Zoran \u017divkovi\u0107 je najprevo\u0111eniji savremeni srpski pisac<\/strong> \u2013 njegove knjige su prevedene na 20 jezika u 23 zemlje. Do sada je objavio 22 prozna dela i 8 monografija u 200 izdanja \u2013 87 u Srbiji i 113 u inostranstvu. Prevodi njegovih knjiga stigli su \u010dak i do Saudijske Arabije gde se retko pojavljuju srpske knjige. <\/li>

Prvi put u istoriji srpske knji\u017eevnosti je jedan ameri\u010dki izdava\u010d, Kadmus pres<\/em>, objavio sabrana dela nekog na\u0161eg autora. Ameri\u010dki komplet sabranih dela Zorana \u017divkovi\u0107a <\/strong>sadr\u017ei ukupno 32 toma.<\/li>

\u017divkovi\u0107eva sabrana dela <\/strong>su se pojavila i na srpskom jeziku<\/strong>, u izdanju Zavoda za ud\u017ebenike<\/em>, u 11 tomova.<\/li>

Zoran \u017divkovi\u0107 je dobitnik dve doma\u0107e knji\u017eevne nagrade<\/strong> ,,Milo\u0161 Crnjanski\u201d 1994. i ,,Isidora Sekuli\u0107\u201d 2007. godine, kao i dve strane<\/strong> ,,Svetske nagrade za fantastiku\u201d 2003. i ,,Stefan Mitrov Ljubi\u0161a\u201d 2007. godine.<\/li>

Evropsko dru\u0161tvo za nau\u010dnu fantastiku ( ESFS) proglasilo ga je ,,velemajstorem SF \u017eanra\u201d.<\/strong><\/li>

Njegov kratki roman ,,Biblioteka\u201d je najprevo\u0111enija srpska knjiga na po\u010detku 21. veka.<\/strong> Upravo je roman ,,Biblioteka\u201d oven\u010dan Svetskom nagradom za fantastiku, u Portugaliji je uvr\u0161ten u srednjo\u0161kolsku lektiru<\/strong>, dok ga je portugalska vlada preporu\u010dila u okviru projekta podr\u0161ke \u010ditanju.<\/li>

Knjige Zorana \u017divkovi\u0107a su dobile i odli\u010dne prikaze u vi\u0161e od 500 vode\u0107ih svetskih dnevnih novina<\/strong>, \u010dasopisa i knji\u017eevnih portala \u2013 u ,,Njujork tajmsu\u201d, ,,Va\u0161ington postu\u201d, ,,Njujorkeru\u201d, ,,Gardijanu\u201d, ,,Frankfurter alemajne cajtungu\u201d, ,,Mondu\u201d, ,,Korijere dela sera\u201d i mnogim drugim. <\/li>

Ugledni ameri\u010dki \u010dasopis ,,Svetska knji\u017eevnost danas\u201d ( ,,World literature Today\u201d) objavio je temat posve\u0107en prozi Zorana \u017divkovi\u0107a.<\/strong><\/li>

Tako\u0111e, njegova prozna dela su predmet izu\u010davanja na ameri\u010dkim univerzitetima. <\/strong><\/li>

O stvarala\u0161tvu Zorana \u017divkovi\u0107a je profesorka Ljiljana Pe\u0161ikan Lju\u0161tanovi\u0107 objavila monografiju <\/strong>,,Zato\u010dnik pete sile\u201d<\/em>. <\/strong><\/li>

Njegov opus je i predmet prou\u010davanja jednog doktorata.<\/strong><\/li>

Pri\u010de su mu preto\u010dene u radio-drame <\/strong>koje je emitovao Bi-Bi-Si, kao i u serije, dugometra\u017ene i kratkometra\u017ene filmove. <\/strong><\/li>

Do nedavnog penzionisanja, prof. dr Zoran \u017divkovi\u0107 je predavao kreativno pisanje na Filolo\u0161kom fakultetu. <\/strong><\/li><\/ul>\n\n\n\n
$\"\"$
Youtube PrintScreen<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
\u010citanje je kao zaljubljivanje<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Dosegli ste spisateljske visine o kojima pisci mogu samo da sanjaju. Sumiraju\u0107i Va\u0161u karijeru, neminovno je da se koristimo superlativima. Svojim delima, prevedenim na dvadeset jezika, postali se svojevrsni ambasador srpske knji\u017eevnosti. Da ste, kojim slu\u010dajem sportista, bili biste, zasigurno, svetski poznati as kome se klanjaju i koga obo\u017eavaju. Da ste, pak, pisac u nekoj drugoj zemlji, za svoje zasluge biste primili orden ili postali po\u010dasni gra\u0111anin. Ipak, Vi ste pisac u Srbiji \u2013 zemlji koja se svojih zaslu\u017enih knji\u017eevnika tek posthumno seti. Za\u0161to je pisanje u Srbiji skrajnuta profesija? Da li su profit i ne\u010ditanje polo\u017eaj pisca u\u010dinili nepopravljivim? Mo\u017ee li se i\u0161ta u\u010diniti po tom pitanju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Polo\u017eaj pisanja u Srbiji saobrazan je polo\u017eaju \u010ditanja u Srbiji. Prozna dela \u010dita tek ne\u0161to vi\u0161e od tri odsto ukupne populacije<\/strong>. Ostale malo zanima ili uop\u0161te ne zanima umetnost proze, te otuda slaba osvetljenost knji\u017eevnosti na javnoj sceni.