Stefan Malarme ,,Labud” analiza pesme
Za razliku od svojih pesničkih savremenika, Bodlera, Remboa i Verlena, Stefan Malarme nije bio ni boem niti ,,ukleti pesnik”, već je živeo mirnim životom profesora engleskog jezika.
Živeo je u perodu od 1842. do 1898. godine.
Njegove najznačajnije zbirke pesama su: ,,Pesme” (1887), ,,Knjiga” (1897) i ,,Pesme i proza” (1891).
Na Malarmeovo stvaralaštvo je najveći uticaj imao Šarl Bodler.
Pripadao je modernističkim pravcima parnasizma i simbolizma.
Začetnik je hermetizma ( zatvorenosti u izražavanju).
Njegov hermetizam se naziva radikalnim i odlikuje se sažetošću, oslobađanjem od interpunkcije, čvorovima značenja i složenim metaforama.
Malarmeova poetika
- Malarme je razdvajao poeziju od načina života
- Težio je ka novom jeziku
- Smatrao je da jezik ne stoji u službi saopštavanja stvari
- Zalagao se za čistu poeziju – onu koja je kao muzika
- Veza između poezije i muzike se ogleda u muzičkim uzorima: Vagneru, Debisiju i Ravelu
- U njegovom pesništvu postoji i veza između poezije i religije
- Ističe razliku između postojanja i bivstvovanja – između jesam i biti
- Beg od stvarnosti se kod Malarmea zasniva na Platonovim teorijama ideja i težnji ka apsolutnoj stvarnosti
- Smatra da treba razoriti stvarnost
- Takođe, smatra da treba isterati predmet iz poezije
Analiza pesme ,,Labud”
Tumačeći ovu Malarmeovu pesmu, ne možemo se odupreti subjektivnosti. Ona podrazumeva mnogostruka razumevanja.
Zapravo, u tumačenju se nameću dva, naizgled suprotna, razumevanja pesme: jedno koje u glavnu ulogu stavlja labuda i drugo koje u fokus stavlja jezero.
Kao i kod Bodlera, već u naslovu pesme se susrećemo sa simbolom ptice.
Labud koji je zaleđen označava poziciju umetnika, njegovu žudnju za slobodom i nedostižnim idealima.
- U prvoj strofi labud svojim zanesenim krilom stremi ka uzletu i teži da razbije zaleđeno jezero koje ga sputava.
- U drugoj strofi ,,negdašnji labud” se suočava sa uzaludnošću svojih nada, jer ga sputavaju ledeni okovi.
- U trećoj strofi vidimo kako kažnjena ptica svojom pesmom nadrasta kaznu i stresa sa sebe ,,belu smrt”. Ova metafora može se shvatiti kao pesnikova težnja da zaborav nadvlada svojim stvaralaštvom.
- U četvrtoj strofi labud se pretvara u ukočenu i prezrenu sablast. Labud je izgnan onako kako je i pesnik u društvu.
Struktura pesme
- Pesma „Labud“ je sonet i sastavljena je od dva katrena i dve tercine.
- Stih koji prevladava u pesmi je dvanaesterac, mada primećujemo i poneki trinaesterac.
- Rima je isprekidana, što utiče na ritmičku nestalnost pesme.
- Tome doprinose i opkoračenja ( prenošenje misli u drugi stih) koja se pojavljuju na nekoliko mesta u pesmi.
,,Labud”
Devičansko Danas, živahno i krasno
zanesenim krilom da l` razbiti smede
jezero sleđeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.
Negdašnji se Labud seća, ali kasno:
divan je, no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu čamom strasno.
Vratom srtešće belu tu smrt što je steče
prostorom kažnjena tica kog poreče,
al` na užas tla što perje joj sputava.
Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,
ukočen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud, izgnan beskorisno.
