Ana Atanasković: ,,Došli smo na ovaj svet da volimo što više možemo”

Ko je kadar da najtragičniji vladarski par u srpskoj istoriji osvetli tako da zasija kao duet duša?

Ko može kraljici jorgovana, Jeleni Anžujskoj, koja je Srbijom hodala pre sedam vekova, podariti glas kojim ona i dan-danas progovara potomcima svog naroda?

Ko se osmelio da slavnog naučnika Nikolu Teslu prikaže očima žene koja ga je volela?

Ko odanost prema Beogradu poistovećuje sa neodustajanjem?

Ko se usuđuje da piše o ljubavi velikog vođe koja se otela kontroli? Ko vaskrsava njegovu neprežaljenu ljubav i partijsku drugaricu kao ženu koja je želela da stvara svet po svojoj meri?

Jedan je odgovor na sva prethodna pitanja i jedan je njihov zajednički imenilac – PISAC.

Zapravo, preciznije, spisateljica sa stilom – Ana Atanasković.

Uvek sam poštovala svoje instinkte

TVOJ MAGAZIN: Vaša karijera pisca počinje u srednjoj školi, kada ste na pisaćoj mašini napisali tri mladalačka romana. Potom, kao student engleskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, pišete pesme. Proučavajući Vašu biografiju, možemo se uveriti da je pisanje ono na čemu ste uporno istrajavali, baveći se njime kroz različita ispoljavanja – kao novinar, kopirajter, bloger i pisac. Na osnovu svog ogromnog iskustva, kojom rečju biste ga okarakterisali – pisanje je za Vas posao, profesija, poziv, misija, ljubav ili, pak, nešto sasvim drugo?

Pisanje je sve to zajedno ali i sudbina, potreba, sloboda. Iskazati pisanjem život kakav je, kakav može da bude i sva osećanja koja se nađu na tom putu za mene je najvažnija stvar na svetu.

TVOJ MAGAZIN: Pišući o ,,Senzualnosti venecijanskih maski“ na svom blogu, poručili ste nam da ono što želimo nije daleko, već je, naprotiv, uvek tu, oko nas. Jeste li oduvek bili sigurni kojim putevima bi trebalo poći da bi se stiglo do svoje suštine? Da li ste oduvek znali da je pisanje ono što je vašem srcu najviše drago?

Uvek sam poštovala svoje instinkte, bez obzira šta bi neko drugi rekao. Jednom je to bilo uverenje iz dubine koja još nije bila razrešena i razotkrivena, pa me je uvelo u situaciju za koju sam kasnije otkrila da mi ne prija.

Ali, moji putevi su uvek bili samo moj izbor, svesni ili nesvesni.

Ono što je bilo i trebalo je tako da bude ( ma koliko u nekim trenucima bilo teško), a i ono što će biti takođe se krije duboko u meni. Ono što će se ostvariti je simbioza između mene i Boga .

Izazovi su sa pravom tu da bi nas pogurali

TVOJ MAGAZIN: Kada smo se dogovarale za intervju, skrenuli ste mi pažnju da je, osim podataka do kojih mogu doći o vašoj karijeri, važno naglasiti i ono što se obično ne beleži kao referenca u biografijama – da ste pošli od nule iz Kruševca, došli u Beograd u kom nikog niste poznavali i da ste do uspeha stigli sami. Takođe, u svojim tekstovima ste otvoreno govorili o tome da je detinjstvo, velikim delom, bilo okidač za neka vaša uverenja o nemoći, nesreći i gledanju na svet iz mračne tačke. Ipak, ističete, vaša unutrašnja priroda je sasvim drugačija od datih okolnosti – ona je uspela da ih nadvlada. Da li je sreća, zaista, pitanje stava, a uspeh rezultat borbe?

Sreća je neopisiva. Za svakog je nešto drugo, a i pitanje je koliko traje, nije nam data za stalno. Izazovi su sa pravom tu da bi nas pogurali, smekšali, da bi nam smanjili sujetu, što je ključno za stvaranje jednog drugog osećanja koje može biti trajno, uprkos možda i teškim okolnostima – radosti.