<\/strong> Nije u ovom pogledu Srbija izuzetak. I u drugim zemljama otprilike je isti postotak onih koji \u010ditaju, odnosno ne \u010ditaju. Takva su vremena na globalnoj sceni. <\/strong><\/p>\n\n\n\n
Stvar je, me\u0111utim, u igri velikih i malih brojeva.<\/strong> Tri i po odsto ukupne populacije u Srbiji iznosi oko 250.000, a u SAD vi\u0161e od deset miliona. <\/p>\n\n\n\n
S tr\u017ei\u0161tem od deset miliona mogu\u0107ih kupaca pisanje nipo\u0161to nije ,,skrajnuta profesija\u201d, dok u zemlji u kojoj prose\u010dni tira\u017e knjiga iznosi oko 500 primeraka, kao \u0161to je to u Srbiji, pisanje uop\u0161te nije profesija.<\/strong> <\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
\u0160to se mene ti\u010de, da bih, kako ka\u017eete, dobio orden ili postao po\u010dasni gra\u0111anin, oni koji dodeljuju ordenje i progla\u0161avaju po\u010dasne gra\u0111ane morali bi da pro\u010ditaju bar jednu moju knjigu<\/strong>. To je minimalan uslov koji, na\u017ealost, nikada nije bio ispunjen. Jo\u0161 nijedan srpski politi\u010dar nije pro\u010ditao neku moju knjigu. (Gre\u0161im du\u0161u: ipak jeste jedan\u2026) Bojim se da se po ovom pitanju ni\u0161ta ne mo\u017ee preduzeti. <\/p>\n\n\n\n
\u010citanje je kao i zaljubljivanje.<\/strong> Ne mo\u017eete nikoga naterati da se zaljubi. Ne mo\u017eete nikoga naterati da zavoli knjigu. I jedno i drugo mora da se dogodi samo od sebe. Tu sila ne poma\u017ee\u2026<\/strong><\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Youtube PrintScreen<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Jo\u0161 se nije rodio pisac koji bi se ba\u0161 svima dopao<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: \u010citaoci do kojih su doprle va\u0161e knjige nemaju nikakvu dilemu \u2013 one su, zaista, ne\u0161to posebno. Ipak, sa druge strane, doma\u0107i knji\u017eevni establi\u0161ment na Vas gleda sa podozrenjem. Ovda\u0161nji knji\u017eevni kriti\u010dari ne prate Va\u0161 rad ili ga, rutinski, svrstavaju u kategoriju nau\u010dne fantastike, koju ne pi\u0161ete, ve\u0107 ste se davno bavili njenim prou\u010davanjem \u2013 magistrirali ste i doktorirali na temama iz ovog \u017eanra, napisali niz knjiga i \u201eEnciklopediju\u201c o njemu. Osim \u0161to Vas pogre\u0161no klasifikuju, oni Vam zameraju perfekcionizam, intelektualnost, pisanje bez emocija, bez upotrebe istorije i lokaliteta. Va\u0161u prozu do\u017eivljavaju kao \u201eprevi\u0161e englesku\u201c i ne svrstavaju je u srpsku knji\u017eevnost. \u010cime ste se \u201ezamerili\u201c onima koji odlu\u010duju ko je ko na srpskoj knji\u017eevnoj sceni? Da li smo na pravom tragu ako ka\u017eemo da se uzrok krije u Va\u0161em neuklapanju u ustaljene knji\u017eevne \u0161ablone i interesne grupe?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Moram da vas ispravim. Slaba recepcija moje proze u Srbiji jedna je u nizu zabluda <\/strong>koje se pronose o meni. Naprotiv, o mojoj prozi ovde je pisano veoma obimno <\/strong>i gotovo bez izuzetka veoma pohvalno<\/strong>. A pisala su najuglednija imena<\/strong> srpske knji\u017eevne scene. <\/p>\n\n\n\n
