LET'S TALK,  MISLITE O TOME

5 razloga zbog kojih kod doktora ne treba ići sam!

Za razliku od rutinskih pregleda kod izabranog doktora, koji se svode na kontrole ili uzimanje recepata, odlasci kod lekara specijalista mogu često da se pretvore u nepredvidive avanture.

Pixabay

Na osnovu ličnih iskustava, izdvajamo za vas 5 razloga zbog kojih kod doktora ne treba ići sam:

1. Podeli radost – Odlazak kod doktora ukoliko očekuješ lepe vesti

Najlepši mogući razlog da žena ode kod svog ginekologa je da joj on potvrdi trudnoću.

Odlazeći na godišnje preglede, u ordinacijama sam često viđala buduće majke koje sa blaženim osmehom izlaze iz ordinacija nemajući sa kim da podele radost. Osmehe su upućivale nama, nepoznatim ženama, dok je svaki nerv na njiihovom telu podrhtavao od prigušene sreće.

Ponekad se dešavalo da je ushićenje toliko da neka od budućih majki zagrli prvu nepoznatu osobu da bi sa njom podelila emocije.

Dakle, drage dame, povedite sa sobom partnera – zamolite ga da tog dana uzme slobodan dan. Neka uz vas bude bliska osoba – sestra, majka ili drugarica – neko sa kim ćete moći da se zagrlite i podelite jedan od najlepših trenutaka u svom životu. Takva radost treba da se podeli sa nekim bliskim, a put do kuće je dug!

Pixabay

2. Podeli tugu – Odlazak kod doktora na preglede od kojih strahuješ

Nažalost, retki su trenuci, kao u prethodnom segmentu, kada od doktora izlazimo radosni. Češće su situacije u kojima strepimo od onoga što će nam lekar saopštiti.

U eri teških, agresivnih i neizlečivih bolesti, kada od osobe u punoj snazi i najboljim godinama, za nekoliko meseci ostane senka ili je više ne bude, jasno je da na takve preglede ne treba ići sam.

Bilo da vam doktor saopšti loše vesti, bilo da odahnete jer vam se nije dogodilo ono najgore od čega ste strahovali, ne treba da budete sami. Napetost će učiniti svoje, mozak će vam otupeti, a telo obamreti toliko da nije bezbedno izaći na ulicu u takvom stanju.

Ne dozvolite da svoju tugu ili strah nosite sami, već ga podelite sa nekim bliskim ko će moći odmah da vam stegne ruku u znak podrške ili da vas zagrli u znak nade. Ne dozvolite svojim roditeljima, partneru ili prijateljima da sami prolaze kroz teške trenutke, jer ako u ovakvim situacijama nemate podršku, onda vam ona nije potrebna ni u drugim momentima.

3. Budi spreman na ,,lažne uzbune’’!

Podelićemo sa vama jedno lično iskustvo, koje će vam, nadamo se, pojasniti zašto je važno da na preglede ne idete sami. Naime, bez obzira na to koliko se osećate zdravo i neke od pregleda smatrate rutinskim, nikada ne znate kada možete doživeti traumatično iskustvo koje se zove ,,lažna uzbuna’’.

Pre nekoliko godina, na moru sam preležala stomačni virus, koji je kroz moj organizam ,,protutnjao“ za jedan dan, uz uobičajene simptome. Sutradan sam bila iscrpljena, ali zdrava.

Kada sam se vratila kući, posle mesec dana otekli su mi limfni čvorovi na vratu i na preponama. S obzirom na to da se sa zdravljem ne šalim i da se uvek posavetujem sa lekarima, moja doktorka opšte prakse me je poslala na Infektivnu kliniku.

Povezujući otekle žlezde sa virusom koji sam preležala na moru i padom imuniteta zbog putovanja, odnosno promene klimatskih uslova, nisam mnogo strahovala. Mladi doktror kod koga sam ušla na pregled, odbacio je morski virus kao mogući okidač i rekao mi sledeće: ,,Daćete krv na analizu. Testiraćemo Vas na HIV, hepatitis i adenoviruse, a ako nije to, onda idete kod hematologa ( prim.aut. specijalista za bolesti krvi)“.

