(RE)KREATIVNO,  PISANJE

Mišel Uelbek: Šta to pisac zna, što drugi ne znaju? ( I deo)

Srbija je oduvek raširenih ruku ugošćavala slavne umetnike raznih ,,fela’’.

Ovog juna, Udruženje ,,Krokodil’’ je trebalo da, u okviru istoimenog festivala, u periodu od 7. do 9. juna dovede u Srbiju, ni manje ni više, nego Mišela Uelbeka.

U zemlji na čijoj kulturnoj sceni dominiraju neki eksplicitniji vidovi javnog ispoljavanja, mnogima bi promakla ova vest – jer, zaboga, Uelbek niti peva, niti kuva, niti igra fudbal, a nije ni učesnik rijalitija.

Ipak, kontroverzni pisac se potrudio da njegovo najavljeno gostovanje ne prođe nezapaženo – na taj način što u Srbiju nije ni došao.

Ovog puta ćemo priču o tome zašto Mišel Uelbek nije došao u Beograd ostaviti po strani, da bismo vas upoznali sa likom i delom ovog pisca ,,superstara“.

Youtube Printscreen

Krokodilov i Uelbekov dogovor

Udruženje ,,Krokodil’’ je pokrenuto 2009. godine i tradicionalno organizuje istoimeni festival, koji se održava na otvorenom platou ispred Muzeja istorije Jugoslavije. Ove godine trajao je od 7. do 9. juna.

U akronimu udruženja krije se: Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu i Letargiju.

Pojavljivanje Mišela Uelbeka trebalo je upravo to i da garantuje.

Udruženje je posvećeno kreiranju književnih, kulturnih i društveno – političkih sadržaja sa ciljem da animira publiku – sve one koji su zainteresovani za kulturu uopšte.

,,Krokodil’’ promoviše politiku dijaloga, pomirenja i rekonstrukciju pokidanih kulturnih veza, prvenstveno na prostoru Zapadnog Balkana, ali i na evropskom kontinentu i šire.

Zalaže se za produbljivanje uzajamnog razumevanja i za prihvatanje različitosti.

U svom proverenom maniru, i ove godine, festival ,,Krokodil’’ je organizovao različite tribine, u okviru kojih se bavio najaktuelnijim društveno – političkim temama iz perspektive kulture.

Posetiocima su bila ponuđena, takođe, i različita gostovanja, kao i debatni programi, u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Ipak, ovogodišnja književna poslastica trebalo je da bude francuski pisac Mišel Uelbek,  koji je očekivan 7. juna u 20 h, u amfiteatru ispred Muzeja ,,25. maj’’.

U razgovoru sa Biljanom Srbljanović, trebalo je da govoriti o sebi, svom stvaralaštvu, kompleksnom odnosu sa Francuskom i o mnogim drugim temama.

Bilo je predviđeno da odlomke iz njegovog najnovijeg romana ,,Serotonin’’ čita glumac Boris Isaković.

Istog dana, od 14 – 18 h u Krokodilovom centru, Mišel Uelbek je trebalo i da se druži sa svojim fanovima i da potpisuje knjige. Za prisustvo ovom susretu bila je obavezna rezervacija.

Youtube Printscreen

Sva njegova dosadašnja dela u Srbiji je objavila Izdavačka kuća ,,Booka’’. Uelbekov najnoviji, sedmi roman ,,Serotonin’’, pojavio se u januaru ove godine u Francuskoj, dok je u Srbiji objavljen 1. marta, kao treći u svetu. Srpski čitaoci uskoro mogu očekivati i prevod Uelbekove zbirke pesama.

„Njemu je Srbija interesantna, jer nikad nije bio – prošle godine je bio samo u Gruziji. Uelbeku nude basnoslovne sume neki izdavači, ali nije mu to zanimljivo, a kad je dobio poziv iz Srbije, odmah je odgovorio i nikave uslove nije imao – dolazi sa suprugom koja je očigledno delovala na njega i izrazio je spremnost da satima potpisuje knjige’, objasnio je javnosti Ivan Bevc, urednik izdavačke kuće „Booka’’ koja je srpsku čitalačku publiku upoznala sa Uelbekovim romanima.

Biografija Mišela Uelbeka

Rođen je 1958. godine kao Mišel Tomas, a u istoriju francuske književnosti ušao je kao Mišel Uelbek.

Pored toga što je slavan i nagrađivan kao pisac, Uelbek je uspešan i kao mislilac, filmadžija i pesnik.

Po zanimanju je diplomirani agronom, u književni svet ulazi 1985. godine pesmama objavljenim u magazinu ,,La Nouvelle Revue’’.

Već 1991. godine izlazi Uelbekova prva zbirka poezije, a iste godine objavljuje i biografiju pisca horora Lavkrafta, kojim je u mladosti bio opčinjen.

Tri godine kasnije, 1994, objavljuje svoj prvi roman ,,Proširenje područja borbe’’, kojim skreće pažnju publike i kritike.

Slede romani ,,Elementarne čestice’’ (1998), ,,Platforma’’ (2001) i ,,Mogućnost ostrva’’ (2005), koji mu donose status jednog od najpopularnijih i najkontroverznijih francuskih pisaca današnjice.

Za roman ,,Elementarne čestice’’ dobio je „Prix Novembre’’, dok je za roman ,,Karta i teritorija’’ 2010. godine dobio prestižnu Gonkurovu nagradu.

Takođe, 2011. godine, objavljena je i Uelbekova imejl prepiska s Bernar-Anrijem Levijem pod nazivom ,,Državni neprijatelji’’.

Njegov sedmi roman ,,Seroton’’ izašao je u Francuskoj početkom 2019. godine.

