MISLITE O TOME,  PISAC IZ PRIKRAJKA,  PISANJE

Iskonski strahovi: Priča koju je ispripovedao život

Autobuska stajališta su važna odredišta u mom životu. S obzirom na to da nisam vozač, autobusima putujem još od đačkih dana.

Bezbroj iskustava, mnogo sklopljenih poznanstava i neverovatnih scena za pamćenje – to su rezultati mog dugogodišnjeg putničkog staža. Ko nije putovao čuvenim 581, ne zna šta je avantura!

Iz tih iskustava, poznanstava i scena, nastale su mnoge moje priče. Putovanja su za mene oduvek bila izvor nepresušne inspiracije.

Ipak, neke od doživljenih ,,priča sa autobuske stanice” me, zaista, i posle toliko godina, mogu poremetiti, dotaći i navesti na razmišljanje. Ovo je jedna od njih – nazvala sam je Iskonski strahovi.

Iskonski strahovi

On, koga ne poznajem, ali ga u svojoj mašti živo dočaravam, traži iskrenu i časnu ženu da sa njom provede neku godinu staračkog života.

Zauzvrat joj nudi svoju legalizovanu kuću i penziju.

Unapred zahvaljuje lepšem polu na razumevanju.

Potreba za drugim bićem vrišti sa ovog natpisa.

Nekima je, vidim, smešno. U meni ovaj natpis budi sasvim drugačije emocije. Osim emocija, budi i neke iskonske strahove.

Natpis vrišti i postavlja pitanja:

  • Zašto je iko sam?
  • Da li je to zaslužio ili ga je sticaj okolnosti osudio na samoću?
  • Da li je njegova samoća posledica pogrešnih odluka?
  • Zašto mu ona toliko teško pada?
  • Koliko li je teško počinjati od nule u starosti?
  • Da li se može graditi bliskost tamo gde se ona uslovljava kućom i penzijom?
  • Šta zaista znači deliti sa nekim dane i provoditi godine?
  • Koliko li je hrabrosti potrebno da oglasiš na sva zvona svoju samoću?
  • Zašto je usamljen čovek toliko obeležen?
  • Da li i nekog od nas očekuje slično?

Ne mogu prestati da se pitam. Ne prestajem da mislim na iskonski strah od samoće, koji je pravo sa autobuskog stajališta ušetao u moje misli i uzburkao ih kao život posle ljubavi, kao more posle bure, kao javnost posle afere.

Sada nepogrešivo znam – Crnjanski je bio tako prokleto u pravu – svi smo mi povezani nevidljivim nitima i delimo iste iskonske strahove.

Lična arhiva

P.S. Pošto nas je već ispreplitao ,,komedijant slučaj”, onda ti iz sve snage, nepoznati usamljeni deko, držim pesnice da nađeš ono za čim tragaš!