Objava sa greškom – brisati je ili ne?

Pripremajući slike za posao koji promovišem, dogodilo se da napravim prilično veliku slovnu grešku. Napisala sam je velikim slovima, na žutoj podlozi – dakle, šljašti kao neonska reklama – ali, avaj, ja je nisam primetila.

Dragi ljudi, kolege, oni koji me podržavaju, podelili su objavu sa sve greškom, u najboljoj nameri, naravno, ali moj propust postade još vidljiviji.

Tek kada su usledili komentari, u većem broju nego što je uobičajeno za ovakvu vrstu objava, primetila sam i sama grešku – dakle, tek pošto su mi na nju ukazali.

Moj prvi impuls je bio da propadnem u neku virtuelnu crnu rupu, ako može…?!

E, PA NE MOŽE!

Zahvaljujući onima koji su mi na grešku ukazali; izgovarajući se umorom (što je, zaista, i pravi uzrok); tešeći se autorskim slepilom kao slabom utehom; koreći sebe da je osobi koja se bavi srpskim jezikom, podučavanjem i promovisanjem kulture govora takav propust nedopustiv, dvoumila sam se da li da grešku ispravim ili je, jednostavno, obrišem.

Ipak, odjednom mi je kliknulo…

Da li bih u životu mogla, tek tako, da brišem svoje propuste kao da se nisu dogodili?

U životu nema brisanja, već samo popravljanja grešaka, stoga sam i ja svoju ispravila kroz novu objavu.

I, pritom, shvatila:

• Neka nam svaka greška bude za nauk!
• Nisi savršen!
• Da, i ti si pogrešiv!
• Zahvali onom ko ti na grešku ukaže!
• Neka te ne postide one greške koje se potrudiš da ispraviš!
• Neka tvoje greške ne koštaju druge!
• Neka tvoja reakcija na grešku pokaže dobru, a ne lošu stranu tvoje ličnosti!
  

Ponekad greška privuče veću pažnju od besprekornih objava – ali, ne daj da te to frustrira – da bar neke koristi bude i od naših propusta!