Radost je ta koja je pitanje stava. A uspeh dolazi kada ona prevlada. Za uspeh jeste potrebna i interna borba, pre bih rekla čvrsto koračanje i neodustajanje prema cilju. Ali, bez radosti sve ostalo postaje nevažno, pa i najveći uspeh.

Svaka reč je bitna, jer ljudima prenosi nešto

TVOJ MAGAZIN: Sa vašim radom sam se prvi put susrela čitajući tekstove koje ste pisali za fantastični časopis Vodič za život, koji, nažalost, od 2018. godine više ne izlazi. Pisali ste, takođe, i za modni časopis Elle, a potom i za VipTripDiplomatic, Sensu, Lepotu i zdravlje, kao i za portale CitajMe, InSerbia, Esquire i Beograduzivo. Odmah mi je bilo jasno da ste pisac na novinarskom zadatku. Talenat se ne da sakriti. U kakvom se odnosu nalaze novinar i pisac u Vama? Jesu li oni komplementarni kao delovi jednog spisateljskog bića ili, ipak, vode zaseban život? Na koji način im pariraju kopirajter i bloger? Koji je, od svih navedenih vidova pisanja, u Vama najdominantniji?

Sve kategorije i vrste pisanja ja volim bezuslovno ( prvo je pisanje romana, ali ne mogu se mnogo odvajati). Volim i kada su odvojene i kada se prepliću.

Kao dete od tri godine ušla sam u svet knjiga i pisanja. Kasnije sam cenila svaki odštampani papir koji bi ušao u našu kuću – od svih brojeva časopisa ,,Galaksija” koji je kupovao moj otac do časopisa koje sam ja čitala. Čak sam sekla pojedine članke i lepila ih u praznu svesku, praveći tako svoje arhive. Na zidovima sam imala kolaže od delova časopisa. Na stolu su uvek bile bar tri knjige koje sam paralelno čitala.

Svaka reč je bitna, jer prenosi ljudima nešto – informaciju, ljubav, znanje, emociju i poštovanje.

Svaka rečenica koju sam napisala je simbioza, ali izvor joj je upravo u meni.

Posao kopirajtinga je veoma zanimljiv i kreativan. Iako se ne smatra umetnošću kao pisanje beletristike, možda je izazovniji, jer od autora traži konkretnost, kompleksnost i snalažljivost.

Pisanje bloga tj. tekstova za moj sajt je čisto uživanje, bez ikakvih opterećenosti i rokova.

Sigurnost koju ne voliš ubija dušu

TVOJ MAGAZIN: U tekstu ,,Beograd je ljubav: Košutnjak“ nas opominjete rečima: ,,A sigurnost koju ne voliš ubija dušu! […] Otići! Jedino je rešenje otići. U nepoznato, ako je potrebno, u totalni rizik, u nepoznavanje, gubljenje, ako je potrebno, samo otići sa tog strašnog mesta”. Nesvakidašnje su i otrežnjujuće vaše poruke. Zvučale bi idealistički da ih ličnim primerom ne potvrđujete. Da li svoju hrabrost crpite iz pisanja kome prethodi poniranje u nepregledne dubine ljudskog bića?

Samo iz toga šta stvarno volim a šta ne. Onda nastupa molitva.

TVOJ MAGAZIN: Osim što ste kao pisac dobar poznavalac ljudskih duša, vi ste se obrazovali za kouča da biste upotpunili svoje perspektive. Takođe, u Vašim tekstovima se nazire vera kao jedan od sveprožimajućih motiva. Čini se da ljubav i vera, kao lajtmotivi, vaše reči povezuju u smisao. Koliko Vam u procesu pisanja pomaže duhovni rad na sebi?

Šta god da sam prošla bilo je da  pomognem sebi, a kada bih osvojila deo po deo sebe, želela sam ta iskustva da prenesem kroz tekstove.

