Kako da pišeš, kada ne znaš o čemu da pišeš?
Kada god se nađeš pred praznim papirom, koliko god priča da si napisao, ti si početnik.
Ni sam ne znaš šta bi sve moglo izaći iz tvoje olovke.
Možda te ova spoznaja plaši?
Na samu pomisao da možeš iznenaditi sebe, da se nećeš prepoznati ili da ćeš sebe doživeti kao stranca, gubiš volju da počneš sa pisanjem.
Sa druge strane, upravo ono čega se plašiš kulja i preti da se izlije iz tebe.
Ne dozvoli da eksplodiraš kao Etna!
Nemoj biti poguban po sebe. Piši!
Ne zavaravaj se – dobro znaš o čemu možeš pisati:
- pišeš o onome o čemu želiš da progovoriš
- o onome što ne možeš da prećutiš
- o onome zbog čega si krvario
- o onome o čemu si sanjao
- o onome što te proganja
- o onome čime si opsednut
- pišeš o svojim frustracijama i kompleksima
- pišeš o svojim fiksacijama i predrasudama
- pišeš o svojim sećanjima, bez obzira na to da li su se, zaista, dogodila
- pišeš o svojim ljubavima i mržnjama
- pišeš o svojim progoniteljima i svojim taocima
- pišeš o onome što ti grči utrobu
- o onome što ti ispija razum
- o onome što ti nagriza dušu
- o onome zbog čega ti preskače srce
- o onome zbog čega se gojiš i mršaviš
- o onome što te razboljeva i leči
- pišeš o svemu onome što si vario u sebi, o onome što si uspešno svario ili o onome što nikako ne možeš da svariš
Ti daješ od sebe ono od čega si satkan.
Uvek imaš o čemu da pišeš. Osim onda kada sam sebe lažeš.
Ipak, kada misliš da nemaš o čemu da pišeš, onda pođi od sebe i piši o temama koje su ti najbitnije – piši o onome o čemu misliš i o onome šta osećaš.
Biće ti lakše ako zamisliš da se nekome obraćaš.
Treniraj svoje oko, srce i um da bi uvek mogao da pišeš i da bi svaka tema bila tvoja.
Ne zavaravaj se da nemaš temu – polaznu tačku imaš u sebi.
Uporišta su ti tvoja iskustva.
Tvoji spisateljski putevi zavise od toga koliko si uporan.
Ishodište ćeš, uz malo sreće i mnogo truda, potražiti u svojim čitaocima.