Youtube Printscreen

Uelbek je objavio i tri CD-a na kojima recituje svoju poeziju.

Po romanu ,,Mogućnost ostrva’’ snimio je 2008. godine istoimeni film.

Pisac se često i kao glumac pojavljuje na filmu – sa Igijem Popom je akter dokumentarca o životu i mukama umetnika. O njegovom nestanku tokom jedne književne turneje, takođe je snimljen film.

Uelbek voli da se pojavljuje i ispred i iza kamere – po najnovijim informacijama, trenutno snima film sa Žerarom Depardjeom. U planu je i snimanje filma u nemačkoj produkciji po njegovom romanu „Pokoravanje’’.

Iako je Uelbek najprevođeniji francuski pisac, kritika je njegove romane često ocenjivala kao vulgarne, pamfletske i pornografske, a zbog stavova koje je iznosio u njima i u svojim intervjuima, optuživali su ga da je rasista, ženomrzac i islamofob.

Zbog optužbi za izazivanje rasne i verske mržnje, 2005. godine dospeva na sud. Pozivajući se na proklamovanu slobodu govora, oslobođen je optužbi, ali nakon ovog procesa, Uelbek napušta Francusku i odlazi najpre u Irsku, a potom u Španiju, gde i danas živi.

Uelbekove teme

Teme o kojima Mišel Uelbek piše su one koje nas ,,bole’’, ali kojima, ipak, ne želimo da se bavimo. Da bismo o njima govorili, neophodni su nam preispitivanje, istupanje i hrabrost – sve ono što odlikuje ovog ,,francuskog Orvela’’.

Ono što opseda Uelbeka su – književnost, seks, smisao života i smrti, ali i otuđenje savremenog čoveka od svoje okoline.

  • On pripoveda o opustošenom svetu koji izmiče kontroli.
  • Suočava nas i sa osećanjima griže savesti i pokajanja
  • Poručuje nam da su potraga za ljubavlju i beg od surove usamljenosti najbitnije stvari u životu svakog ljudskog bića.
  • U njegovim romanima susrećemo se i sa samoćom koja preti iza svakog ugla, sa slobodom koja je teret, sa čulnošću i seksom kao „jedinim igrama koje su odraslima preostale’’.
  • Bavi se i temom takmičenja u trkama zvanim ,,socijalni život’’ i ,,muško – ženski odnosi’’, koje svoje učesnike vode u rat do istrebljenja.

Reči kojima nas poziva na preispitivanje su oštrice kojima nas iskušava na stranicama svojih knjiga.

Malo je mislilaca koji na tako darovit način mogu da govore o osnovnim ljudskim problemima.

Malo je pisaca koji na tako direktan način, bez straha od tuđeg mišljenja, mogu da, umesto nas, postavljaju teška pitanja:

  • Da li je ljubav danas uopšte moguća?
  • Šta hoće ti ekstremisti?
  • Zašto je i u 21. veku seks tema zbog koje se škrguće zubima?
  • Da li je sreća legitimno stanje ljudske jedinke ili tek trenutak?
Youtube Printscreen

Uelbek postavlja pitanja grubo i ostavlja ih otvorenim.

Odgovori na njegova pitanja naziru se kroz argumente koje nam pisac nudi u svojim romanima – svedocima raspada naše civilizacije.

Uelbekovi likovi

Njegovi junaci su tipični ,,uelbekovski antiheroji’’: ,,Oni proživljavaju unutrašnje odiseje do najmračnijih kutaka njihove duše i okrutno se suočavaju sa činjenicom da nikakvog dubljeg životnog smisla više nema’’, tvrde književni kritičari.

Uelbekovi likovi postavljeni su pred čitaoca kao ogledalo u čijem odrazu može da vidi svu realnost savremenog života.

Njegovi likovi u čitaocima izazivaju samospoznaju, bes, priliv neke nove energije i još mnogo potisnutih osećanja.

Zahvaljujući Uelbekovim likovima, tako životnim, čitalac je zanesen književnom magijom zbog koje knjigu jednostavno ne može da ostavi. Ipak, čitaocu nije jasno čime ga Uelbekovi prosečni muški očajnici toliko hipnotišu.

Youtube Printscreen

Uelbekovi beli sredovečni naratori viđeni su kao jezivi predznaci nacionalnog raspoloženja:

,,U čemu je poenta pokušavanja da spasemo poraženog belog starca?’’, pita se narator jednog od piščevih romana.

,,Cela ta estetika matorog belog muškarca je zastarela, bajata i više ne donosi ništa dobro’’, tvrde oni koji ga sa lakoćom svrstavaju u ženomrsca, pozivajući se na njegovu izjavu da je i feminizam jedan od krivaca za propast zapadne kulture.

S obzirom na to da su tipični ,,uelbekovski likovi’’ sredovečni muškarci zarobljeni u životima bez smisla i bez ljubavi, koji su pristalice usputnog seksa i koji se u romanima prisećaju do detalja bivših devojaka u eksplicitnim momentima, piščev pogled na žene je okarakterisan kao zastareo, bajat i mizogen, a sam pisac kao onaj koji je ,,prespavao globalni #MeToo pokret’’.

,,Opet će skandalizovati jedan deo javnosti načinom na koji piše o seksu, o homoseksualcima, o ženama. Njegovi ovdašnji čitaoci su kategorični: nema šta da mu se zamera, a ako se malo bolje analiziraju njegove knjige – jesu muškarci glavni, ali su žene pokretači svega’’, kaže Ivan Bevc, urednik izdavačke kuće „Booka’’.

Iako su ga godinama kvalifikovali kao čovekomrsca, ženomrsca, rasistu, ateistu i negatora osećanja, Uelbekovi junaci govore o tome da je u ovom jadnom svetu važna jedino ljubav.