Malala i Greta: aktivizam ,,u rukama’’ tinejdžerki

Do skoro su prestižnu Nobelovu nagradu za mir osvajali osvedočeni borci za ljudska prava – Nelson Mandela i Martin Luter King, kao i istaknute političke figure poput Baraka Obame i Evropske Unije.

Ipak, 2014. i 2019. godine desili su se presedani – Nobelovu nagradu osvojile su, ili su postale najistaknutiji kandidati za nju, ni manje ni više, nego dve devojčice – Malala Jusufzai i Greta Tunberg.

Malala Jusufzai je pakistanska učenica i aktivistkinja koja se bori za pravo na obrazovanje devojčica, za prava žena, protiv diskriminacije i ugnjetavanja dece i mladih.

,,Ja sam Malala’’

Njena borba počinje 2009. godine – kao dvanaestogodišnjakinja pisala je blog za BBC. U tom blogu je, pod pseudonimom „Gul Makai”, opisivala svoj život pod talibanskom vlašću i iznosila svoje stavove o obrazovanju devojčica. Ubrzo je osnovala i fond za pomoć učenicima kojima je zabranjeno da pohađaju školu.

Iste godine Njujork tajms je snimio dokumentarac o njoj. Svoju borbu nastavlja davanjem brojnih intervjua za novine i televiziju. Već 2011. godine Malala dobija Pakistansku nacionalnu nagradu za mir.

Nažalost, njene aktivnosti dovode do toga da je fundamentalisti shvate kao ozbiljnu pretnju i da pokušaju da joj oduzmu život.

Na nju je 9. oktobra 2012. godine pokušan atentat. Atentator je ušao u školski autobus i ispalio je Malali dva hica u glavu i vrat.

Odgovornost za ovaj napad preuzeli su Talibani.

Pokušaj atentata je pokrenuo podršku Malali širom sveta.

Oporavljena, ona je učestvovala na raznim svetskim konferencijama, govorila je u Ujedinjenim nacijama, na Harvardu, a primili su je i američki predsednik Barak Obama i britanska kraljica Elizabeta.

Časopis Tajm je u aprilu 2013. godine na svojoj naslovnoj strani objavio fotografiju Malale Jusufzai kao jedne od 100 najuticajnih osoba na svetu, a Dojče vele ju je proglasio najpoznatijom tinejdžerkom.

Nominovana je za Međunarodnu dečiju nagradu za mir koju je i dobila 2013. godine.

Takođe, Malala je dobitnica i nagrade Saharov za 2013. godinu.

Iste godine bila je prvi put nominovana i za Nobelovu nagradu za mir – tako je postala najmlađa osoba predložena za ovu nagradu i prva devojčica koja je za nju ikada nominovana.

U sedištu Ujedinjenih nacija je u julu 2013. godine održala govor o pravu na obrazovanje, a u septembru iste godine je svečano otvorila gradsku biblioteku u Birmingemu, gde i danas živi sa porodicom.

Vlada Kanade joj je dodelila počasno državljanstvo zbog njene borbe za zaštitu ljudskih prava.

U sledećoj nominaciji 2014. godine, Malala u 17–oj godini konačno dobija Nobelovu nagradu za mir i postaje najmlađa osoba u istoriji koja je dobila ovu nagradu za bilo koju oblast.

U konkurenciji Edvarda Snoudena, Čelsi Mening, Vladimira Putina i pape Franje, hrabra devojčica je zasluženo postala laureat.

,,Uprkos mladosti, Malala se već godinama bori za pravo devojčica na obrazovanje i svojim primerom je pokazala da deca i mladi ljudi mogu i sami da doprinesu poboljšanju situacije. Činila je to u najopasnijim uslovima. Tokom svoje herojske borbe, postala je glavni zagovornik prava devojčica na obrazovanje’’, navedeno je u obrazloženju Nobelove nagrade.

O onome kroz šta je prolazila u svojoj borbi, ova hrabra tinejdžerka je pisala u autobiografiji ,,Ja sam Malala’’ 2014. godine.

Ova knjiga nije samo priča o Malali, već je i priča njene domovine.

Najavljeno je da će se po Malalinoj knjizi snimati film.

Prošavši za svojih 17 godina put koji je dovoljan za nekoliko života, Malala nam je nametnula pitanje: kako je moguće da se u Pakistanu pojavi devojčica koja se meša u politiku i glasno se zalaže za obrazovanje žena?

Odgovor leži u njenoj porodici: Malalin deda se školovao u Indiji, a otac joj je bio učitelj i osnivač škola. On se tokom celog svog života borio da jednaku mogućnost za obrazovanje imaju i dečaci i devojčice. Osnivao je ženske škole, a svoju strast prema borbi za osnovna ljudska prava preneo je i na kćerku. I Malalina majka, iako nepismena žena, podržavala je svoju kćerku i njenu želju za znanjem.

Umesto da ućutkaju jednu devojčicu, podigli su ceo svet na noge. Malala je postala simbol protivljenja talibanskom ekstremizmu i njihovim strogim tumačenjima šerijatskog zakona.

Tako je govorila Malala

Malalina borba ostaće upamćena po njenom čuvenom govoru u Ujedinjenim nacijama:

,,Malalin dan nije moj dan, danas je dan svake žene, svakog dečaka i svake devojčice koji su digli glas tražeći svoja prava. (…) Ja sam samo jedna od njih.’’