Duhovni rad mi je mnogo pomogao jer uspevam da dođem i do dubine nekog drugog bića o kome pišem – stavljam njegov život kroz prizmu svog i kroz čišćenja kroz koja sam ja prošla, pa doživljavam, uživljavam se.

Dobro ste rekli – vera. Od nje sam i krenula ( od hrišćanstva), pa sam jedno vreme išla paralelnim putevima, uz nju sam prolazila dodatnim tehnikama koje su mi i pomagale. No, od prošlog leta sam shvatila jedno – da sam od rane mladosti imala više vere i poverenja, te tehnike mi ne bi ni bile potrebne. Dakle, vera je najvažnija. Takođe sam shvatila i da su neke tehnike za koje sam čula, a neke od njih i proučavala, sasvim suprotne od hrišćanstva, te više nisam u kontaktu sa njima.

Postoje stvari koje se ne mogu naučiti, kao što je talenat

TVOJ MAGAZIN: Na koji način biste, na svesnom nivou, objasnili proces sinhroniciteta koji Vas prati u formiranju ideja za pisanje? Pomoću kojih veština se pisac pretvara u hipersenzibilni prijemnik da bi prepoznao naizgled slučajne znakove pored puta koji mu se nameću kao ideje? Može li se pisanje demistifikovati razumnim objašnjenjima ili će, uprkos pokušajima, ono zauvek ostati tajna nedokučiva većini?

To se ne može objasniti. Postoje stvari koje se ne mogu naučiti, kao što je talenat. To su urođeni zarezi na duši. To su sudbinski impulsi.

Razum, nažalost ili na sreću (pre bih rekla na sreću) ne može spoznati sve. Emocija, već, može.

Došli smo na ovaj svet da volimo što više možemo

TVOJ MAGAZIN: Kada intervjuišem pisce, u pokušaju da što više osvetlim proces pisanja, redovno im postavljam pitanje: Odakle pišete – iz kog dela svog tela ili svoje ličnosti? Retko kada su odgovori tako precizni, kao što je vaš stav iznet u tekstu ,,Dve kotorske priče – Milorad Pavić i Jasmina Mihajlović“: ,,Piše se srcem i o srcu i iz srca. Jer, srce pamti duže nego um. Um je propadljiv, srce ne“. Kada bismo poetiku vašeg dosadašnjeg stvaralaštva sveli na jednu rečenicu, da li bi ona mogla glasiti: ,,Mi smo došli na ovaj svet da osećamo“?

Može i tako. Ili, mi smo došli na ovaj svet da volimo što više možemo kakve god da su okolnosti. Da izdržimo i budemo prijatni, verujemo i smejemo se.

Ovaj svet je vrlo verovatno iluzija. Ako ne to, onda je definitivno propadljiv. Ništa u njemu nije sigurno niti je potrebno da bude. Ono što jedino može da bude trajno i neprekidno je emocija. A ona zavisi od nas.

,,Ženski Momo Kapor”

TVOJ MAGAZIN: Zahvaljujući jednoj od vaših najvećih ljubavi – onoj prema Beogradu – zaslužili ste epitet ,,ženskog Mome Kapora“. Ljubav prema ovom gradu je ovekovečena u vašim zbirkama priča: ,,Beogradskim majskim pričama“ iz 2006. i ,,Beograd je ljubav“ iz 2017. godine. Vaša ljubav prema gradu, u koji ste došli da studirate i u kom ste ostali, duboko je proživljena – ona je uporna i trajna bez obzira na promene. Podsetite nas – zbog čega se Beograd voli?

Beograd je, u stvari, jedno veliko dvorište u kome piješ, kušaš i živiš život.

Dovoljno veliko i dovoljno malo da pritom ne izgubiš dušu.

