Slaganje kao način tvorbe reči

Način građenja pri kom se od dve reči dobija nova reč naziva se slaganje (kompozicija). Reči nastale na taj način nazivaju se složenice.

Primer:

Naš čuveni romanopisac proslavio je rođendan u Klubu književnika u Beogradu.

Trebalo bi obratiti pažnju da nije svaka reč u kojoj se prepoznaju delovi dve reči složenica, jer postoji veliki broj izvedenica kod kojih je sufiks dodat na složenu osnovu, poput primera beogradski (beograd + ski).

Složenice

Složenice mogu nastati:

• Srastanjem sa spojnim vokalom, najčešće – o – i vrlo retko – e –: romanopisac, brodovlasnik, jugoistok, plavokosa, kraljeubica.
• Prostim srastanjem bez spojnog vokala: rođendan, bubamara, starmali, dangubiti, Beograd, zimzelen. Ovaj način građenja složenica čest je danas u nazivima preduzeća: Beograput, Nišekspres, Naftagas.

Slaganje imenica

Postoji nekoliko modela pomoću kojih se grade složene imenice:

• imenička osnova + spojni vokal + imenica: veronauka, brodovlasnik, zemljoradnik, parobrod, tekstopisac
• imenica + imenica: harambaša, lajtmotiv, maskenbal, vizitkarta, biznismen, čuvarkuća, babaroga, bubamara, Ivangrad
• pridevska osnova + imenica: rođendan, crvenkapa, Beograd, Đurđevdan
• brojna osnova + (spojni vokal) + imenica: dvobroj, troskok, četvorougao, trougao, stonoga
• glagol + imenica (imperativne složenice): derikoža, palikuća, tužibaba, vrtirep, vadičep, palidrvce, visibaba, smrdibuba

Slaganje prideva

Postoji nekoliko modela pomoću kojih se grade složeni pridevi:

• imenička osnova + spojni vokal + pridev: bogougodan, vodoravan, gromoglasan, vodootporan
• pridevska osnova + spojni vokal + pridev: gluvonem, bledožut, narodnooslobodilački, kratkosilazni, staroslovenski, kulturnoumetnički
• prilog + pridev: visokokaloričan, punovažan, prostosrdačan

Složeni glagoli

Postoji nekoliko modela pomoću kojih se grade složeni glagoli:

• imenička oslova + spojni vokal + glagol: rukovoditi, rukopoložiti, bogohuliti
• prilog + glagol: krivotvoriti, zlopatiti se, zloupotrebiti, praznosloviti

Prefiksacija kao podtip slaganja reči

Način građenja reči pri kojem se od prefiksa i cele reči dobija nova reč naziva se prefiksacija.

Prefiksacija se može posmatrati i kao slaganje, jer su prefiksi po poreklu uglavnom predlozi, pa bi se moglo govoriti o slaganju dve samostalne reči (pod+pukovnik).

Primer:

Svi smo bili presrećni, jer smo na pretčasu saznali da smo dobro uradili jučerašnji test iz gramatike.

Najčešći primeri za prefiksaciju imenica, prideva i glagola

Imenice:

• međusprat
• nadrealizam
• neistina
• podstanar
• predjelo, pretpremijera (isti prefiks)
• prašuma
• suvozač
• saigrač

Pridevi:

• nagluv
• nesrećan
• podebeo
• praistorijski
• preoštar
• priglup
• prohladan

Glagoli:

• doleteti
• zaviriti
• izbaciti, iskočiti (isti prefiks)
• nacrtati
• nadvladati
• opisati
• obgrliti
• odgurati, otploviti (isti prefiks)
• pojesti
• podvući, potpisati (isti prefiks)
• preplivati
• prikupiti
• propustiti
• razjuriti
• sazidati
• ukopati
• uzdići

Prefiksoidi

Prefiksoidi su morfeme grčkog i latinskog porekla, koje dolaze na početak složenice.

One, kao i prefiksi, ne mogu stajati samostalno:

• aerozagađenje
• autoportret
• makroplan
• geocentričan
• elektromotor
• etnologija
• mikrofilm
• fotokopija
• hidrogliser

Napomena

U sledećim objavama biće više reči o svakom od načina tvorbe ponaosob, uz mnogobrojne primere koji će ovu oblast gramatike učiniti razumljivijim.