Lazarevac školuje pobednike: Učenička kompanija ,,PIPO’’

Da se u školama, osim što se uči, može pobeđivati, sazrevati i zarađivati, pokazali su nam vredni srednjoškolci iz Lazarevca.

Naime, učenička kompanija ,,PIPO’’ Tehničke škole ,,Kolubara’’ iz Lazarevca je 12. marta pobedila na Regionalnom takmičenju učeničkih kompanija iz beogradskih opština, od ukupno deset škola učesnica.

Zajedno sa pobednicima ostalih regionalnih takmičenja iz Vojvodine, jugozapadne, jugoistočne i centralne Srbije, imali su priliku da učestvuju na Nacionalnom takmičenju, koje je održano 19, 20. i 21. maja u Novom Sadu. Nacionalni pobednik je predstavljao Srbiju na Evropskom takmičenju najboljih učeničkih kompanija u julu, u Lilu, u Francuskoj.

Organizacija ,,Dostignuća mladih u Srbiji’’ sprovodi od 2005. godine program ,,Učenička kompanija’’, koji je, takođe, i deo projekta ,,Decenija preduzetništva’’ Vlade Republike Srbije. Projekat se odvija uz podršku Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, Ministarstva omladine i sporta, kao i USAID – a.

Program ,,Učenička kompanija’’ se realizuje širom sveta, sa ciljem da omogući učenicima ekonomska znanja, a Evropska komisija ga je označila kao najbolji primer preduzetničkog obrazovanja.

Regionalno takmičenje na nivou Beograda, na kom je lazarevačka učenička kompanija ,,PIPO’’ pobedila, je bilo sajamskog karaktera.  Održano je 12. marta u beogradskom Tržnom centru Delta City. Žiri, sastavljen od predstavnika eminentnih kompanija i Privredne komore Srbije, je ocenjivao izgled štanda, proizvod, način na koji su ga đaci prodavali, koliko poznaju svoj uređaj i njihovu komunikaciju sa potencijalnim kupcima. Pre izlaganja, žiri je procenjivao i izradu biznis plana, odnosno kompanijskog izveštaja – ocenjivani su jasnoća, preciznost i isplativost same ideje.

Učenička  kompanija ,,PIPO’’ Tehničke škole ,,Kolubara’’ iz Lazarevca je prezentovala svoj sistem za automatizovano zalivanje cveća.

Do pobedničke ideje došli su: predsednica kompanije Jelena Todorović, direktorka finansija Anastasija Tanasijević, direktor proizvodnje Bekir Al Abaechi, direktor prodaje Stefan Ostojić i direktor marketinga Lazar Urošević.

Mentor projekta je nastavnik Marija Simić, koja je, uz podršku ostalih profesora iz Tehničke škole ,,Kolubara’’, svojim savetima značajno doprinela uspehu. Da bi uopšte mogla da se osnuje učenička kompanija, nastavnici koji se odluče da budu mentori, prolaze kroz obuku ,,Dostignuća mladih u Srbiji’’.

Sistem za automatizovano zalivanje cveća učeničke kompanije ,,PIPO’’

Učenička kompanija ,,PIPO’’ je akcionarsko društvo, koje je početni kapital steklo prodajom akcija profesorima i učenicima u svojoj školi. Do prave ideje su došli istražujući tržište, što im je pomoglo da ustanove da je jedan ovakav uređaj, kao što je njihov, bio neophodan.

Učenici su se, na putu do pobedničke ideje, vodili svakodnevnim problemima, a ispitivanje tržišta im je pokazalo da je njihova zamisao dobra, a da je proizvod potreban. Ubrzo im je pobeda na Regionalnom takmičenju učeničkih kompanija na nivou Beograda pokazala da su na dobrom putu.

Uzimajući u obzir ekonomske aspekte, isplativost investicije i konkurentnost na tržištu, srednjoškolci iz Lazarevca su napravili proizvod za automatizovano zalivanje cveća koji je pristupačan, jednostavan i funkcionalan.

Na proizvodu postoje 4 tastera,  pomoću kojih se sistem može podesiti na dane, sate ili minute za zalivanje biljaka. Moguće je podesiti i količinu vode, kao i zalivanje više biljaka. Uređaj je jednostavan za korišćenje – omogućeno je i starima i mladima da ga lako upotrebe. Kvalitet proizvoda je solidan i prilagođen je ceni. Učenici su se potrudili da uređaj bude prava mera cene i kvaliteta.

