Stereotipi o ženama u srpskim narodnim poslovicama
Prema malo kome je duh našeg naroda bio tako nemilosrdan kao prema ženama.
Još u 19. veku Vuk Stefanović Karadžić je zabeležio, pored ostalih, i mnogo poslovica koje je ,,kolektiv kao stvaralac’’ posvetio njima. Prvi put su objavljene u knjizi ,,Srpske narodne poslovice” 1849. godine, a i dan – danas su svedoci nepravednog odnosa prema ženama u našoj tradiciji.
Kroz poslovice o ženama, pojedine kulture priznaju i muške slabosti: ,,Čovekovu prirodu mogu izmeniti samo dve stvari: novac i žena’’ ( indijska poslovica); ili ,,Dobro vino i lepa žena – to su dva najlepša otrova’’ ( turska poslovica).
Neke od tradicija na džentlmenski način ukazuju na slabosti oba pola: ,,Lepa žena uvek je u pravu’’ ( nemačka poslovica); ,,Kad se lepa žena smeje, novčanik plače’’ ( italijanska poslovica); ,,Ženu treba saslušati, ali joj ne treba verovati’’ ( kineska poslovica).
Iako ni u ostalim kulturama žena nije opisana u najboljem svetlu, ipak, srpska tradicija prednjači u svojoj ,,negativnoj kreativnosti’’.
Dok se u drugim kulturama stereotipi o ženama svode na njihovu lepotu, prevrtljivost i nepouzdanost, u srpskoj tradiciji žena je biće sa mnogo obličja.
Sudeći po srpskim narodnim poslovicama, žene su odvajkada smatrane zlim, džangrizavim, glupim ili nepouzdanim, stoga je većina izreka veoma nepovoljna i negativna po njih.
Žena je zla
Najčešći stereotip je da je žena zla. Ona se poistovećuje sa đavolom ili vešticom, jer se hrani muškim srcima i doživljava se kao nužno zlo:
,,Žena je zlo bez kojeg se ne može’’; ,,Da je dobro i đavo bi se ženio’’; ,,Ispod Mire sto đavola vire’’; ,,Ženi je najslađi zalogaj – muško srce’’; ,,Sačuvaj me, Bože, od rđave zemlje i zle žene’’; ,,Čavka i zla žena što god se više peru, sve su crnje.’’
Ženi ne treba verovati
Sudeći po srpskim narodnim poslovicama, žena je u tolikoj meri nepouzdana, prevrtljiva i lukava, da joj se ni mrtvoj ne može verovati:
,,Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve’’; ,,Konju, ženi i pušci ne treba verovati’’; ,,Ženu mnogo ne mazi, nego je pripazi’’; ,,Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna’’; ,,Državi ne duguj, sa žandarima ne druguj, a ženi tajne ne kazuj’’; ,,Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.’’
Žena je glupa
Osim što se dovode u pitanje ženine moralne vrednosti, jer je zla i nepouzdana, odriču joj se i intelektualne sposobnosti time što joj se pripisuju beskorisnost i svojeglavost:
,,U žene je duga kosa, a kratka pamet’’; ,,Žene su da zbore, a ljudi da tvore’’; ,,Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu’’; ,,Lakše je istopiti gvožđe nego savladati ženinu tvrdoglavost.’’
Žena je brbljiva
Kao glavno žensko oružje, na vrlo opskuran i banalan način, navodi se jezik:
,,Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila’’; ,,Opasala se jezikom k’o kuja repom’’; ,,Žensko je oružje jezik’’; ,,Gori je ženski jezik no turska sablja.’’
Žena je kriva za nasilje
Ukoliko se povremeno začudimo otkud u našem društvu toliko nasilja, posebno onog ispoljenog prema ženama, dovoljno će biti da se podsetimo sledećih poslovica:
,,Ženu, decu i psa treba biti i hraniti’’; ,,Žena i zmija se u glavu udaraju’’; ,,Gde žena buči, tu muž muči’’; ,, Lajava žena, često puta bijena’’; ,, Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra’’; ,, Ko za ženu nije, toga žena bije.’’
Žena je promiskuitetna
Prema narodnim poslovicama, žena jedva čeka da se dokopa drugih muškaraca, a često se posmatra i kao seksualni objekat:
,,Istina i žena najlepše su gole’’; ,,Do groba: lele! a od groba: ko će k mene!’’
Ženina lepota ugrožava muškarca
S obzirom na to da se doživljava kao seksualni objekat, od žene se očekuje da bude lepa, ali se njena lepota istovremeno doživljava i kao mana:
,,Ženska lepota je njeno oružje’’; ,,Ne treba imati lepu ženu i vinograd pored puta’’; ,,Teško je čuvati tuđe pare i svoju ženu’’; ,,Od rane trešnje i lepe žene čovek malo koristi ima’’; ,,Lepe kolo vode, a ružne kuću kuće.’’
Žena je manipulator
Po svemu sudeći, u srpskim narodnim poslovicama, ženskim oružjima – lepoti i jeziku, pripisana je prevelika moć:
,,Kada žena plače, pitaj je šta hoće’’; ,,Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.’’
Žena je svojina
Osim što se upoređuje sa đavolom i zmijom, u srpskim narodnim poslovicama se žena izjednačava i sa predmetima – ona se na taj način dehumanizuje i obezvređuje:
,,Ženu i izderanu krpu lako je steći’’; ,,Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati’’; ,,Ženu i kosu nikome ne daj’’; ,,Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.’’
Ženine vrline su retkost
U srpskim narodnim poslovicama o ženi se govori bez predrasuda jedino onda kada je u ulozi majke i domaćice:
,,Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi’’; ,,Žena je i kuća i raskuća’’; ,,Dobra žena praznu kuću čini da je puna’’; ,,Đe nije žene, tu nije ni kuće’’; ,, Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji’’; ,,Najgora žena vredi pedeset groša, a dobra se nikakvim novcima platiti ne može’’; ,,Dobro je nekad i pametnu ženu poslušati.’’
Žensko dete je teret
Iako se žena posmatra pre svega kao supruga, ni uloga kćerke u srpskim narodnim poslovicama nije pošteđena stereotipa. Naime, žensko dete se posmatra kao teret kog se treba što pre osloboditi:
,,Žensko je tuđa sreća’’; ,,Ženi sina kad hoćeš, a kćerku udaj kad možeš’’; ,,Ko ženi, jedno veselje, ko udava, dva.’’
Priželjkivanje ženine smrti
Ipak, sa najvećim nepoštovanjem i nemilosrdnošću suočavamo se u narodnim poslovicama u kojima se priželjkuje ženina smrt i u kojima se srećnikom smatra onaj muškarac kome umre žena:
,,Dva puta je čovek veseo, jednom kad se ženi, drugi put kad ženu ukopa’’; ,,Srećnom žene umiru, a nesrećnom kobile crkavaju.’’
Dok se i dalje u različitim životnim situacijama pozivamo na narodne poslovice, jer nam je neophodna njihova mudrost, nismo ni svesni da se u njima kriju stereotipi ,,obojeni’’ seksizmom i šovinizmom.
Nemoguće je ne zapitati se koliko su ovakvi stavovi, ukorenjeni u društvu vekovima, doprineli opštem nerazumevanju, nepoštovanju i nipodaštavanju.
Takođe, nemoguće je ne pomisliti da ih je veoma teško menjati, ali na nama je da se potrudimo i da damo sve od sebe da stereotipi o ženama ostanu samo u poslovicama.
