Šta se dogodi kada ,,proradi” Tolstojeva spisateljska alhemija?

Na pitanje ko je glavni junak Tolstojevog romana ,,Ana Karenjinaˮ, šta god da odgovorimo – i pogrešićemo i bićemo u pravu.

Nijedan roman, kao ovaj, nije utemeljen na dva ravnopravna stuba – na dva ravnopravna glavna junaka. On je roman ravnomernosti, jer počiva na simetriji dva lika.

Neka nas naziv romana ne dovede u zabludu – možda je u pitanju samo piščevo džentlmenstvo, ili pokušaj da pažnju skrene sa onog lika koji je napisan ličnije, Ljevina, na onaj koji je napisan univerzalnije, na Anu Karenjinu.

Zapravo, u pitanju je roman – mozaik, jer ono što u jednom liku ne pronađemo, naćićemo u drugom. Likovi su oblikovani tako da ćemo u tami jednog uočiti svetlo onog drugog. I obrnuto.

Roman ,,Ana Karenjinaˮ je filozofija jin – janga na Tolstojev način.

,,Ana Karenjinaˮ: filozofija jin – janga na Tolstojev način

Ana je sve ono što jin ispoljava – ona je princip ženstvenosti, dok je Ljevin sve ono što jang nameće kao princip muškosti.

Retko kada je delo sagledavano na ovaj način.

Ipak, ako pažljivo posmatramo, shvatićemo da je roman ,,Ana Karenjina’’ priča o izuzetnosti. Nadahnuti pisac stvorio je junakinju koja je čak i u grehu izuzetna i junaka koji je čak i u olujama postojan.

Prilikom tumačenja, lik Ane Karenjine često stavljamo u pogrešan kontekst – posmatramo je ili kao krivca ili kao žrtvu, ali ona je sve to i još mnogo toga. Ona je krivac koji nije znao šta će sa svojom krivicom i žrtva koja nije znala šta bi sa svojim bolom.

Ona je dokaz da voleti nije dovoljno za sreću.

Ambivalentnost njenog lika  nas zbunjuje. Njene dileme su potvrda da se ne mogu sve strane zadovoljiti, niti se sve kockice mogu složiti u mozaiku ljudskih odnosa.

Ana Karenjina je lik koji izmiče piščevom nadzoru i čitaočevom sudu, onako kako mu izmiče i ženska priroda.

Kao opozit ženskoj prirodi, oličenoj u Ani Karenjinoj, stoji Konstantin Ljevin na svojim čvrstim stožerima: postojan u ljubavi, u saglasju sa prirodom, u raskoraku sa društvom, a utemeljen u sebi.

Ljevin koji ne može da reši probleme jednostavno i bez razmišljanja.

Ljevin koji sebe kali protivrečnostima.

Onaj koji je nepripadajući individualac – koji pripada sebi.

Onaj koji je nespretan u društvenom ophođenju i koji je iskren.

Ljevin koji preispituje sebe, jer je to uslov da bi verovao i da bi voleo.

On je lik koji osećajući doživljava katarzu.

Uporan je u svojim traganjima.

Kroz njegove moralne krize, stalna pitanja i spoznaje, učimo se da svemu u životu i prethodi i sledi preispitivanje.

Ljevin, sa svojim idealom srećne porodice i ispravnog života, stoji naspram svih ostalih likova Tolstojevog romana ,,Ana Karenjinaˮ.

Ovaj roman je zapravo intimna revolucija njegovih junaka. On govori o raznolikosti ljudskog bića u rasponu od muškog do ženskog.

Roman svedoči o ravnopravnosti polova na malo drugačiji – umetnički način.

,,Ana Karenjinaˮ je roman o dualnosti – o snazi i slabosti udruženih u jednom biću.

Jedno od njih može nam biti draže, ali oboje imaju snagu da traju na onaj način koji ne trpi prigovore.

Pisac je dva sveta stavio jedan naspram drugog i time nam je održao lekciju – oni se mogu ravnati, ali se ne smeju sukobljavati. Kada bi se ova dva principa upustila u okršaj, došlo bi do smaka sveta. Kratak susret do kog dolazi između dva nosioca suprotnih principa, Ane i Ljevina, je opojan, produbljuje ponore, uzbunjuje demone i remeti ravnotežu.

Oni su kontrapunkt koji nikada ne može prerasti u harmoniju.

To su ukusi koji se ne mešaju.

Oboje su tragali za smislom života, čime su se protivili ustrojstvu društva.

Kao individualci okrenuti sopstvenoj istini, prkosili su svetu. Kao književni likovi u rukama moćnog pisca, približili su nam istinu o suprotnostima koje se dopunjuju.

Zato je Tolstoj tako moćan pisac – alhemičar. Dotakao je tajnu života i preneo ju je u magiju napisanu rečima.

Zato njegove likove, poput Ane i Ljevina, možemo sagledavati na bezbroj načina, a da ih nikada ne sagledamo, jer su oni prototip ženskog i  muškog, odnosno jin – jang na Tolstojev način.