Koji se jo\u0161, me\u0111u \u017eivim srpskim piscima, mo\u017ee podi\u010diti time da su njegova dela prikazivali takvi stru\u010dnjaci <\/strong>za knji\u017eevnost kao \u0161to su Nikola Milo\u0161evi\u0107, Dragan Stojanovi\u0107, Aleksandar Jerkov, Sava Damjanov, Zorica Be\u0107anovi\u0107-Nikoli\u0107, Slobodan Vladu\u0161i\u0107, Tihomir Brajovi\u0107\u2026 da ne nabrajam dalje. <\/p>\n\n\n\n
Koliko je srpskih pisaca jo\u0161 za \u017eivota videlo objavljenu knjigu o svojoj prozi? O mojoj prozi sjajnu je studiju<\/strong>, Zato\u010dnik pete sile<\/em>, napisala profesorka Ljiljana Pe\u0161ikan Lju\u0161tanovi\u0107.<\/strong> <\/p>\n\n\n\n
Ukupan obim onoga \u0161ta je o mojim knjigama izvorno objavljeno na srpskom iznosi oko 1.077.000 slovnih znakova, odnosno oko 600 strana.<\/strong> Uporedite to s obimom prikaza koje je dobio bilo koji moj savremenik me\u0111u srpskim autorima \u2013 i iznenadi\u0107ete se\u2026 <\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
Uz to, gotovo da me niko od kriti\u010dara koji su se ogla\u0161avali o mojoj prozi nije dovodio u vezu s nau\u010dnom fantastikom. Nije ni bilo razloga za to. Oni su pro\u010ditali moje knjige. Kao SF pisca vide me jedino oni koji od mene ba\u0161 ni\u0161ta nisu pro\u010ditali. <\/strong><\/p>\n\n\n\n
Sli\u010dno stoji i s tobo\u017enjim zamerkama na ra\u010dun moje proze<\/strong> koje ste pobrojali: ,,perfekcionizam, intelektualnost, pisanje bez emocija, bez upotrebe istorije i lokaliteta\u201d. Ni\u0161ta od toga ne\u0107ete na\u0107i u tekstovima ozbiljnih izu\u010davalaca knji\u017eevnosti, zato \u0161to je knji\u017eevno nebitno. To su gluposti koje mo\u017eete pro\u010ditati samo na diletantskim forumima i blogovima. <\/p>\n\n\n\n
Naravno, moja proza ne mo\u017ee se dopasti svima.<\/strong> Jo\u0161 se nije rodio pisac koji bi se ba\u0161 svima dopao. <\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u kanonizatorima srpske knji\u017eevnosti ima, neizbe\u017eno, i onih koji ne gledaju blagonaklono na moju prozu. Njihov stav bespogovorno je legitiman pod uslovom da je proistekao iz \u010ditanja mojih knjiga.<\/strong> Nevolja je jedino ako im nisam po volji, a ba\u0161 ni\u0161ta od mene nisu pro\u010ditali\u2026<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
$\"\"$
Youtube PrintScreen<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Nisam rekao poslednju proznu re\u010d<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Sa Va\u0161im stvarala\u0161tvom se najbolje mo\u017eemo upoznati, osim kroz i\u0161\u010ditavanje dela, putem mnogobrojnih prikaza koje su o njima napisali strani kriti\u010dari. Bilo ih je gotovo pet stotina u vode\u0107im stranim listovima i portalima. Neoptere\u0107eni predrasudama, strani kriti\u010dari Va\u0161 rad ne kategorizuju prisilno i po svaku cenu, ve\u0107 ga vrednuju prema njegovim su\u0161tinskim kvalitetima. Da li su Vam njihova priznanja dovoljna satisfakcija za sve ono \u0161to Vam je uskra\u0107eno u Srbiji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Nije mi ni\u0161ta uskra\u0107eno u Srbiji. <\/p>\n\n\n\n
Nisam dobio Ninovu nagradu?<\/strong> Ne mo\u017eemo svi da je dobijemo. Dela onih koji su je dobili bila su bolja od mojih. Uostalom, jo\u0161 mogu da je dobijem. Nisam rekao poslednju proznu re\u010d. A i ako je ne dobijem, ne\u0107e biti smak sveta. <\/p>\n\n\n\n
\u0160to se inostranstva <\/strong>ti\u010de, sasvim je prirodno \u0161to ukupno ima mnogo vi\u0161e prikaza mojih knjiga na stranim jezicima nego na srpskom. <\/p>\n\n\n\n
Inostranstvo je mnogo ve\u0107e od Srbije, a knjige su mi se do danas, 12. juna 2020, pojavile na 20 jezika, u 23 zemlje, u 112 izdanja. <\/strong><\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
