to je nešto nastrašnije što čovjeka može da zadesi.

Od kada se budim u zelenilu, uglavnom prije izlaska sunca, posmatrajući rađanje dana, učestvujući u miru koji me okružuje, gdje jedino ptice remete tišinu, udahnem punim plućima i eto raspoloženja.

Ovo sam smislio i započeo prije korone, ali ako je čovjek shvati kao opomenu onda i nije tako loše što se dogodila…?!

TVOJ MAGAZIN: Šta je ono što ranoranilac zna, a što spavalice ne znaju?

Ne znam, čini mi se ponekad da je to kao kada bi hodao po ivici brijača, sa jedne strane je tuga, a sa druge radost…?! Sam biraš na koju stranu ćeš rađe da se oklizneš. Toliko je to blizu jedno drugog, a toliko velika razlika.

Rano buđenje je da si odmah bistar…!!!

Umetnost je najveća hrana života

TVOJ MAGAZIN: Ako bih od nekog tražila recept za osmeh i energiju, to biste bili Vi. Pomozite nam da ih dokučimo – kako se oni postižu?

Iskreno mislim da je ljepše kada ti mozak ne smeta, ali ako ga već koristiš, onda moraš da postaviš stvari prema zakonima prirode i dovedeš sebe u stanje kojim mnoge spoljne informacije tretiraš glupostima.

Nije nimalo ružno biti glup za mnoge stvari, dok sopstvenim mislima hraniš dušu.

Beskonačnost koju u duši nosiš je prostor bez kraja i tu se sam sa sobom igraš do najvećih sloboda, tu ti niko ne može ništa i tu ti slobodu
niko uskratiti ne može.

Umjetnost je najveća hrana života, da je nema ne bi se moglo opstati, ne bi se ni život nastavljao. Ona omogućava da život sebi mislima nosiš i vodiš, oplemenjuješ, ma…

Sjećam se dobro kada sam imao 20-25 godina, pitao sam svoju babu koja je imala blizu 90, ( a živjela je više od 100 godina): ,,Znaš li ti, baba, šta znači riječ depresija”? Odgovor je bio: ,,Ne ja, bogami”. Mislim da mi je sve rekla. Koja sreća od života..?!

Svemu u životu na šta naiđem se dajem i učestvujem

TVOJ MAGAZIN: Kompetentni tvrde da ste u svojoj muzici postigli balans emocija i tehnike. Dok svirate, Vi u tome učestvujete celim telom, dajete se i ne štedite. Kada bismo živeli onako kako Vi svirate, da li bi takav sklad bio moguć i u svim ostalim segmentima u životu – porodici, odnosima i poslu?

Iskreno, bubnjeve doživljavam kao neku alatku koja mi omogućava da
muziku živim, da učestvujem u njoj i da me prosto nosi.

Crnogorca kada pitaš šta bi najviše volio da bude? Odgovor je: ,,Zmija, ležim a idem “!!!

Mislim da je ritam ono što se tokom svih ovih godina srodilo sa mnom i da sam shvatio šta je to ,,vrijeme” ono koje nikada ne staje.

Svemu u životu na šta naiđem se dajem i učestvujem, tako da uglavnom prenosim to u ostalim životnim segmentima.

Ja muzičarima sa kojima sviram nikada ne kažem ,,sviraj” već “ učestvuj”!

Kada te neko shvati, moraš biti srećan jer si uspeo preneti misao!

TVOJ MAGAZIN: Šta učitelj Dragoljub Đuričić uči od svojih đaka -Beogradskih bubnjara?

Svako živo biće u sebi nosi neku posebnost, nešto što zna bolje od drugog. To ne treba nikada potcijeniti, već obratiti pažnju i shvatiti. Tako od svakog nešto naučim.

Kada tražiš načina da te neko shvati šta si htio reći, a taj neko te shvati, moraš biti sretan jer si uspio prenijeti misao. Tako kada uspijem prenijeti ritam, puls, onaj osjećaj koji muziku čini toliko posebnom, zapravo budem toliko sretan jer sam naučio još jedan, za mene novi način prenošenja znanja. To me baš čini sretnim, tako se i osjećam !!!

Zahvalnost

Mogla bih napraviti listu onoga čemu me je intervju sa Dragoljubom Đuričićem naučio:

• Izbaci televizor iz kuće da bi imao mir!
• Raditi nešto otaljavajući nije život, već čista anemija.
• Česi i dan-danas slave ,,Plišanog medu”! Dakle, ipak postoje ljudi koji ponosno stoje iza svoje prošlosti.
• Lakše je sa palicama nego sa rečima ako se ispred tebe nalazi sagovornik sa kojim se ne razumeš.
• Život na selu pruža slobodu.
• Čovek svakim danom uči.
• Nadahnuće počinje iz ljubavi.
• Sve je lakše kada se okreneš sebi.
• Ignoriši ono što ti ne prija!
• Svaki tren kada zastaneš bez razloga, izgubljen je.
• Ako koronu shvatimo kao opomenu, onda i nije tako loše što se dogodila.
• Beskonačnost koju u duši nosiš je prostor bez kraja i tu ti slobodu niko uskratiti ne može.
• Umetnost je najveća hrana života.
• Svemu u životu na šta naiđem se dajem i učestvujem. Učestvuj!
• Svako živo biće u sebi nosi neku posebnost, nešto što zna bolje od drugog.
• Kada te neko shvati, moraš biti srećan, jer si uspeo preneti misao!

Tražila sam recept za osmeh i energiju, a dobila sam mnogo više od toga – iskreno i iskustveno upustvo za srećan život.

Pozivam vas da se ovim, danas tako retkim vrednostima, učimo od Dragoljuba Đuričića!