Dodu\u0161e, ja sam za njega imala ne\u0161to druga\u010dija pitanja <\/strong>od onih koja mu, ina\u010de, postavljaju. <\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n

Cilj <\/strong>mi je da ovim intervjuom poziv knji\u017eevnog prevodioca pribli\u017eim <\/strong>onim \u010ditaocima koji nemaju dodira sa prevodila\u0161tvom, niti su ikada u \u017eivotu upoznali nekog ko se time bavi. <\/p>\n\n\n\n

U nekim pitanjima sam, \u010dak, pomalo odlutala od teme prevo\u0111enja da bih se dotakla stvarnosti koja nas okru\u017euje i zatra\u017eila Vladimirovo mi\u0161ljenje <\/strong>ili, pak, savet<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Vladimir je svojim odgovorima sklonio ,,veo misterije\u201d sa knji\u017eevnog prevodila\u0161tva \u2013 pomogao je da ga demistifikujemo <\/strong>i bolje razumemo<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Li\u010dna arhiva Vladimira D. Jankovi\u0107a<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Ko je Vladimir D. Jankovi\u0107?<\/h2>\n\n\n\n
Vladimir D. Jankovi\u0107<\/strong> je knji\u017eevni prevodilac koji prevodi sa francuskog <\/strong>i **engleskog <\/strong>jezika. <\/p>\n\n\n\n**
Iza sebe ima preko 250 <\/strong>prevedenih naslova, me\u0111u kojima je, \u010dak, **105 romana<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n**
Osim prevedenih dela,\u00a0autor\u00a0<\/strong>je \u010detiri zbirke poezije, kao i vi\u0161e od \u0161est stotina kratkih pri\u010da, eseja, pesama i aforizama\u00a0\u2013 objavljenih u \u0161tampi, periodici i na internetu.<\/em><\/p>\n\n\n\n
Vladimir priprema i dva nova autorska dela<\/strong>: knjigu eseja i kratkih zapisa, kao i zbirku kratkih pri\u010da *Beograd za upu\u0107ene<\/em>. <\/p>\n\n\n\n*
Svoje tekstove i pri\u010de trenutno objavljuje u podgori\u010dkim Vijestima<\/em><\/strong>, ali i u Politikinim <\/strong><\/em>i ***Blicovim<\/em> <\/strong>dodacima za kulturu i umetnost.<\/p>\n\n\n\n***
Pa\u017enju \u010ditala\u010dke publike stekao je prevodima dela Mi\u0161ela Uelbeka<\/strong>, Frederika Begbedea<\/strong>, Lejle Slimani<\/strong>, Ijana Makjuana<\/strong>, Hilari Mantel <\/strong>i T. Koragesana **Bojla<\/strong>.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
\u010clan je Udru\u017eenja knji\u017eevnika Srbije<\/strong> i Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca<\/strong> Srbije<\/strong>. Od januara 2018. obavlja du\u017enost **potpredsednika <\/strong>Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije.<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Ksenija Vlatkovi\u0107<\/strong><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Univerzitetsko obrazovanje nije dovoljno za to da bi se neko bavio knji\u017eevnim prevo\u0111enjem<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Vladimire, kojim putem se sti\u017ee do knji\u017eevnog prevodila\u0161tva \u2013 preko klupe Filolo\u0161kog fakulteta, novinarstva, spisateljstva, ili su u pitanju neki drugi putevi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Nijedan od ovde navedenih puteva ne smatram ni indikativnim ni merodavnim. Univerzitetsko obrazovanje nije dovoljno za to da bi se neko bavio knji\u017eevnim prevo\u0111enjem<\/strong>. Novinarstvo s tim i ima i nema veze \u2013 u smislu da se i u novinarstvu, kao i u knji\u017eevnom prevo\u0111enju, bavimo pisanjem, onda ima. Isto va\u017ei i za spisateljstvo. Knji\u017eevno prevo\u0111enje je zanat i umetnost, mo\u017ee biti profesija. U to se upustite kad se, na osnovu svojih mogu\u0107nosti i \u017eelja, uverite da biste od knji\u017eevnog prevo\u0111enja mogli da zara\u0111ujete dovoljno za, uslovno re\u010deno, pristojan \u017eivot. Onaj kome knji\u017eevno prevo\u0111enje ne donosi dovoljno novca, a talentovan je za to, prihvati\u0107e prevo\u0111enje kao sekundarnu ili tercijarnu delatnost. Kod mene je primarna.<\/p>\n\n\n\n