O nekim od tih stranih prikaza, naro\u010dito o onim koji su se pojavili u najve\u0107im svetskim glasilima, moglo je mo\u017eda ovde da bude vi\u0161e pomena. No, to \u0161to nije \u2013 nije posledica nekakve urote protiv mene ve\u0107 nedovoljne obave\u0161tenosti onih koji ure\u0111uju kulturne rubrike u doma\u0107im medijima.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Nova vrsta fantastike primerena 21. veku<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Iako se Va\u0161a proza odupire kategorizaciji, ukoliko bismo morali da je svrstavamo, mogli bismo je kvalifikovati kao novu vrstu fantastike primerenu 21. veku. Osim Vas, ovaj neformalni pokret su svojim delima najavili Murakami i I\u0161iguro. Za sada je ne\u017eanrovska proza koju stvarate neimenovana. Kojim nazivom biste je Vi bli\u017ee odredili?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Moja proza, odnosno onaj njen deo koji nije realisti\u010dki, jeste u osnovi nova vrsta fantastike<\/strong> koja dolazi na mesto dva velika fantasti\u010dka pokreta iz 20. veka: magijskog realizam i nau\u010dne fantastike.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Nije na meni da je bli\u017ee odre\u0111ujem; u\u010dini\u0107e to ve\u0107 oni koji se bave izu\u010davanjem savremene knji\u017eevnosti. <\/p>\n\n\n\n
Moje je da poku\u0161am da napi\u0161em jo\u0161 neku knjigu te vrste. <\/strong><\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
Ovo ,,poku\u0161am\u201d stoga \u0161to se mora uzeti u obzir da razgovarate s gra\u0111aninom koji je ve\u0107 duboko za\u0161ao u sedamdeset drugu, a u tom dobu vi\u0161e nema dugoro\u010dnih planova.<\/strong> Preostali su samo poku\u0161aji u trci s vremenom koje nam je preostalo\u2026<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Wikipedia<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Ja sam pre svega i iznad svega srpski pisac<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Kao razlog uspeha va\u0161ih knjiga se navodi univerzalnost va\u0161e proze u kojoj nema lokalizama. \u010citaoci iz raznih delova sveta nemaju problema da se poistovete sa va\u0161im bezimenim protagonistima koji \u017eive u bezimenim gradovima. Ponosno sebe nazivate kosmopolitskim piscem. Mo\u017eete li sa istim ponosom sebe nazvati i srpskim piscem?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Koliko se se\u0107am, nikada nisam za sebe rekao da sam ,,kosmopolitski pisac\u201d. Ja sam pre svega i iznad svega srpski pisac.<\/strong> Srpski pisac koji se, dodu\u0161e, bavi temama koje su ne\u0161to univerzalnije od lokalnih srpskih, ali zbog toga nimalo manje srpski pisac. <\/p>\n\n\n\n
A i koji bi to autoritet mogao da propi\u0161e kojim se temama imaju baviti srpski pisci?<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
,,Izmirenje erosa i tanatosa u otmenoj umetnosti proze\u201d<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Va\u0161 izraz se kre\u0107e od diskretnog humora, preko ironije i apsurda, <\/em>do satire. Preokreti koje stvarate su briljantni. Teme kojima se bavite su ljubav, smrt, knji\u017eevnost i umetnost, a najzastupljeniji motivi su snovi, muzika, \u017eivotinje i mostovi. Jednostavno\u0161\u0107u jezika i strukturom romana-mozaika, ve\u0161to pletete vi\u0161e narativnih niti koje se, obi\u010dno, prepli\u0107u u zavr\u0161noj pri\u010di. Koliko je hiljada iskucanih strana trebalo da biste se domogli svoje \u201e\u010darobne spisateljske formule\u201c? Kojim putevima se sti\u017ee do autenti\u010dnosti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Najbolje