Poslušaj nemir!

Nikada ti, odgajajući te, roditelj neće reći: prekrši pravila, nemoj da slušaš, odmahni glavom, poslušaj nemir…!

Ipak, onda kada odrasteš, pokajaće se silno zbog toga.

Shvatiće da su reči: NEĆU, NE DAM, NE DOZVOLJAVAM, NE DOPUŠTAM, osim što su negacije, presudne reči u životu njegovog deteta.

Učeći tim rečima svoje dete, roditelj ga priprema za svet u kom pravila ne vaspitavaju, u kom poslušnost ne kroti nestašluke, u kom klimanje glavom ne označava dobrotu, u kom sputavanje ne znači red…

Samo se u ušuškanom svetu ljubavi stege ne utiskuju duboko u kožu i ne prave ožiljke.

U svim ostalim okolnostima, potrebno je dobro razmisliti pre nego što klimneš glavom, daš svoj pristanak, napraviš kompromis ili odustaneš od nečega – samo da bi ispoštovao pravilo kog se ni onaj koji ga je propisao – ne pridružava.

Nije ovo poziv na anarhiju, ovo je poziv na promišljanje!

Kada donosiš odluke, zastani i promisli:

• Hoćeš li slušati sebe ili druge?
• Hoće li te voditi razum ili srce?

HOĆEŠ LI UVAŽITI SVOJA MORANJA ILI SVOJE NEMIRE?

P.S. Neka ovaj dan bude jedan od onih kada dozvoljavaš svojim nemirnim nogama da te nose…!