Seks, književnost i društvene mreže

Po uzoru na Soderbergov film ,,Seks, laži i videotrake”, naslov ovog teksta ukazuje na jednu novonastalu pojavu – ako želiš da na društvenim mrežama izazoveš pažnju, dovoljno je samo da upotrebiš reč ,,seks”.

O nekim eksplicitnijim značenjima i sadržajima koje ova reč podrazumeva, ne moramo ni da govorimo.

Ipak, odakle se u ovoj priči zadesila i književnost?

Evo objašnjenja:

Naime, u jednoj emisiji zabavnog karaktera gostovala je naša poznata pop – pevačica. Odgovarajući na voditeljeva ,,ili – ili pitanja’’, birala je da li bi svoj odmor radije provela čitajući knjigu ili upražnjavajući seks. Njen odgovor je bio:

,,Kad bi mi neko ponudio da biram da li bih na moru imala intimne odnose ili čitala knjigu, izabrala bih ovo prvo. Efektnije je, kraće traje i ne zamara mozak!”- izjavila je uz osmeh pevačica.

Na ovu izjavu, izgovorenu u šali, ubrzo je odreagovala jedna poznata spisateljica, koja je na društvenim mrežama stala u odbranu književnosti.

Potom su na gotovo svim portalima osvanule vesti koje su se bavile ovim nategnutim duelom. Reči i jedne i druge akterke su izvlačene iz konteksta, ne bi li se popunio medijski prostor i privukla pažnja posetilaca.

Usledili su i mnogobrojni komentari. Pevačica je nazivana površnom i nemoralnom, a spisateljica uštogljenom i staromodnom. S obzirom na to da je spisateljica na šaljivu i neobaveznu izjavu odgovorila rogobatnim rečima, javnost se podelila na one ,,opuštene” – koji podržavaju pevačicu i na one ,,zgrožene” – koji se slažu sa spisateljicom.

Prvi su poručili spisateljici da seks nije filozofija, za razliku od književnosti, koja mora da se brani teško razumljivim rečima.

Sa druge strane, za njihove oponente, seks je tabu tema koju ne žele da dovode u vezu sa književnošću.

O čemu se ovde, zapravo, radi?

Zamene teza su na našoj javnoj sceni odavno uzele maha, stoga je važno stvari nazvati pravim imenom:

• Po sredi je još jedna od nesuvislih medijskih situacija.
• Na snazi je fabrikovanje konflikata i senzacija gde ih nema ni na vidiku.
• U pitanju je prenaglašavanje šaljivih izjava koje imaju funkciju da zabave u pauzama od rijaliti programa.

Po svaku cenu se intimni odnosi i književnost pozicioniraju kao zaraćene strane.

Književnosti nije potrebna odbrana ni od koga i ni od čega, pa ni od seksa.

Ona nije mali žgoljavko kom je neophodna odbrana starijeg brata od bahatog školskog mangupa.

Ni seks više nije tabu tema.

Ako već nije tabu, seks je, kao i književnost, filozofija. Od tantre i kamasutre do apstinencije i asketizma, književnost i seks se dodiruju na tački koja se zove duhovnost.

Ukoliko o književnosti i seksu govorimo kao o duhovnim potrebama. Ako seksualne odnose ne svodimo na fiziološku potrebu, a književnost na trivijalnost.

Istupanje u javnost da bi se potkrepio prioritet kulture nad zabavom je plemenit čin, ali je tema tog zalaganja promašena.

Na taj način se bespotrebno skreće pažnja na senzaciju i dovode se u vezu dva različita sveta. Pritom, ne govorimo o književnosti i seksu, već o zabavi i o kulturi.

Neka svaka od njih ostane tamo gde jeste, sa svojim konzumentima i poštovaocima!

Ipak, nije svaka tema za rijaliti. S obzirom da smo obezvredili gotovo sve što smo mogli – porodicu, mladost, ljubav, intimnost, muško – ženske odnose, trud, rad i intelekt – došao je red i na uplitanje književnosti.

U skladu sa tim, važno je naglasiti: naša javnost se pretvorila u konstantno ,,mešanja baba i žaba’’.

Televizija i društvene mreže omogućile su da se ozbiljne teme banalizuju, da im se smisao svede na izrugivanje i da nam ništa više nije sveto.

Otuda seks, književnost i društvene mreže završavaju u istom naslovu, u istoj rečenici i u istom kontekstu. Otuda se seksualni odnosi banalizuju, a književnost, tobože, brani.