pravolinijskim. Onima koji vode pravo od nadarenosti <\/strong>za umetnost proze. Onda nema mnogo vrludanja, krivudanja, meandriranja, traganja za ovim ili onim. Sti\u017eete tamo kuda ste se uputili bez mno\u0161tva lo\u0161ih dela nastalih usput dok ste sticali i brusili svoj prozni glas\u2026<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Moto koji ste istakli na svom sajtu opisuje stvaranje kao \u201epomirenje erosa i tanatosa kroz plemenitu umetnost pisanja fikcije\u201c. Ako se dva suprotstavljena principa mogu pomiriti u dodiru sa papirom ili tastaturom, nije li, onda, mo\u0107 pisanja ve\u0107a nego \u0161to smo je svesni?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Malo se izgubio u dvostrukom prevodu smisao tog motoa<\/strong>. On je ovako glasio u izvornoj srpskoj verziji: ,,Izmirenje erosa i tanatosa u otmenoj umetnosti proze\u201d. Posredi su dve velike teme<\/strong> radi kojih uop\u0161te i pi\u0161emo prozu: biofilna i nekrofilna sila, eros i tanatos, ljubav i smrt.<\/p>\n\n\n\n
Jo\u0161 nismo izmislili nijedan bolji na\u010din od proze <\/strong>da progovorimo o ovim kolosalnim odrednicama koje nas ome\u0111uju kao ljudska bi\u0107a.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
$\"\"$
Youtube PrintScreen<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
U prozi nema niti je ikada bilo vunderkinda<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Nesebi\u010dno otkrivate svoje navike kojih se pridr\u017eavate prilikom stvarala\u010dkog procesa: teme ne birate svesno, ve\u0107 one, zapravo, nesvesno biraju Vas; zatim, kada pi\u0161ete, ne mislite o tome da li \u0107e se napisano dopasti kriti\u010darima, \u010dlanovima \u017eirija ili \u010ditaocima, ve\u0107 da li \u0107ete zadovoljiti najstro\u017eeg \u010ditaoca \u2013 samog sebe; tako\u0111e, nikada ne pi\u0161ete u bilo koje doba dana ili no\u0107i, ve\u0107 ujutro, otprilike od 9.00 do podne; kucate sporo, jednim prstom i pi\u0161ete bez naknadnih intervencija. Obja\u0161njavaju\u0107i kako funkcioni\u0161e Va\u0161 stvarala\u010dki proces, napominjete da nema povla\u0161\u0107enog na\u010dina pisanja, ve\u0107 da bi svako, ko pi\u0161e, trebalo da uspostavi svoju spisateljsku rutinu. Odstupate li, ponekad, od svojih navika ili je, ipak, stvarala\u010dki nagon sila koja rutinu pretvara u nasu\u0161nu potrebu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Bio bih fanatik kada ne bih odstupao od uobi\u010dajenog na\u010dina rada, a fanatik, verujem, nisam. Jutarnji sam pisac<\/strong> naprosto stoga \u0161to mi je u to doba dana mozak najsve\u017eiji, neuroni i sinapse najbolje rade. Ne pi\u0161em lako kad sam umoran, odnosno iz toga \u0161to mi pisanje ne ide lako zaklju\u010dujem da sam umoran. Ovo postaje sve \u010de\u0161\u0107i simptom kako zalazim u godine. Ali i tome sam na\u0161ao leka<\/strong>: ako usred dana odspavam dubokim snom ne du\u017ee od pola sata (ne\u0161to \u010dega bih kao mla\u0111i nerazumno prezrivo klonio), povrati mi se sve\u017eina i sedam za kompjuter kao da je devet ujutro\u2026<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Svoju prvu knjigu \u201e\u010cetvrti krug\u201c objavili ste u 45. godini. Izri\u010diti ste u stavu da se prozaista ne postaje pre pedesete i da je malo pisaca koji su svoja najbolja dela napisali pre nego \u0161to su u li\u010dnoj karti nanizali pola veka. Za\u0161to do pisanja nema pre\u010dica, barem onih koje postoje u drugim umetnostima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
