Kada bi ljudi bili bogovi…

Da li bi se radovao ili plašio tog sveta u kom bi ljudi bili bogovi?

Ako bi se na trenutak poradovao, osvrni se oko sebe. Ne misli da je lako biti svemogući.

Zapitaj se, kada bi bio bog, da li bi se svetio ili bi štedeo?

Da li bi tvoja milost bila pretežnija od tvoga gneva?

Da li bi tvoje pomilovanje bilo uzvišenije od tvojih kazni?

Pred sebe stavi ovaj test. Iskreno se osvrni po sebi i oko sebe.

Vidiš li negde bogove?

Mogli smo se mimoići

Prepoznaješ li milost u jednoj noći, na putu na kom nema mnogo saobraćaja. Ima ga taman toliko da možeš voziti mirno i pažljivo po njemu – onako kako svi propisi nalažu.

Mogao si da voziš po njemu tako da nekog poštediš.

Ali, zašto me nisi poštedeo? Ti, oholo božanstvo za volanom, zašto me nisi zaobišao? Mogli smo se mimoići…

Ja sam nestašni mladi mačak koji je pojurio kod svojih komšija prekoputa. Nisam znao šta je to gnev, u mome svetu postojali su samo miševi, mačke i jedan deka koji me je hranio.

Priznajem, pogrešio sam, pošao sam u noćnu avanturu, ali, činilo mi se da to i nije toliko strašan greh.

Nisam morao baš toliko da patim.

U mome mačećem svetu govorilo se o ljudskim božanstvima. Oslanjali smo se na one milostive bogove i boginje koji su nas hranili, mazili i smatrali nas dostojnim svoga prijateljstva.

Ipak, strepeli smo od onih strašnih bogova koji su nas, životinje, smatrali krznenim loptama za šutiranje. Nisam znao da ću stradati od jednog takvog.

Bog sa kojim sam se ja susreo nije imao milosti.

Zar je toliki greh što sam hteo da pređem ulicu? Čak sam i potrčao… Još samo jedna šapica me je delila od trotoara na kom bih bio bezbedan i skrenuo bih u dvorište mojih komšija.

Bio si sam na putu. Nije bilo gužve, nisi čak ni brzo vozio.

Ubrzao si da me sustigneš i da me udariš. Ja sam ti zasmetao. Želeo si na meni da iskališ svoj gnev zbog ko zna čega.

Ti si bio od onih bogova koji vole krv i patnju. A mogao si me poštedeti…

Mogao si me poštedeti

Osetio sam tupi udarac od koga su moje zadnje noge otkazale.

Pao sam ukraj puta kojim si prošao bez milosti.

Na tvojim točkovima, ti oholi ljudski bože, ostala je moja nestašna krznena bezazlenost.

Oborio si me i ostavio, a mogao si me poštedeti.

Mogao sam biti prijatelj tvom usamljenom detetu za koje nemaš vremena.

Mogao sam od miline da ti ispredem spokoj koga u tvojoj duši nema.

Mogao sam biti tvoj ljubimac koji bi te obradovao onda kad ti se niko ne veseli.

Mogao sam deki koji me je hranio ulepšati starost.

Mogao sam još samo jednom pružiti šapicu, a ti si me mogao pričekati.

Ovako, stomak mi podrhtava, glava mi pada na asfalt.

Ja ću biti tvoja žrtva, jer si ti tako hteo.

Iz usta mi curi crvena krv, a zadnje noge, doskoro oduzete, čine svoje poslednje trzaje. Ne boli me mnogo, samo me svrbi, hteo bih da se počešem…

Hteo sam još mnogo toga, ali sada je kraj.

Možda niste znali, ali i mi, krznena bića, imamo svoje želje. Kako nam ih je samo lako uskratiti.

Mi živimo od mrvica vaše pažnje i milosti, ljudski bogovi. Zašto niste bar malo samilosniji?

Poslednje što sam ugledao bile su suze jednog čoveka i jedne devojke. Molili su me za oproštaj umesto onog ko me je povredio.

Vidiš li negde bogove?

Zapitaj se da li, kada ti se na putu nađe neki insekt, žuriš da ga zgnječiš ili strepiš da ga ne povrediš nehotice?

Poznaješ li više onih iz prve ili onih iz druge grupe?

Neka ti ova pitanja budu test.

Kada na njih odgovoriš u svoje ime, kada sebe preispitaš, onda se presaberi za one koji te okružuju.

Tek kada shvatiš koji od njih preovlađuju, zamisli na osnovu toga, kakav bi ovaj svet bio da su ljudi bogovi. Da li se raduješ tom svetu ili ga se plašiš?

Zamisli da te je Bog gazio svaki put kada si mu se našao na putu.

Zamisli da te je kaznio za svaku tvoju želju.

Zamisli svaku reč koju napisah u ovom tekstu da bi se setio onih stvorenja nad kojima misliš da si uzvišeniji.

Nametnuo si im se svojom silom kao božanstvo, iako ni sam ne veruješ u boga. Za sebe ga ne priznaješ, jer ko bi mogao biti iznad tebe, ali ga za druge rado demonstriraš.

Pretpostavimo da viša sila postoji, zamislimo da ona vuče konce kojima ti misliš da upravljaš.

To što ti je dopustila taštinu, bilo je da se utvrdiš u pokajanju i da se naučiš da nisi sam na ovom svetu.

To što misliš da imaš pravo da gaziš sve pred sobom, ne čini te božanstvom, već te čini lakim plenom.

Onda kad shvatiš da svakom novom žrtvom tvoga gneva, ne nestaje praznina koja te opseda, spoznaćeš da neće ni tebe štedeti, niti će te mimoilaziti, bogovi koji su nad takvim tobom.

Dokle god kao takav postojiš, pa makar bio samo jedan, ovaj svet nije onaj kom bi se trebalo radovati.