3. GODINA,  ČITANJE,  SRPSKI JEZIK OD A DO Š

Aleksa Šantić ,,Veče na školju“ analiza pesme

Aleksa Šantić je srpski pesnik koji je živeo u periodu od 1868. do 1924 godine. Rođen je i umro u Mostaru.

Školovao se za trgovca u Trstu i Ljubljani, jer je poticao iz trgovačke porodice. Radeći u trgovini svoga oca, mnogo je čitao, a potom je počeo i da piše.

Pisao je po uzoru na Vojislava Ilića i Jovana Jovanovića Zmaja, prvo za novine i časopise kao što su ,,Golub“, ,,Javor“, ,,Otadžbina“ i ,,Bosanska vila“.

I sam je uređivao časopis ,,Zora“, pokrenut 1896. godine. Takođe, bio je osnivač i Srpskog pevačkog društva ,,Gusle“ 1888. godine, koje imalo cilj da širi nacionalnu svest.

Šantić je hapšen, zatvaran i proterivan iz Mostara od austrougarske vlasti zbog svojih pesama.

Zahvaljujući svom stvaralaštvu, postao je dopisni član Srpske kraljevske akademije 1914. godine.

Napisao je preko 800 pesama. Mnoge od njih su opevane kao sevdalinke. Najpoznatije Šantićeve pesme su: ,,Moja otadžbina“, ,,O klasje moje“, ,,Emina“, Ostajte ovdje“, ,,Pretprazničko veče“ i ,,Veče na školju“.

Wikipedia

Analiza pesme ,,Veče na školju“

Ova Šantićeva pesma se nalazi u gotovo svim antologijama poezije.

Posvećena je Ivu Ćipiku, književniku koga je Šantić poštovao. Napisana je 1904. godine.

Jedna je od najuspelijih pesama srpske poezije, i zvučno i značenjski.

Pesmom ,,Veče na školju“ Šantić je uspeo da izvuče maksimum iz zvučnosti srpskog jezika.

Ona ima ritam i melodiju koji hipnotišu. Pesnik je postigao efekat talasanja mora. Prelomio je stihove na taj način da oni donose zvuk talasa, počevši od prilaska talasa, preko udara, pa do povlačenja. Ovom svojom pesmom, Šantić je zvučnošću dopunio značenje.

Da bi postigao efekat zvučnosti, koristio se stilskim figurama: aliteracijama i asonancama.

Aliteracija je stilska figura gde se u jednoj ili više reči ponavljaju isti suglasnici (u pesmi ,,Veče na školju“ to su glasovi R, H, Š…).

Asonanca je stilska figura gde se u jednoj ili više reči ponavljaju isti samoglasnici (u pesmi ,,Veče na školju“ to su vokali A, O, U…).

Smenom aliteracije i asonance postiže se sklad između zvučanja i značenja.

Youtube

Osim na polju zvuka, ova pesma je interesantna za tumačenje i na polju značenja.

Prvenstveno, neophodno je objasniti reč školj, koja se nalazi u naslovu pesme. Školj je malo, kamenito ostrvo.

Pesma je višeznačna jer se može tumačiti iz barem dva ugla.

Prvo objašnjenje koje se nudi svrstva ,,Veče na školju“ u pesme sa socijalnim temama. Moglo bi se zaključiti da ona peva o surovom životu naroda na ostrvu, kome čak ni Bog ne pomaže, a priroda mu nije blagonaklona.

Ipak, ova pesma je mnogo više od značenja koje se nameće na prvi pogled.

Ako pratimo smenu svetlosti i tame u prvoj strofi, tamu koja kao zlo osvaja ostrvo, a ostrvo kao simbol izdvojenosti, shvatićemo da nam pesma ukazuje na mnogo dublje značenje.

Dalje pratimo zvuk crkvenog zvona koje jeca. Ne možemo, a da se ne zapitamo zašto zvono jeca, umesto da zvoni? Takođe, zapitaćemo se da li je ubogi puk koji kleči, siromašan ili njihove mršave glave znače nešto drugo?

Oni kleče pred likom Boga SVOG. Lirski subjekt nas obaveštava da oni IŠTU (zahtevaju, traže), umesto da mole. Njihov Bog je raspet i ćuti, ne odgovara na zahteve.

Nad ostrvom i dalje pada mrak. Ipak, lirski subjekt nam nagoveštava da i pored tame koja preovladava, postoji i ,,zadnji rumeni zrak“. Taj simbol nade ukazuje na šansu da bi ,,ubogi puk“, ukoliko se svom bogu obrati iskrenom molitvom, možda i mogao videti izlaz iz tame koja ga okružuje.

Dakle, Šantićeva pesma ,,Veče na školju“ nije deskriptivna pesma, niti se njome iskazuje puki opis prirode. Ova pesma svojom refleksivnošću zahteva od čitaoca svu pažnju i kreativnost da bi se moglo shvatiti njeno skriveno značenje.

,,Veče na školju“

Pučina plava
Spava,
Prohladni pada mrak.
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.

I jeca zvono
Bono,
Po kršu dršće zvuk;
S uzdahom tuge
Duge
Ubogi moli puk.

Kleče mršave
Glave
Pred likom boga svog —
Ištu. Al’ tamo,
Samo
Ćuti raspeti bog.

I san sve bliže
Stiže,
Prohladni pada mrak,
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.