U prozi nema niti je ikada bilo vunderkinda. Pisca u najve\u0107oj meri formira \u010ditanje. Niko ko nije mnogo \u010ditao nije postao veliki pisac.<\/strong> A \u010ditanje i\u0161te vreme. Da biste pro\u010ditali ono najbolje od najboljeg u svetskoj knji\u017eevnosti \u2013 a to je minimum \u010ditanja za ozbiljnog pisca \u2013 za to su vam potrebne ne godine nego decenije. Bar tri, kako sada stoje stvari, te otuda ta maksima da se pre pedesete ne mo\u017ee postati pisac\u2026<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Ako se pisac postaje objavljenim delom, i to ne prvim, nego drugim, KO se, onda postaje nakon 22 prozna dela i 8 monografija u preko 200 izdanja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Postaje se neko ko sti\u010de pravo na nadu da nije \u017eiveo uzalud\u2026<\/strong><\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
$\"\"$
Youtube PrintScreen<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Od svih pisaca koje sam \u010ditao pone\u0161to sam nau\u010dio<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Renomirani svetski knji\u017eevni kriti\u010dari Vas nagra\u0111uju epitetom \u201esrpskog majstora fantastike\u201c. Nazivaju Vas srpskim kandidatom za novog Borhesa. Porede Vas sa piscima kao \u0161to su Mihail Bulgakov, Franz Kafka i Stanislav Lem. \u010cuveni Majkl Dirda iz \u201eVa\u0161ington posta\u201c se pita: \u201eZa\u0161to Zoran \u017divkovi\u0107 nije poznatiji u svojoj zemlji? On poseduje ma\u0161tovitu domi\u0161ljatost i \u0161arm sli\u010dan onome kod, recimo, Pola Ostera ili Itala Kalvina, sa deli\u0107ima Kafke, Borhesa i Beketa\u201c. Kao krunu, 2003. godine su Vam za knjigu \u201eBiblioteka\u201c dodelili Svetsku nagradu za fantastiku, koja se, ina\u010de dodeljuje samo piscima sa engleskog govornog podru\u010dja. Presedani su napravljeni zbog Murakamija, Ziskinda, Borhesa, Ki\u0161a i Vas. Na\u0161li ste se u odli\u010dnom dru\u0161tvu. Da li se neko od ovih imena nalazi na listi Va\u0161ih omiljenih pisaca?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Svi su oni veliki pisci, pa kako bi mogli da mi ne budu omiljeni? Dve male ispravke<\/strong>. Prvo, Dirda ne pita: \u201eZa\u0161to Zoran \u017divkovi\u0107 nije poznatiji u svojoj<\/strong> zemlji?\u201c \u2013 nego: \u201eZa\u0161to Zoran \u017divkovi\u0107 nije poznatiji u ovoj<\/strong> zemlji?\u201c Pod \u201eovom zemljom\u201c misli na SAD. Drugo, Ki\u0161 nije dobio Svetsku nagradu za fantastiku nego jednu nagradu ameri\u010dkog Pen centra\u2026<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: U svojoj knjizi o kreativnom pisanju \u201ePisac od gline\u201c, koja je objavljena i na engleskom u izdanju renomiranog \u201eSpringera\u201c, preporu\u010dili ste nam da \u010ditamo \u010cehovljeva \u201ePravila za pisce po\u010detnike\u201c i tekst Jaroslava Ha\u0161eka pod nazivom \u201eKad sam po\u010deo da pi\u0161em\u201c. Od kojih ste se pisaca Vi u\u010dili pisanju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Od svih pisaca koje sam \u010ditao pone\u0161to sam nau\u010dio. Od nekih sam stekao mo\u017eda najva\u017eniji nauk: kako ne treba da pi\u0161em\u2026<\/strong><\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Da li se uvek dr\u017eite principa da nikad ne obja\u0161njavate svoja dela i ne raspravljate o svojoj fikciji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Bespogovorno. Ako mi jo\u0161 i\u0161ta ide na \u017eivce \u2013 u ovom \u017eivotnom dobu kada imam znatno vi\u0161e razumevanja za ljudske slabosti nego dok sam bio mla\u0111i \u2013 onda su to pisci koji su uvereni da bi sami bili najbolji tuma\u010di svojih dela\u2026<\/strong><\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Youtube