Za koga činiš to što činiš?
U koju vrstu osoba spadaš: u onu koja sve što radi, radi zbog drugih ili u onu koja sve što čini, čini zbog sebe?
Kada se slikaš, da li to činiš da bi drugi poverovali koliko ti je dobro, iako ti i nije baš uvek sve potaman?
Ili želiš da, slikajući se, sačuvaš one važne trenutke zbog kojih misliš da treba da stane vreme i da se zaustavi planeta?
U koju god grupu da spadaš, sasvim sam sigurna da nisi ni povodljiv niti egoista.
Mene moje slike podsećaju na periode kada sam bila hrabra da krenem u ostvarenje svojih snova.
Sve emocije koje su me tada obuzimale, pomoću tih fotografija i dalje čitam sa svoga lica – to su razlozi zbog kojih se ja slikam.
Za mene, fotografije su podsetnici.
Gledajući stare slike, proživljavam ponovo neke trenutke, kao i kada čitam svoje davno napisane tekstove.
Za koga TI činiš to što činiš?
2 Comments
dragan uzelac
Najbitnija stvar u ljubavi i činu stvaranja jeste slediti vlastito srce, biti iskren prema sebi i drugima, biti dosledan. I još jedna bitna stvar, za koju ću iskoristiti jedan od meni najdražih citata pokojnog Milana Mladenovića : ,, Emocija je najveća ljudska vrednost i to iskrena emocija, koju ljudi ulažu u ono što rade i u kontaktu sa drugim ljudima”… Odgovor na pitanje je donekle indirektan, ali suština je jasna i svaka srodna duša će moći da ga razume … Činiš naravno za sebe, ali iz ljubavi koju na taj način nesebično deliš sa drugima, umnožavajući je i čineći vlastito delo dugovečnijim … puštajući ga da prenoći u kuhinji nečije tople duše …
dragan uzelac
Mnogo je stranica napisano na temu usamljenosti ljudske duše, a meni neke od najdražih su svakako u Džojsovim delima, pre svega ,,Uliksu” … Pominjem to u vezi sa pitanjem koje postavljaš i činjenicom da ljudi uglavnom sve čine zbog sebe … ali tu ne vidim mnogo toga lošega ako žele da lepotu i ljubav svog dela i srca podele sa nekim koga osećaju bliskim …
Za mene lično to su jedini nezaboravni trenuci u životu … ćiniti nešto za nekoga ko ti znači, u kome opet prepoznaješ deo sopstva, duše, srca, svega onog što te uzdiže iznad jeze prolaznosti i smrti … one fizičke …
Pisanje, sam čin stvaranja je nezaboravno, prelepo iskustvo … lepše i od samog dela koje svojim završetkom oduzima deo one magije zanosa koji nepovratno nestaje poslednjom rečenicom …
Samo toliko …. tema je više nego inspirativna i nepresušna … kao i vlasnica sajta 🙂
Suština je u iskrenim emocijama … sve ostalo je dekoracija,prolaznost, trivijalno …