Neopozivo, kao da izriče presudu, doktor mi je predočio ove dve alternative kao jedine moguće. Nijedna od njih nije zvučala dobro. Trebalo je preživeti dve nedelje, koliko sam čekala analize krvi.

Pixabay

Nikada u životu nisam doživela takav stres. Od šoka sam imala potpuno pomračenje svesti, jer se ne sećam na koji sam se način vratila kući, kako sam hodala, niti kako sam prelazila ulicu. Pritom, živim na 40 km udaljenosti od Infektivne klinike i da bih došla do kuće, potrebno je da promenim bar dva prevoza. O tome kako su mojoj porodici i meni izgledale te dve nedelje iščekivanja, zaista nema potrebe da govorim.

U svakom slučaju, velika je greška što sam na taj pregled otišla sama i nepripremljena, ne sluteći šta me čeka. Svesna sam da je na putu do kuće, u takvom stanju, moglo svašta da mi se dogodi. Tada mi je bio potreban neko ko će me uhvatiti za ruku kao malo dete i ko će me dovesti do kuće.

Da nisam bila sama, možda ne bih ni doživela toliki šok, jer bi me bliska osoba posavetovala da je to rutinska procedura na ovoj klinici i da uopšte ne mora da znači da će ishod biti loš.

Sva sreća, moji rezultati su bili dobri, a nalazi na viruse negativni. Na kontroli me je sačekao drugi doktor, jer je prethodni otišao na odmor. On mi je objasnio da nema potrebe da idem kod hematologa, jer su se žlezde u međuvremenu povukle i da je pometnju u mom organizmu zaista napravio morski virus.

,,Lažna uzbuna“ mogla me je skupo koštati.

Ovaj događaj mi je bio za nauk – nikada više na specijalističke preglede ne idem sama, niti svojim bližnjima dozvoljavam da budu sami.

4. Smešne situacije

Nekada vam se kod doktora mogu dogoditi i smešne situacije. U tim prilikama, potrebno vam je društvo da se sa njim nasmejete.

Zamislite situaciju u kojoj kod zubara odlazite zbog upale desni, a od njega izlazite sa modro – plavim zubima.

Potrebno je da kupite kartu za autobus, da se javite poznanicima, da se obratite taksisti – jednom rečju, da komunicirate sa ljudima. Oni vas gledaju u čudu, a vama je neprijatno i smešno. Verujte, dogodilo se.

Ili zamislite situaciju u kojoj odlazite kod očnog lekara po preporuci alergologa, a tamo vam šire zenice.

Izlazite na ulicu po obavljenom pregledu i shvatate da vam je, sa raširenim zenicama, orijentacija u prostoru sasvim promenjena. Ne možete da procenite udaljenost predmeta od vas, pa udarate u kante za smeće, sudarate se sa prolaznicima ili se saplićete po ulici. Osim što ste opasni u saobraćaju, smešni ste sami sebi.

Ovakve neprijatnosti, ipak, iziskuju društvo sa kojim biste mogli iskreno da se ismejete na sopstveni račun.

5. U godinama si kada ne vidiš, ne čuješ i ne snalaziš se dobro

Starijim ljudima obavezno treba praviti društvo prilikom odlaska kod doktora!

Takođe, treba ulaziti sa njima u ordinaciju. Pitajte doktora sve ono što njima ne bi palo na pamet da ga pitaju, zahtevajte da vam pojasni propisanu terapiju ili bilo koju drugu nedoumicu. To je zagarantovano pravo svakog pacijenta.

Pixabay

Čini se da, što su ljudi stariji, sve manje postavljaju pitanja. Prihvataju stvari onako kako im se one predoče, u čemu im često promakne nešto bitno. Uzimajući u obzir da možda ne vide, ne čuju ili se ne snalaze dobro, vaša pomoć će im biti dragocena.

Potrebni smo jedni drugima

Iskreno se nadamo da će vam ovaj tekst ukazati na važnost preventivnih pregleda i da će vas podsetiti koliko smo potrebni jedni drugima.

Usamljenost i nemoć svoju najveću snagu dostižu upravo u bolničkim čekaonicama. Ako u tim trenucima nemamo podršku, onda nam ona nije potrebna ni u drugim momentima.