(RE)KREATIVNO,  ČITANJE

Andrićeve femmes fatales

,, Kada mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo. ” Ivo Andrić ,, Znakovi pored puta” .

***

Ima nečeg u delima Iva Andrića što nas navodi da duboko prodiremo u unutrašnjost ljudskog bića – primoravaju nas da spoznamo ono što nismo znali o sebi.

U Andrićevim rečenicama krije se istina, a kroz njegove žene govori život.

Glavna junakinja Andrićevih dela je sudbina, a njene manifestacije su fatalne žene.

Ivo Andrić je o ženama pisao sa velikom ljubavlju, zato ne treba da nas čudi brojnost i raznolikost njegovih junakinja.

Iako ih je pisac oblikovao po tradicionalnom modelu, podario im je izuzetnu lepotu i osobine kojima nadmašuju muškarce. One su akteri bez kojih nema zapleta, a često su i glavni likovi.

Kroz Andrićeve priče o ženama saznajemo kako one izgledaju u muškim očima. Te muške oči su ženu idealizovale ili su je satirale. Te oči su od žene napravile ,,femme fataleˮ.

Pixabay

Ipak, ne može svaka lepa žena biti fatalna. Po definiciji, femmes fatales su kobne žene kojima su date lepota i zavodljivost. One izazivaju nesavladivu strast kod muškaraca čime ih dovode u opasne situacije.

Andrić će u svojim delima odstupiti od ustaljene definicije fatalne žene. Njegove žene nisu svesne zavodnice koje koriste svoju moć da bi potčinile muškarce – one nisu antijunakinje.

Prikazane su kao neugledni devojčurci koji preko noći postaju vanserijske lepotice.

Njihova lepota je prokletstvo, jer će zbog nje te žene stradati. Neke od njih postaju žrtve ubica, druge izvršavaju samoubistva, a mnoge umiru u mukama.

Kod Andrića su žene pasivne usred svih katastrofa koje izazivaju. One bivaju upotrebljene kao stvar ili sanjane kao ideal, ali same po sebi niti šta daju, niti šta prihvataju.

Žene o kojima Andrić piše nisu sposobne da uzvrate osećanja koja u drugima bude.

One ne mogu da se ostvare, jer nisu svoje – one su samo povod za tuđe reakcije.

Onda kada očekujemo reakcije Andrićevih žena, nailazimo na misteriju. Njihovi postupci ostaju skriveni, nejasni su čak i njima samima, što ih čini tragičnim likovima i zbog čega muškarce neodoljivo privlače.

Fatalnu ženu želiš onda kad je nemaš

Andrićeve fatalne žene su neuhvatljive, jer su ili san ili noćna mora. One su objekat obožavanja. Kao takve, one su pasivne i ne doprinose fami koja se oko njih ispreda. One tu pažnju ne žele na onakav način na koji im se ona pruža.

Andrićeve žene bi zapravo želele da budu obične, kao i sve druge, ali im karte, koje im je dodelila sudbina, to ne dozvoljavaju. Stiče se utisak da se Andrićeve fatalne žene nikada nisu ni pogledale u ogledalo da bi objasnile sebi zašto im se dešava sve što im se dešava.

One su dovoljne same sebi.

Andrićeve junakinje su porcelanske igračke date za igru zverima. Nije im mesto tu gde su bačene i nije im vreme tu gde su posađene. One su biljke na pogrešnom tlu na kom ne uspevaju i na kom ne rađaju. Niti su junakinje, niti antijunakinje. One su posebna kategorija – Andrićeve žene.

Pixabay

Tragičnost Andrićevih fatalnih žena krije se u neusaglašenosti njihove pojave i naravi – one su spolja rasne i obdarene, ali su unutra krhke. Neke od njih su lomljive kao staklo, dok su pojedine izrazito inteligentne ili emotivno hladne.

Međutim, ni pamet ni distanciranost nisu osobine koje muškarci priželjkuju kod lepih žena. One su u njihovim očima jedino erotične, čak i onda kada se same tako ne osećaju, niti ponašaju.

Zašto su Andrićevi ženski likovi pogubni?

Odgovor na ovo pitanje se krije u činjenici da su one po pravilu strankinje ili došljakinje. One su vesnici novog i donosioci nepoznatog. Svakako, odskaču od sredine u koju ih je pisac smestio.

Takođe, one ne deluju po svome, već po diktatu neke moćne mračne sile, tako što ruše sve oko sebe, tumbaju ustaljene tokove naopačke, a pritom i same stradaju.

Kod Andrića su žene pojedinci koji su stavljeni nasuprot kolektivu.

Na Andrićeve žene kolektiv se obrušava sadizmom, patološkom ljubomorom, zavišću i mržnjom. Žena je opasna sila koju obožavaju i koju krote svojom surovošću:

,, U svakoj ženi ima đavo koga treba ubiti ili poslom ili rađanjem, ili i jednim i drugim, a ako se žena otme i jednom i drugom, onda treba ubiti ženu.”

( pripovetka ,, Anikina vremena” )

Wikipedia

Ko su, zapravo, Andrićevi ženski likovi?

U ranim pripovetkama Iva Andrića, koje pripadaju početnoj fazi njegovog stvaralaštva, žene su duboko nesrećne i bez dovoljno slobode.

Radnja tih ranih pripovedaka je smeštena u prošlost, u orijentalnu Bosnu, u kojoj nam se žene predočavaju kao demonska bića koja imaju moć nad nagonima muškaraca. Svojom lepotom one bude muške erotske nagone, ali se strasti prema njima razvijaju u mržnju – nikako ne dosežu do ljubavi.