Prodajna cena uređaja je 4.964 dinara. U poređenju sa konkurencijom, s obzirom na to da na tržištu postoji još jedan proizvod sličan njihovom, učenički uređaj je jeftiniji 2.000 dinara.

Osim cene, tvrde srednjoškolci, njihov proizvod je u prednosti i po tome što može zalivati više saksija odjednom, dok konkurentski zaliva samo jednu. Takođe, konkurentski proizvod se može koristiti samo napolju, dok se njihov može koristiti i napolju i unutra. Izrađen je od hladno valjanog lima, dok je konkurentski od keramike – lomljiviji je. Boja i oblik ,,PIPO’’ proizvoda mogu se prilagoditi zahtevima kupaca.

Sam prototip je bilo teško osmisliti, ali serijska proizvodnja ide lakše. Sadašnji kapaciteti proizvodnje su 15 uređaja dnevno, što može doneti isplativost i profitabilnost preduzeću.

Posebnu pažnju su posvetili prodaji – zato zainteresovanih kupaca ima još od takmičenja.

Za sada, proizvod se može poručiti putem telefona, imejla i preko škole, dok su dalje marketinške aktivnosti usmerene na društvene mreže.

Kompanija poseduje Instagram i Facebook stranice, a u u planu je i izrada sajta.

Ciljna grupa su svi koji imaju cveće, a nemaju vremena ili nemaju pouzdane osobe kojima ga mogu ostaviti da se o njemu brinu.

Učenici već imaju porudžbine i ostvarenu zaradu. Imaju u planu sklapanje ugovora sa agrobiznisima, jer, tvrde, njihov cilj nije samo takmičenje, već je to i dugoročno plasiranje proizvoda na tržište.

U čemu je ,,tajna’’ učeničke kompanije ,,PIPO’’?

Učenici veruju da je prednost njihove kompanije u tome što se proizvod pravi u školi od početka do kraja, ali i u tome što su u izradi pobedničkog uređaja učestvovala tri obrazovna smera – ekonomski, mašinski i elektrotehnički.

Đaci sa ekonomskog smera vode kompaniju i rade finansijske izveštaje, oni sa elektrotehnike se bave povezivanjem elektro – komponenti i programiranjem, dok mašinci proizvode sam uređaj.

Đaci tokom školovanja dobijaju znanja koja su im potrebna da naprave proizvod. Na jednom proizvodu rade tri učenika. Neophodne su im osnovne veštine iz programiranja, kao i osnovna znanja iz elektronike i mašinstva.

U svakom slučaju, učenici se osposobljavaju da u sklopu svoje prakse rade nešto korisno.

Ipak, reklo bi se, da je ,,tajna’’ uspeha učeničke kompanije ,,PIPO’’ u tome što su njeni osnivači, lazarevački srednjoškolci, mladi koji razmišljaju kao pravi preduzetnici. Kao i u poslovnom svetu, i oni su se susretali sa mnogim problemima, a načini na koje su ih prevazilazili su vredni pohvale:

• Naime, učenici su se odrekli svojih zarada u prva tri meseca.
• U kompaniji rade i za vreme raspusta, i subotom. Nekada, čak, rade i po 12 sati dnevno.
• Iako su pri kraju srednjoškolskog školovanja, oni ne nameravaju da od svog proizvoda odustanu. Kažu, trudiće se da ga poboljšaju, da otklone mane koje su primetili da postoje i da svoj proizvod dovedu što bliže savršenstvu.

Cilj im je da njihov proizvod zaživi.

Koliko su odlučni u svojim namerama, govori i to što planiraju da, kada prođe takmičenje, nastave sa radom, jer su svesni toga da kompanija nije bitna samo njima koji su je osnovali, već će se nasleđivati i ostaće sledećim generacijama.

Složno poručuju: ,,Što više mi, kao osnivači, budemo ulagali u svoju kompaniju, to će više ostati sledećim generacijama da unaprede’’.

U još jednom se slažu – timski duh je onaj koji ih je vodio do pobede.

Ovakvi primeri dobre prakse su nam potrebni, jer nam potvrđuju da škole mogu biti podsticajno okruženje, kako za preduzetničku kulturu, tako i za osposobljavanje mladih da budu uspešni ljudi.