Kad poezija progovori: Konstantin Kavafi ( II deo)
Mnogo je načina da započneš ili da završiš svoj dan. Zašto upravo poezija ne bi bila tvoj pokretač ili tvoje smirenje? Dozvoli joj da progovori glasom Konstantina Kavafija – jednog od najuticajnijih svetskih pesnika.
Kada bi danas mogao da progovori, pesnik Kavafi bi bio jedan od najboljih motivacionih govornika. Svojim pesmama, angažovao bi te i intelektualno i emotivno.
Čak i ako nikada nisi čuo za Kavafija, razumećeš njegovu poruku, jer je njegova poezija bezvremena i univerzalna.
Konstantin Kavafi – istorijski pesnik
Kavafi je sam sebe smatrao „istorijskim pesnikom“.
Njegov odnos prema istoriji može se shvatiti kao vraćanje u prošlost, bežanje od sadašnjosti, stvaranje paralela između različitih vremena ili kao simbolička pouka.
Kavafi je pesnik koji je stvarao novu realnost iz uspomena.
Konstantin Kavafi je toliko voleo istoriju i povučenost u knjige da je tvrdio da bi, da nije pesnik, bio istoričar. Bio je strastveni poznavalac drevnih civilizacija, stoga, veliki broj njegovih pesama opisuje drevnu Grčku i Rimsko carstvo.
Najviše su ga doticale prelomne istorijske epohe – 4, 2 i 1. vek pre nove ere ili 4. vek nove ere, kada se dodiruju i sučeljavaju civilizacije starog Rima, Grčke, Egipta i Istoka, i kada se obračunavaju hrišćani sa paganima. Kavafijeve teme su i vizantijski vekovi, posebno 12. i 14. vek.
U svim tim epohama, Kavafijeva pronicljiva pesnička priroda sagledava ljudsko licemerje, prepoznaje sujetu, laž i ostale ljudske slabosti, čineći ih univerzalnim i bezvremenim temama.
Njegove pesme bacaju novo svetlo na istorijske podatke i navode nas da razmišljamo o tome šta je uopšte istina.
Kavafi je, osim toga, bio i pronicljivi psiholog, koji je težio da dokuči ljudsku prirodu.
Konstantin Kavafi – pesnik neispoljenosti
Tragajući dugo za svojim poetskim izrazom i ličnom identitetom: etničkim, nacionalnim, seksualnim, religijskim i kulturnim, Kavafi je ispisao čudesne stihove.
U svojim dvadesetim i tridesetim godinama pokušao je da piše heteroseksualnu ljubavnu poeziju, ali je u četrdesetim počeo da se oseća komotnije u temama o ljubavi među pripadnicima istog pola.
Napisao je oko 50 pesama koje su od njega načinile značajnu inspiraciju gej i biseksualnim piscima. Kavafi je napisao neke od najznačajnijih homoerotskih pesama svih vremena.
Iako je u nekim pesmama naglašen osećaj krivice, dok u drugim opisuje avanture u zabačenim predgrađima, sveukupan ton odiše samoprihvatanjem.
Ipak, njegovim delom provejava dostojanstveno osećanje neispoljenosti.
Konstantin Kavafi – pesnik grada
Pozornica njegovih pesama gotovo uvek je grad – bilo da je u pitanju njegova Aleksandrija, bilo neki antički ili savremeni, Kavafi je pesnik grada, gradske kulture i urbanosti.
Kritičari o Kavafiju
Mnogo je toga što su kritičari zamerali Kavafiju.
Osuđivali su njegov defetizam, negaciju života, teme koje su kontraproduktivne u vremenu kada patriotska dužnost nalaže da se ohrabri nacija, njegov elitizam, a posebno su osuđivali Kavafijev način pisanja i njegove teme.
,,Nešto izvanredno se dogodilo” reči su poznatog grčkog pesnika i kritičara, Jorgosa Seferisa, misleći na transformaciju koja se dogodila u Kavafijevoj poeziji. Naime, Seferis je prve pesme, koje je Kavafi objavljivao u magazinima, opisivao kao obične i kritikovao ih je. Za samo nekoliko godina, Kavafi se kao pesnik transformiše i piše svoje najznačajnije pesme.
Postavlja se pitanje šta se dogodilo za tih nekoliko godina?
Kritičari su nam otkrili tajnu – smatraju da je veliki uticaj na pesnikovu transformaciju imala smrt koja ga je okruživala.
Kavafiju umiru brat i dva bliska prijatelja, svi veoma mladi. Ubrzo umiru i deda i majka. Do 1903. smrt je Kavafiju oduzela većinu porodice i nekoliko prijatelja.
Niko nije ni mogao da predvidi, na osnovu Kavafijeve rane faze, da će doći do ovakve transformacije.
Takođe, bilo je nezamislivo da će postati poštovan ne samo u Grčkoj, nego u svakoj zemlji gde je njegov rad preveden.
„Kavafi se danas čita kao savremeni pesnik, kao pesnik koji upravo stvara. Njegova poezija je stalno pravovremena: pomaže nam da shvatimo ljudsku sudbinu’’, jednoglasni su kritičari u svom stavu.
U čast Konstantina Kavafija
Grci su se potrudili da sačuvaju uspomenu na svog velikog pesnika:
- Stan u kom je Kavafi živeo, danas je muzej.
- Takođe, 1926. godine dodeljen mu je orden Feniksa od grčkih vlasti.
- Jubilej njegove smrti u Grčkoj je nazvan „Godina Kavafija”.
Iako danas poeziju čitaju malobrojni posvećenici, ostaje nam da se nadamo da će barem neko od vas pročitati poneki Kavafijev stih.