Kako znaš da si uspeo u životu?
Pred tebe stavljam pitanje koje se, iz pristojnosti, drugome retko postavlja.
Sebi ga postavljaš još ređe – možda tek na zalasku života. Na zalasku ili, pak, na ivici života.
Danas…
Danas, kada se vreme zguslo u brojke,
kada se uspesi mere zaraženima i preminulima,
kada se juče i sutra ne razaznaju,
kada je svaki dan Dan mrmota,
kada je svaki zakon Marfijev zakon,
kada je šetnja opasna igra ruskog ruleta,
kada se ljubav odrekla poljubaca i zagrljaja,
danas, kada je svet poklekao pred DNK mutacijom jednog proteina…
Devet krugova pakla
Zarobljen si u devet krugova pakla:
- prvi se zove otpor
- drugi se zove izolacija
- trećem je ime preispitivanje
- četvrtom samospoznaja
- peti se zove suočavanje
- šesti pomirenje
- sedmom je ime prihvatanje
- osmi se zove vrednovanje
Kako znaš da si uspeo u životu?
Meriš li sebe:
- novcem koji si zaradio
- školama koje si završio
- poslovima koje si sklopio
- kontaktima koje si stekao
- popularnošću koju si postigao
- srcima koja si zaveo
- zemljama koje si proputovao
- pohvalama koje si zadobio
- uzdasima koje si izmamio
- željama koje si ostvario…
Unedogled biste se mogli nadmudrivati ti i istina… Ja i istina…
Stupiću pred nju i daću svoj odgovor na pitanje: Kako znaš da si uspeo u životu?
Pesma o Neni
Ova pesma je o Neni
Zato što ta osoba prija meni.
Nenu mnogo volim i stvarno je molim
Da se radionica nastavi, da se ne rastavi.
Voleo bih da se stara ekipica skupi
Jer takva zabava ne može da se kupi.
Maštovita si i šaljiva puno
Da znaš, to uopšte nije čudno.
Zanimljiva ti mnogo si
Dok se Srećko igra u kesi.
Samo nastavi da radiš ono što voliš i ono što ti ide,
A to je definitivno podučavanje!
Imaš sve osobine potrebne za pažnju dece.
Mnogo si uspela u životu!
Možeš ti i više!
Nikad ne predaj se!
Samo prati svoje želje i snove!
Sergej Vučićević, 11 godina
Suština sagledana kroz stihove
Kada me budu pitali da li sam uspela u životu, pročitaću im ,,Pesmu o Neni”. Pesmu o meni.
Hvala ti, Sergej, što si poneki trenutak svog detinjstva odvojio za pisanje ove pesme.
Učinio si da suštinu svoga bića sagledam kroz tvoje stihove.
Saplićemo se sami o sebe dok se ne pronađemo u obrisima nečijih sećanja. Da ne izblede, smeštamo ih u stihove i rime.
Tada možemo reći da olovka piše srcem. Tada možemo reći da smo uspeli u životu!
One Comment
Aleksandra Đorđević
Raznežili ste me oboje. Bravo! A ti si me i nasmejala – ja sam uvek na ivici života, tj. ludila. 😉