ČITANJE
Prikaz knjige: Aleksandar Gajić „Kremanska straža“
Poštujući sve žanrovske konvencije, Aleksandar Gajić svoj debi roman usmerava ne samo ka suštinskim temama već ga ispunjava lokalnim koloritom, tako da, u krajnjem ishodu, dobijamo ne samo triler smešten u ovdašnji kontekst (kakvi su većina domaćih trilera), već zaista…
Aleksandar Gajić „Kremanska straža“
Žanrovski triler, protkan sa puno mistike i istorije; roman sjajne naracije i uzbudljive radnje; roman sa puno istina koje čekaju da budu pročitane. Publici je trebalo ovo delo!
Milisav Rosić Afanas ,,Drugi svijet”
Kroz ,,Drugi svijet”, ovaj lirski subjekat se okreće traganju, pitanjima, naizgled osudama, no, isključivo spoznajom svog bića, svoje unutarnje mistike.
Bogdan Bogdanović: Pesma mora da se desi
Nekad pesma nastane u dahu i više je ne diram, a nekad napišem samo skicu, pa je brusim nedeljama. U svakom slučaju, ne mogu da sednem i napišem pesmu. Pesma mora da se desi.
Gde smo to zalutali?
Zar nas naše prve igre i prve težnje ne vode putem kojim bi trebalo da pođemo?
Draga Slavković : ,,Ljubav prema književnosti je pogon koji me drži aktivnom i punom energije”
Provodite sate i dane na društvenim mrežama? U tom slučaju, male su šanse da niste primetili fejsbuk grupu Klasici književnosti koju je osnovala Draga Slavković.
Slobodan Vladušić u sazvežđu Crnjanskog (novi roman „Omama“)
Novi roman Slobodana Vladušića „Omama“ upravo je objavila Laguna. Radnja je smeštena u 1928. godinu, mesto dešavanja je Berlin, a glavni junak je – niko drugi, do Miloš Crnjanski.
Prva knjiga Vima Hofa objavljena na srpskom jeziku u izdanju Čigoja štampe
Hof je sledio jedini izvor smernica u koji je uvek mogao da veruje - u beskrajnu mudrost prirode, koja mu je došla snagom hladnoće. Prigrlivši veličanstvenu moć prirode, Hof je rešio da podeli svoja otkrića sa svetom.
Aleksa Šantić ,,Veče na školju” analiza pesme
Pesmom ,,Veče na školju" Šantić je uspeo da izvuče maksimum iz zvučnosti srpskog jezika.
Bogdan Popović, „Predgovor Antologiji novije srpske lirike”
Bez obzira na književnu i kulturnu istoriju koja je iznedrila svoja pravila, urednik je birao pesme prema njihovoj lepoti. Na taj način pristupajući odabiru, priredio nam je „zbirku cveća novije srpske lirike“.