,,Istina je da je pero moćnije od mača. Olovka je moćnija od oružja. Oružje može samo da ubije, dok olovka može da spase život. Jedno dete, jedna knjiga i jedna olovka mogu promeniti svet.’’

Ko je GretaTunberg ?

Greta Tunberg je švedska klimatska aktivistkinja i učenica.

Rođena je 3. januara 2003. godine, a već je uzor omladinskog aktivizma. Sa 11 godina, postala je depresivna i prestala da priča. Utvrđeno je da pati od Aspergerovog sindroma koji je oblik autizma, kao i od opsesivno-kompulzivnog poremećaja i selektivnog mutizma. 

Ova devojčica koju su prozvali ,,Eko-Pipi’’ živi u skladu sa svojim idealima. ,,Švedska Malala’’ više ne putuje avionom, hrani se veganski, a naterala je i roditelje da urade to isto. Osim toga, ona na putovanjima kampuje, menjajući luksuzne hotele za šator. Pošto ne putuje avionom, često joj treba nekoliko dana vožnje vozom da stigne do grada u kom govori.

Prošle godine u avgustu, usred najtoplijeg leta u švedskoj istoriji, Greta započinje svoju borbu. Nakon što su Švedsku zahvatile visoke temperature i šumski požari, ona je rešila da ne ide u školu već da protestuje ispred švedskog parlamenta. Privukla je pažnju i malo pomalo širila svoj uticaj.

Njen lični protest pod sloganom „Školski štrajk za klimu” je poprimio globalne razmere. 

U Belgiji su u januaru deca bežala sa časova da bi, poput Grete, protestovala. April su obeležile masovne demonstracije u Velikoj Britaniji i pozivi na građansku neposlušnost. Hiljade demonstranata se moglo videti i u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Holandiji, Kanadi. Od decembra 2018. godine više od 20.000 učenika održalo je proteste protiv klimatskih promena u 270 gradova.

Greta je ubrzo postala nosilac mnogih priznanja i nagrada za svoj aktivitizam.

U novembru 2018. godine govorila je na TEDx konferenciji, a u decembru je bila govornik na skupu Ujedinjenih nacija, posvećenom klimatskim promenama. U januaru ove godine je učestvovala i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Takođe, Greta je imala susret i sa britanskim i italijanskim poslanicima, obratila se Evropskom parlamentu, a susrela se u Vatikanu i sa papom Franjom.

Magazin ,,Tajms’’ proglasio ju je jednim od najuticajnijih tinejdžera za 2019. godinu.

Tri člana norveškog parlamenta su je kandidovala za Nobelovu nagradu za mir. Ukoliko dobije nagradu, Greta Tunberg će postati najmlađi laureat u istoriji. Prema podacima vodeće britanske kladionice ,,Ledbroks’’, ona je trenutno glavni favorit za tu prestižnu nagradu.

Tako je govorila Greta

Greta je toliko puta svojim izjavama ostavljala bez daha – kada ona govori, odrasli slušaju i ostaju bez odgovora:

,,A zašto bih učila za budućnost koje uskoro neće biti, kada niko ništa ne radi da spasi tu budućnost?’’, rekla je Greta u svom TED Talks govoru.

„Naša se kuća raspada, a naši lideri se moraju početi ponašati u skladu s tim, jer to trenutno ne rade. Da se naša kuća raspada, ne biste sazvali tri hitna samita o Bregzitu, a nijedan hitni samit o kriznom stanju klimatskih promena’’, rekla je Greta obraćajući se Evropskom parlamentu.

,,Naš dom gori. Želim da se uspaničite. Želim da osetite strah koji ja osećam svakog dana’’, rekla je Greta glasno pred liderima zemalja koji su raspravljali o klimatskim promenama u Davosu.

Aktivizam ,,u rukama’’ tinejdžerki

Da postoje tinejdžeri koji žele da poprave svet pokazuju Malala Jusufzai i Greta Tunberg. Ove dve mlade aktivistkinje poseduju energiju i posvećenost pred kojom mogu da se postide odrasli, a posebno oni koje donose odluke.

S obzirom na to da je Greta za samo nekoliko meseci postala predvodnica globalnog omladinskog pokreta, ubrzo su se pojavili njeni kritičari koji joj poriču samostalnost i smatraju da ovom devojčicom upravlja neko drugi. Gretu i njen pokret nazivaju novom verzijom populizma, kao i stereotipnom podelom javnosti na mlade koji su borci i na odrasle koji su zli, pozivajući se na sukob generacija. Ipak, ne može se poreći da je Greta svojim postupcima i rečima održala lekciju odraslima.

Sa druge strane, Malala je postala simbol protivljenja talibanskom ekstremizmu i njihovim strogim tumačenjima šerijatskog zakona. Iako su je optuživali da je američki i engleski špijun, da je igračka u rukama svoga oca koji je koristi zarad ličnih interesa, ne može se poreći ogromna žrtva koju je ova devojčica podnela u ime svoje borbe.

Tinejdžerski aktivizam u svojim rukama drži ogledalo u kom mogu da se ogledaju odrasli.

Takođe, ovaj trend svedoči o novoj generaciji žena čiji se glas, napokon, daleko čuje. Kada one govore, ceo svet sluša i velika je šansa da će ih istorija pamtiti kao generaciju žena koja je dala sve od sebe da svet u kome živimo bude bolje mesto.