Stiče se utisak da kod velikog pisca, kakav je Andrić, u priču uspevaju da prodru samo krajnosti: ili tipski muškarci ili izuzetne žene.

Neke od tih izuzetnih Andrićevih žena su:

  • Venecijanska dama; Ciganka Zemka; Katinka ( pripovetka ,, Put Alije Đerzeleza”)

,, Zašto je put do žene tako vijugav i tajan? Šta žene traže?”

  • Švabica ( pripovetka ,, Ćorkan i Švabica”)

,, Ona je uzburkala varoš, ispunila kuće šapatom i plačem, i muška srca velikim željama i zanosima. U svijesti žena i odraslih kćeri ona je stalno živila ( i u snovima) kao bezlično, ljigavo i nedokučljivo zlo.”

,, Ali ovaj put su se propili i provalili i oni najmirniji i oni koji su se davno prošli pića i skitnje. Jedni po cijele dane i noći ne dolaze kući, druge donose krvave ili onesviješćene.”

  • Ciganka Gaga ( pripovetka ,, Nemirna godina”)

,, Tako celim svojim držanjem i izgledom sve više odudara od ostalog ženskinja u gazda-Jevremovoj kući.”

,, Jer gazda-Jevremu se činilo da je odjednom ugledao pred sobom biće iz drugog nekog sveta, koje ničim ne liči na ljude koji su se dosad kretali oko njega i nije podložno nijednom od zakona koji vladaju u ovom gradu i u njegovoj kući.”

  • Anika ( pripovetka ,, Anikina vremena”)

,, Otkako se zakopala kasaba i otkako se svet rađa i ženi, nije bilo ovakvog tela sa ovakvim hodom i pogledom. Ono se nije rodilo i izraslo u vezi sa svim onim što ga okružuje. Ono se dogodilo.”

,, Bilo je zaista kao da je stigla iz druge varoši, iz tuđeg sveta. U kasabi, gde ljudi i žene liče jedno na drugo kao ovca na ovcu, desi se tako da slučaj nanese po jedno dete, kao vetar seme, koje se izmetne, pa strči iz reda i izaziva nesreće i zabune, dok se i njemu ne podseku kolena i tako ne povrati stari red u varoši.”

,, Osevapio bi se ko bi me ubio.” ( Anika)

  • Mara ( pripovetka ,, Mara milosnica”)

Nema unutrašnju snagu femme fatale – ona je žena koja ne zna šta bi sa svojom lepotom, jer je nije ni svesna. Prezrena je od sveta koji je gura u tamu ludila. Nije bila dovoljno jaka da preživi, ali je bila previše lepa da bi je poštedeli.

Pixabay
  • Mostarka ( pripovetka ,, Olujaci”)

,, Ona je bila za dve glave viša od mladoženje, a za tri od najviše žene u Olujacima.”

  • Rifka ( pripovetka ,, Ljubav u kasabi”)

,, Još ljetos crnpurasta, čupava, oko usta sa tragovima od petrovača jabuka, sad odjednom pobijelje, utanji se i prelomi u pasu, pak kad prolazi kroz čaršiju pomješaju se i dovikuju dućandžije s obje strane.”

  • Fata Avdagina ( roman ,, Na Drini ćuprija”)

,,Tako od prirode naročito obdarena stvorenja često izazivaju sudbinu, smelo i nesmotreno. To su ta izuzetna bića koja priroda izdvoji i uzdigne do opasnih visina.”

,, Oko Fate se brzo stvorila praznina, onaj krug divljenja, mržnje i zavisti, nepriznavanih želja i zluradog iščekivanja koji redovno okružuje stvorenje sa izuzetnim darovima i izuzetnom sudbinom.”

  • Lotika ( roman ,, Na Drini ćuprija”)

,, Za dve generacije kasabalijskih gazdinskih i begovskih raspikuća Lotika je bila bleštava, skupa i hladna fatamorgana koja se igrala igrom njihovih čula. U priči se pominju oni retki pojedinci koji su tobože nešto imali od nje, a i ti nisu umeli da kažu ni šta ni koliko. ”

,, Možda bi bila jedna od onih čuvenih žena o kojima istorija govori i koje upravljaju sudbinom velikih porodica, dvorova ili država, okrećući uvek sve stvari nabolje.”

O kome govore Andrićeve žene?

Kada bismo nabrajali sve Andrićeve femmes fatales, njihov broj bi i bio veći, a o njima bi se moglo mnogo pisati. Ipak, smatrali smo da će ih najbolje okarakterisati upravo piščeve reči, jer su nam one pokazale pravac kojim bi trebalo krenuti da bismo došli do suštine tih likova.

Ima nečeg u delima Iva Andrića što nas golica da mislimo o tome šta sve žena jeste i šta bi sve mogla biti.

Svakako, nijedna žena nije samo fatalna. Fatalnost je jedna od svih ženinih mogućnosti.

Andrić nam je ponudio mit o fatalnoj ženi koji nam priča više o onima koji tu ženu žele, nego o njoj samoj. Ona ostaje neizrečena, uprkos majstorstvu pisca.

Veliki je razdor između slike o ženi i stvarne žene. Ona slika o ženi, koja je svrstava u femme fatale, je samo projekcija muškog sna – veo u koji muškarac umotava ženu, da bi joj sudio, a sam sebe zavaravao.