Koji je tvoj ,,Sizifov posao”?

Izraz Sizifov posao i dan – danas koristimo kada želimo njime da označimo ,,neprekidan, zamoran i uzaludan rad bez cilja ili svrhe’’.

Sizif, lukavi smrtnik i kralj Epira, saznavao je i odavao tajne bogova. Za svoju neposlušnost, kažnjen je teškom kaznom: da uz strmu liticu večno gura ogroman kamen. Taman kada bi došao do vrha, kamen bi mu izmicao iz ruku i vraćao se do podnožja. Sizif bi se ponovo prihvatao kamena, bez nade da će ikada doći do cilja.

Ovaj mit je, zapravo, simbol čovekovog istrajavanja na putu života.

Ne postoji osoba koja, kao i Sizif, nema bar po jedan svoj kamen.

Imam ga i sama. Rado ću priču o njemu podeliti sa vama, u nadi da će vam, možda, biti od koristi.

,,Sizifov kamen” u mojim rukama

Moj ,,Sizifov posao” je bio pokušaj da radim ono za šta sam se školovala. Od dana kada sam diplomirala, jedanaest godina sam gurala svoj kamen uz liticu. Potraga je, za mene, bila neprekidna, zamorna i uzaludna.

S obzirom na to da sam profesor srpskog jezika i književnosti, podrazumevala je obilazak škola, slanje imejlova i kompromisno obavljanje nekih drugih poslova.

Na tom putu sam naučila da prihvatim odbijanja, slušajući različita objašnjenja: još uvek si mlada, možeš da sačekaš, nama je isti svaki kandidat bez obzira na prosek ocena, imamo mi naše kandidate… Tako u krug i unedogled.

Sizifova i moja zajednička mana bila je prilježnost.

U svom istrajavanju, prolazila sam kroz različite faze: od one ,,Šta to sa mnom nije u redu”, preko faze ,,Da li je moguće da su drugi toliko sposobniji od mene”, do faze ,,Radiću bilo šta – daj šta daš”, i, na kraju, do faze ,,Mrzim ovaj prinudni posao – svesna sam da na njemu samo stagniram”.

Onda kada mi se ukazala prilika da svoj posao radim kao zamena u školama, mislila sam da sam blizu cilja, ali sam spoznala da kamen još uvek guram. Ipak, nisam ga bila svesna, jer moj put više nije bio toliko strm.

Važne lekcije

Ipak, na tom putu upornosti, nauče se važne lekcije:

• Naučiš da ono što želiš ne mora da se ispuni na samo jedan način!

• Da ima još puteva kojima možeš da koračaš!

• Da si ti to što jesi i sa svojim kamenom i bez njega!

• Da te tvoj kamen ne definiše!

U praksi, moj proces sagledavanja istine je tekao ovim redosledom:

• Shvatila sam da u svojoj profesiji, koja mi je predodređena diplomom, verovatno nikada neću dočekati svoju priliku.

• Dala sam sve od sebe i učinila ono što je bilo u mojoj moći. Nisam čekala u podnožju, gurala sam kamen svaki put iznova kada bi se skotrljao.

• Ipak, pošto neću živeti trista godina i nemam vremena da čekam na nesigurne prilike, bilo je vreme da učinim nešto za sebe.

• Prvenstveno, ono što je trebalo izmeniti u mom ponašanju, bila je svest o tome da istrajavanje nije uvek vrlina. Biti uporan u onome što ne ide, nije prednost. 

• Zatim, bilo je potrebno podsetiti se: Šta je ono što znaš, voliš ili želiš da radiš?

• Dakle, rekla sam sebi: Ti si neko ko se školovao da bi drugima prenosio svoje znanje o jeziku, knjigama i piscima. Ti si neko ko voli da čita i piše. Ti si neko ko je upućen u mnoge teme i ko voli da ih komentariše. Osim što možeš da predaješ u školama, gde bi još i na koji drugi način mogla sve to da radiš?

• Tada su mi se pred očima otvorile nove mogućnosti.

Šta je shvatio ,,Sizif u mojoj glavi”?

Jednog dana, ,,Sizif u mojoj glavi” odlučio je da svoj kamen više ne gura. Ostavio ga je u podnožju. Shvatio je da taj kamen više nije njegov problem.

Iskoristio ga je kao odmorište, na koje će sesti i dobro porazmisliti. Kada je razmislio, ,,Sizif u mojoj glavi” je shvatio da se taj kamen nalazi u njegovim rukama, a ne oko vrata.

Kamen nije moja omča oko vrata, već materijal koji mogu da oblikujem. Mogu da ga alatkom usitnim na više delova, mogu da ga pretvorim u prah, mogu da ga koristim kao oslonac, a ne kao teret, mogu da ga fiksiram, a ne da ga guram…

Mogu vrh planine da zaravnim, mogu svoj put kojim hodam da izravnam – da ne bude strm…

Možda mom kamenu i nije mesto na vrhu planine, već u podnožju.

Možda je dovoljno da se sama popnem na vrh, bez kamena, ali sa onim što sam uz pomoć njega naučila.

Možda sam kamen doživljavala na pogrešan način.

Možda je težina kamena poticala od mene same.

Možda i nisam osvajač koji savlađuje vrhove, već mislilac koji ostaje u podnožju sluteći o onome što je gore.

Možda, ipak, onaj koji stoji na vrhu, ne vidi dalje od onog u podnožju.

Konačno, možda si mogao da se pobuniš, ,,Sizife u mojoj glavi”!

Kamen koji guraš si ti!

Možda je kamen tvoj životni dar – to su talenti sa kojima si došao na ovaj svet.

Ipak, dug i strm je put do njihove spoznaje.

Od spoznaje do ostvarenja, put je još teži, zaglibljuješ se i ideš korak po korak po njemu, posrćeš i rveš se sa samim sobom.

Na tom putu spoznaje shvataš da si kamen koji guraš – ti.

Tek kada to shvatiš, možeš napustiti okvire koji te sputavaju i reći sebi: ,,Možeš biti ti na više načina!”

Moj Sizifovski posao je trajao jedanaest godina potrage, ukoliko ne računamo studiranje.

Kada sam odbacila svoj kamen, okrenula se i otišla sa utabanog mesta, više nisam bila mitska figura, već sam, konačno, to bila ja.

Profesor srpskog jezika i književnosti koji je ostavio iza sebe uzaludne nade i počeo da drži radionice u drugim prostorima, van škola i na internetu. Počela sam da pišem o tim temama na različitim portalima koji se bave kulturom, i na kraju na sopstvenom blogu.

Moja misija je postala dalekosežnija, dopirala je do više ušiju i imala je više odjeka. Iskustvo sam prenosila na decu, mlade i na odrasle koji su želeli da slušaju ili čitaju o onome što sam imala da im kažem. 

Uvek kada vidim nekog ko sa osmehom, entuzijazmom i srećom radio ono što voli, zapitam se koliko mu je vremena trebalo da od Sizifa postane to što jeste.

Sreća je kada od ,,Sizifovih poslova”, koji nas prate, napravimo iskorak.

Uspeh je kada odstupimo od ustaljenih mitova, a da pritom ne navučemo na sebe Sizifov kompleks – osećaj straha od neuspeha upravo u času kada treba postići određeni cilj.

Zato je mit o Sizifu, zapravo, simbol čovekovog istrajavanja na putu života. Ne postoji osoba koja, kao i Sizif, nema bar po jedan svoj kamen.

Koji je tvoj ,,Sizifov posao”?