Reči koje dolaze iz glasne tišine

TVOJ MAGAZIN: Osim dve zbirke, napisali ste i pet romana. U romanu ,,Duet duša“ iz 2008. godine pisali ste o poslednjim Obrenovićima, kraljici Dragi i kralju Aleksandru. Zatim, u romanima ,,Jelena Anžujska“ iz 2009. i ,,Kraljica jorgovana“ iz 2019. godine, dali ste reč jednoj srpskoj kraljici i omogućili ste joj da nam ispriča svoju priču. U romanu ,,Moja ljubav Nikola Tesla“ iz 2013. godine pružili ste nam priliku da slavnog naučnika upoznamo iz ugla žene koja ga je volela. U najnovijem romanu ,,Davorjanka Paunović“, koji je izašao ove godine u izdanju Blica, osvetljavate kroz jednu ličnost važan period iz naše bliske prošlosti. Iako danas malobrojni čitaju, vaše knjige se prodaju, pozajmljuju, poklanjaju i vole. Šta vam otkrivaju vaši čitaoci – zbog čega su vam odani?

Preneću vam poruku koju sam upravo dobila od čitateljke na Instagramu: ,,Toliko mi prija knjiga jer se oseća iskrenost”.

Mislim da je tu jedan od glavnih ključeva. Ja ne umem drugačije.

TVOJ MAGAZIN: Otkrili ste nam u jednom svom tekstu da sada manje ili skoro nikako ne čitate beletristiku, jer mnogo pišete i želite biti autentični. Osim što ne čitate druge pisce onda kada pišete, na koji način još čuvate svoju autentičnost?

Volim da kažem da se ,,povezujem sa jonosferom” mada, to je, kao što rekoh u jednom od prethodnih odgovora, neopisivo.

Recimo, ja sačekam ponekad da mi ,,dođe” reč ili njeno prvo slovo.

Ponekad tražim reči na raznim mestima, ponekad ih sačekam da dođu iz glasne tišine.

Ponekad se upletu u mom stomaku.

Kada bi se autentičnost mogla razložiti i definisati, onda bi postala opšta, a ona to nikako nije.

Pisanje kao spoj zahteva spolja i podsticaja iznutra

TVOJ MAGAZIN: Da li je, zaista, već sve napisano velikim perima? Imaju li novi pisci šta da pruže književnosti?

Često pomislim da jeste, naročito kada je u pitanju velika četvorka – Šekspir, Dostojevski, Kami i Kafka.

No, postoje talasi kojima novi pisci donose svoja iskustva na iste teme. Ono što mene u tom procesu najviše zanima je – ko od njih ostaje.

TVOJ MAGAZIN: Da li već sada razmišljate o svom novom spisateljskom poduhvatu ili dozvoljavate sebi predah da biste uživali u uspehu vašeg novog romana?

Imam puno ideja ali bih najviše volela da moj sledeći roman ponovo bude naručen, kao što je bio slučaj sa poslednjim, jer sam otkrila da mi to naročito odgovara. Mnoga velika dela su bila, što bi rekli Englezi commision. To je odličan spoj zahteva spolja i podsticaja iznutra.

Čitajte knjige Ane Atanasković!

Najnovija vas čeka na obližnjim kioscima.

Parče prošlosti će vas koštati koliko i skuplja paklica cigareta.

Deo spisateljske duše zatočen je između mekih korica – osloboditi ga može samo čitalac.

Za prethodne knjige je potrebno malo više truda:

• ,,Duet duša” se može naći na Kupindu, prodaje ga izdavač
• ,,Beograd je ljubav” u Laguni i Vulkanu i na sajtu Delfi i Vulkan
• ,,Kraljica jorgovana” u Delfi radnji i na Delfi sajtu
• ,,Moja ljubav Nikola Tesla” i ,,Beogradske majske priče” mogu se naći samo u bibliotekama

Sa Aninim radom ćete se, ipak, najpre upoznati putem bloga samovoli.wordpress.com, na Fejsbuk stranici Samo voli – Ana Atanasković, Instagram profilima @ana.atanaskovic i @samo.voli i na podkastu Beograd je ljubav.

Čitajte i ne zaboravite – mi smo došli na ovaj svet da volimo što više možemo kakve god da su okolnosti!

Napomena: Autor naslovne fotografije je @bistrooka_g.