PrintScreen<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Digitalizacija je samo promena ambala\u017ee<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Uzev\u0161i u obzir da tek tri odsto populacije \u010dita i da je u medijima knjiga skrajnuta, mo\u017ee li knji\u017eevnost u Srbiji, ipak, pobediti svoja dva najnovija sna\u017ena neprijatelja: izdava\u010dku industriju i digitalizaciju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Izdava\u010dka industrija mnogo je zlo\u0107udniji neprijatelj knjige nego digitalizacija. Digitalizacija je samo promena ambala\u017ee. Industrija knjige trijumf je novca i ki\u010da nad umetno\u0161\u0107u\u2026<\/strong><\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN: Do penzionisanja ste predavali kreativno pisanje na Filolo\u0161kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bili ste mentor umetni\u010dke proze generacijama studenata u periodu od 2007 do 2017. godine. Sa Va\u0161im povla\u010denjem, penzionisan je i predmet koji ste predavali. Ukinute su, \u010dak, i tradicionalne Letnje \u0161kole kreativnog pisanja koje su odr\u017eavane pri Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu i na Kolarcu. Ipak, i dalje imate elana da se bavite podu\u010davanjem \u2013 nastavili ste da privatno, od ku\u0107e, radite sa tri grupe nadarenih pisaca. Da biste pomogli neafirmisanim piscima, o\u017eiveli ste i svoj nekada\u0161nji Izdava\u010dki atelje \u201ePolaris\u201c, kako bi mladi pisci imali gde da objavljuju svoje prve knjige. Do sada je u ediciji KP ( Kreativno pisanje) objavljeno 14 naslova. Svojevremeno ste, tako\u0111e, pomogli da najbolji polaznici \u0160kole kreativnog pisanja objave svoja dela preko Zavoda za ud\u017ebenike u okviru edicije Mladi glasovi. Na osnovu svog iskustva u radu sa mladim piscima, kakvu budu\u0107nost predvi\u0111ate srpskoj knji\u017eevnosti?<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n
Svetlu.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
$\"\"$ <\/figure>\n<\/body>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ko bi o postignu\u0107ima iskazanim re\u010dima i o uspesima na polju knji\u017eevnosti mogao govoriti kompetentnije od prof. dr Zorana \u017divkovi\u0107a?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4101,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[33,26],"tags":[825,560,869,776,866,867,868,38],"series":[848,870,639],"class_list":["post-4098","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-pisanje","tag-intervju","tag-kreativno-pisanje","tag-nova-vrsta-fantastike","tag-pisac","tag-prof-dr-zoran-zivkovic","tag-profesor","tag-proza","tag-tvoj-magazin","series-intervju","series-prof-dr-zoran-zivkovic","series-tvoj-magazin"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/tvojmagazin.com\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/z%C5%BE-3.png?fit=757%2C476&ssl=1","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4098"}],"collection":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4098"}],"version-history":[{"count":20,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4098\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4141,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4098\/revisions\/4141"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4101"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4098"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4098"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4098"},{"taxonomy":"series","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/series?post=4098"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}