Jelena Bruks: majka na pobedničkom postolju

Jelena Bruks je žena o kojoj se danima priča i piše – potpuno zasluženo. Takođe, ona je sportista, kapiten i patriota – zbog nje bi ove imenice trebalo pisati velikim slovom. Nosilac je evropskog zlata, olimpijske, a od skoro, i evropske bronze.

Jelena Milovanović Bruks je tridesetogodišnja košarkašica koja je domaću karijeru gradila u klubovima iz rodnog Kragujevca, Leskovca i Novog Sada, a evropsku u klubovima iz Mađarske i Rusije. Takođe, oprobala se i u ženskoj NBA ligi. Ona je već 15 godina neizostavni član nacionalnih selekcija. Osim ovogodišnje evropske bronze, sa reprezentacijom Srbije osvojila je i evropsko zlato 2015. godine i olimpijsku bronzu 2016. godine. Potiče iz košarkaške porodice.

Posle samo tri meseca od porođaja, uložila je nadljudski napor, izašla na košarkaški teren i dala sve od sebe.

Egzaltirani novinari dodelili su joj epitete: ,,majka hrabrost’’, ,,majstor košarke’’, ,,kraljica’’, ,,lavica’’… Za navijače, ona je borac, junak i heroina. U svakom slučaju, na nju je ponosna cela Srbija.

Junakinja i pre početka Evropskog prvenstva

Bila bi ovo jedna uobičajena sportska priča, da Jelena, bez obzira na to što se porodila 15. marta ove godine, nije insistirala da igra za nacionalni tim na Evropskom prvenstvu. Iako je niko ne bi osudio da je ovo takmičenje propustila, Jelena je donela hrabru i tešku odluku – izložila je svoje telo ogromnim naporima da bi igrala za Srbiju. 

,,Ja sam, čim sam saznala da sam trudna, znala da ću igrati odmah posle porođaja. Nema lepših stvari nego igrati za Srbiju’’, izjavljivala je Jelena Bruks za domaće medije.

Potpuno svesna rizika koji je preuzela na sebe, Jelena se suočila i sa majčinskom moralnom dilemom – da li je prelazak bebe na veštačko mleko prevelika žrtva koju jedan sportista može da podnese.

S tim u vezi, rekla je: ,,Najviše volim da dojim svoju bebu, da ga tako uspavam, onda nema buđenja, nema nervoze. On je za vreme utakmica jeo dohranu. A čim ga podojim, on je miran, ja sam mirna’’.

Dovela je sebe u neprijatnu situaciju, jer je, osim što je brinula za bebino i sopstveno zdravlje, bila primorana da se suočava i sa osudama jednog dela javnosti. Iako je u nekoliko navrata, dok su trajale pripreme, čak razmišljala da odustane, Jelena je istrajala i ponovo bila jedna od najboljih igračica Evropskog prvenstva.

Košarka i materinstvo mogu zajedno kad imaš podršku

Iza njene odluke je stao i Košarkaški savez Srbije dozvolivši joj da bude sa bebom na pripremama. Ulagala je velike napore, redovno trenirala, a na pauzama između treninga, bila je brižna i posvećena majka.

Svakako, bez podrške Jeleninog supruga, bivšeg američkog košarkaša Dejvida Bruksa, to ne bi bilo moguće.

,,Suprug i sin su bili sa mnom tokom grupne faze prvenstva u Zrenjaninu. I sve vreme priprema su bili sa mnom. Mateo nam je davao dodatnu energiju. Košarka i materinstvo idu zajedno kad imaš podršku’’, istakla je Jelena za domaće medije.

Ubrzo po početku takmičenja, nizale su se pobede, a Jelena i njen sin, Mateo Dejvid Bruks, postali su zvezde Evropskog prvenstva. Jelena je ,,krala vreme’’ da što više bude sa sinom, što su redovno beležile kamere. Suprug i sin su je bodrili sa tribina, a košarkašica nije odolela da, odmah posle meča sa Belgijom, uzme bebu u naručje. Jelena je nakon mečeva izjave davala noseći bebu, slavila je pobede sa sinom u zagrljaju, a po završetku takmičenja ga je ponela i na pobedničko postolje.

Njihove fotografije su postale hit na društvenim mrežama, a beba – maskota Evrobasketa. Prizori Jelene Bruks, koja na terenu i na pobedničkom postolju drži bebu u naručju, izdvojeni su kao najlepše scene sa Evropskog prvenstva. Oni su raznežili sve prisutne u sportskoj hali, kao i gledaoce pored malih ekrana.

Javnost se slaže – lepši prizor od Jelene i Matea odavno nije viđen – taj prizor majke i bebe na sportskom terenu veći je i od pobede!

Jelenina snaga

Osim medalje, Jelena i njene saigračice su obezbedile učešće u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju. Ipak, nisu to jedini Jelenini rezultati. 

Svojim ponašanjem, ona je osvojila poštovanje publike, jer je, u momentima kada tim nije igrao dobro i kada su izgubile u polufinalu od ekipe Španije, Jelena kao kapiten istupila i javno se izvinila navijačima što nisu pružile igru kakvu imaju običaj da pruže. Njen primer je dokaz kako se pristupa svom pozivu i kako se voli reprezentacija.

Nedostaju reči kojima bi se dočarala Jelenina snaga, ali ju je publika nagradila aplauzom koji govori o tome koliko ceni njen trud. Bronzana medalja i sin u naručju njene su pobede – dokaz da je sav trud i te kako vredeo.

Naši sportisti su nas mnogo puta uverili da su moderni spartanci – posvećeni svome cilju, oni dovode um i telo do krajnjih granica.

Žena sportista ulaže još veći napor usled fizičkih ograničenja koje je ženskom telu predodredila priroda. Ukoliko se odluči da postane majka i zasnuje porodicu, ženina sportska karijera je obično na zalasku i ona se tada povlači iz sporta.

Ipak, postoje žene koje prkose prirodi svojom hrabrošću i voljom. One nam pokazuju koliko je snage potrebno za velike sportske izazove. Sportisti jesu spartanci, ali ovoga puta, zahvaljujući Jeleni Bruks, sagledali smo ih i kao ljude, a sportiskinje i kao majke.