Leksikologija: Polisemija, sinonimija, homonimija i antonimija
Leksikologija je deo nauke o jeziku koji se bavi značenjem reči i izraza, ali i značenjskim odnosima među rečima, njihovim poreklom i upotrebom.
Kao takva, leksikologija se može podeliti na:
Leksikologiju u užem smislu koja proučava:
- značenje reči
- značenjske odnose među rečima (polisemija, sinonimija, homonimija i antonimija)
- poreklo reči (domaće, pozajmljenice, crkvenoslovenske reči)
- sferu upotrebe (istorizmi, arhaizmi, neologizmi i termini)
Leksikologiju u širem smislu koja se bavi:
- frazeologijom (izrazi i njihova značenja)
- etimologijom (poreklo i koren reči)
- onomastikom (imena ljudi, mesta, voda, planina i ostalih geografskih pojmova)
- terminologijom (termini koji se vezuju za struku ili nauku)
Leksema
Osnovna jedinica leksikologije naziva se leksema.
Leksema je jezička jedinica koja obuhvata sve gramatičke oblike i značenja jedne reči.
Ona nije isto što i reč. Leksema postaje reč onda kada se upotrebi u tekstu u nekom od svojih značenja i oblika.
Primer:
Riba ribi grize rep.
Ova rečenica ima 4 reči i 3 lekseme. Riba je jedna leksema upotrebljena dva puta u dva oblika.
Takođe, leksema ruka ima 14 oblika (ima 7 padeža u jednini i množini) i 4 značenja (prema Rečniku srpskog jezika).
Skup svih leksema jednog jezika se naziva leksika.
Polisemija
Postoje reči koje imaju jedno značenje i nazivaju se jednoznačnim. Primeri jednoznačnih reči su brojevi.
One reči koje imaju više značenja nazivaju se višeznačnim.
Pojava da jedna leksema, pored osnovnog značenja, ima i druga, naziva se višeznačnost ili polisemija.
U jeziku je više višeznačnih, nego jednoznačnih reči.
Proste reči su češće polisemične od tvorenica.
Višeznačne reči imaju:
- osnovno (primarno) značenje: zub u vilici
- druga (sekundarna) značenja: zub na češlju, zub na testeri, zub vremena…
Sinonimija
Sinonimi su reči koje imaju isto ili slično značenje i dele se na:
- istoznačnice (apsolutni sinonimi): vokal – samoglasnik (to su uglavnom termini)
- bliskoznačnice (relativni sinonimi): poklon – dar
Sinonimi su česti u ekspresivnoj leksici (emocionalno obojene reči).
Oni služe preciznijem, bogatijem i slikovitijem izražavanju.
Ponekad sinonimi mogu formirati i sinonimski niz:
- razgovarati – ćeretati – ćućoriti – ćaskati …
Homonimija
Reči koje imaju isti glasovni sklop nazivaju se homonimi. Njihovo značenje je različito i ne može se dovesti ni u kakvu vezu.
Mogu se podeliti na:
- prave homonime (pripadaju istoj vrsti reči i isto se izgovaraju; u rečniku se obeležavaju stepenovanjem): kosa (na glavi) : kosa (za košenje) : kosa (ona koja nije prava)…
- neprave homonime (pripadaju različitoj vrsti reči i ima ih više nego pravih):
a) homoformi (podudaraju se samo u nekim oblicima):
broj (2,3,4…) : broj (imperativ glagola brojati)…
b) homografi (isto se pišu, a različito izgovaraju):
grad (naselje) : grad (vremenska nepogoda)
luk (povrće) : luk (prevoj ili svod)
dug (dugovati nekome nešto) : dug (onaj koji nije kratak)
Antonimija
Antonimi su reči suprotnog značenja.
Mogu se podeliti na:
- prave antonime (uvek pripadaju istoj vrsti i podvrsti reči): dan – noć, topao – hladan, živ – mrtav
- neprave antonime: tih – miran, star – nov, čovek – žena
- jednokorenske antonime (imeju isti koren): pravda – nepravda
- raznokorenske antonime (različit koren): rat – mir, dobro – zlo
Antonimi koji stoje jedan nasuprot drugom formiraju antonimski par:
- mali – veliki
Sve reči koje se nalaze na skali između dva antonima čine antonimski niz:
- premali – omali – mali – oveći – povelik – veliki – preveliki
Rezime
Jezički mehanizmi, o kojima je bilo reč u ovom tektu, služe preciznijem, bogatijem i slikovitijem izražavanju.