Zašto je ISKUSTVO važno u pisanju?
Sigurna sam da na ovo pitanje već znaš odgovor. Biće dovoljno da te podsetim na tvoje prve zabeležene reči. Onda kada ih uporediš sa svojim današnjim pričama, u njima ćeš prepoznati put koji se meri metrima sreće, kilometrima tuge, litrima suza, tonama borbe – i svim onim nemerljivim vrednostima za koje su nam potrebne nove merne jedinice.
Dužina tvog spisateljskog puta direktno je propocionalna veličini tvojih reči.
Od upornog pisanja tvoje reči rastu.
One prvorođene reči se, najčešće, u vodu bacaju ili u vatri spaljuju.
Pisac se rađa činom pisanja.
Pisanje je put kojim se zaobilazno hoda, jer se prečicama do cilja ne može stići.
Iskustvo je proces kojim se čovek oblikuje u pisca:
- konstantan rad doprinosi da spoznaš sebe i svoje mogućnosti
- da rasteš i razvijaš se
- da osvestiš one delove sebe koji su skriveni
- da otkriješ koje su tvoje omiljene teme
- da pronadješ svoj stil
- da utvrdiš svoje spisateljske navike
- da ne ponavljaš početničke greške
- da izgradiš samopouzdanje…
Niko se nije rodio kao pisac, već je svojim radom to postao.
Spisateljsko iskustvo se oseti prilikom čitanja svake tvoje reči.
Stihovi i pasusi koje si stvorio govore o tvojim besanim noćima, zabrinutim jutrima i zamišljenim danima.
Zato, znaš šta ti je činiti – olovku u ruke ili tastaturu pod prste – i piši, piši, piši…!
2 Comments
Aleksandra Đorđević
Kako je lepo! Pogodila si mi žicu. Juče sam baš pričala sa zajedničkom prijateljicom i koleginicom i zaključila da će vrednost biti obasjana kao što i sama odašilje svetlost i završila rečima: neko je vatromet, a neko sunce. Verujem da ćete ti i tvoji verni čitaoci razumeti. ❤️
tvojmagazin
Nego šta, razumemo se! Kako si to divno objasnila – neko će biti vatromet, a neko sunce! Poezija čuči u tebi! 🙂