Morate biti <\/strong>pisac da biste dobro preveli knji\u017eevno delo<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Sa kojim ste se predrasudama o prevodiocima susretali?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Predrasude su ne\u0161to \u0161to ne treba primati k srcu, ali na \u0161ta vredi osvrnuti se. Ve\u0107ina predrasuda, zapravo, ima neko utemeljenje. To vam je ono, kao, gde ima dima (predrasude) ima i vatre (stvarnog stanja stvari). Knji\u017eevnim prevodiocima su, neselektivno i grubo, pripisivani nemar, neznanje, povr\u0161nost, pa i te\u0161ki blamovi. Zaboravljalo se, pritom, da u finalnom proizvodu, u prevedenoj knjizi koju \u010ditamo, iza samog prevodioca u procesu proizvodnje na red dolaze lektor, korektor i urednik. Ako neke gluposti promaknu prevodiocima, upravo je na lektorima i urednicima da ih uvide i otklone. Ukoliko te gre\u0161ke do\u0111u do \u010ditalaca, to zna\u010di da se podbacilo i na drugim nivoima, ne samo na prevodila\u010dkom.<\/p>\n\n\n\n
Druga predrasuda podrazumeva uni\u017eavanje prevodilaca, nipoda\u0161tavanje umetni\u010dke dimenzije njihovog rada. Ta predrasuda javlja se kod ljudi koji smatraju da bi manje-vi\u0161e svako mogao da prevodi knjige s jednog na drugi jezik. Dovoljno je, misle oni, znati oba jezika, i \u2013 udri. Naravno da nije tako. Dobrog knji\u017eevnog prevodioca ne mo\u017ee biti bez onoga \u0161to nazivamo op\u0161tom kulturom, ali pre svega ga ne mo\u017ee biti bez pisa\u010dkog, spisateljskog dara<\/strong>; prevodilac mora dobro da pi\u0161e na svom jeziku, odnosno na jeziku na koji prevodi, jer jedino tako \u0107e rezultat njegovog pregnu\u0107a vredeti. <\/p>\n\n\n\n
Prevoditi jednu knjigu zna\u010di pisati je na drugom jeziku. Morate biti **pisac <\/strong>da biste dobro preveli knji\u017eevno delo. To naro\u010dito dolazi do izra\u017eaja kod prepevavanja poezije.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Tre\u0107a predrasuda ti\u010de se materijalnog statusa, a opstajanju te predrasude, mora se re\u0107i, znatno doprinose i sami knji\u017eevni prevodioci. Ovde se smatra da od knji\u017eevnog prevo\u0111enja ne mo\u017ee da se \u017eivi, a i zaista ne mo\u017ee ukoliko knji\u017eevni prevodilac ne radi mnogo. <\/strong>Ako radite mnogo (i dobro), od knji\u017eevnog prevo\u0111enja mo\u017eete lepo zara\u0111ivati. Kad vam ponestane daha, to \u0107e se odraziti i na finansijskom planu. Nema tu neke filozofije, a nema ni razloga za kuknjavu: ako mo\u017ee\u0161, ili dok mo\u017ee\u0161 \u2013 to ti je to; ako ne mo\u017ee\u0161, ili kad vi\u0161e ne mo\u017ee\u0161 \u2013 tra\u017ei dodatne izvore prihoda, ako ih ve\u0107 nisi na\u0161ao.<\/p>\n\n\n\n
Knji\u017eevno prevo\u0111enje prevashodno je fizi\u010dki posao<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Kako je izolacija pala jednom knji\u017eevnom prevodiocu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ne bih mogao re\u0107i: neosetno, ali jo\u0161 malo pa neosetno. Meni je od celog tog vanrednog stanja, osim izvesne finansijske bojazni u startu (koja se, hvala Bogu, zasad pokazala neopravdanom), najte\u017ee palo, recimo, to \u0161to je policijski \u010das ubrzo sa 20 pomeren na 17 \u010dasova. Da se moglo napolje do osam uve\u010de, ja i ne bih ose\u0107ao da je nekakvo vanredno stanje. Takozvana izolacija zapravo je prirodno stanje svakog \u010doveka kod koga ne postoji la\u017ena granica izme\u0111u tzv. profesionalnog i tzv. privatnog. Osim toga, knji\u017eevni prevodilac je \u010dovek koji po definiciji radi kod ku\u0107e<\/strong>. Tako da ni u tom pogledu nekakvo vanredno stanje ne donosi novine. Mora\u0161 da radi\u0161 da bi zaradio dovoljno za \u017eivot. S druge strane, posmatra\u0161 ljude koji se najednom, usled vanrednih okolnosti, nalaze u situaciji u kojoj si ti uvek. I neminovno primeti\u0161 da me\u0111u njima ima mnogo onih koji ne umeju da \u017eive, \u0161to \u0107e re\u0107i da nisu navikli na nemir, teskobu, anksioznost i borbu sa samim sobom kao deo svakodnevice.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Da li prevodila\u0161tvo iziskuje samo\u0107u?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ne iziskuje ono ni\u0161ta, prakti\u010dno. To je obi\u010dan posao<\/strong>. Svaki \u010dovek, dok radi, nu\u017eno biva usredsre\u0111en. Istu usredsre\u0111enost primeti\u0107ete i kod radnika koji bu\u0161ilicom drobi asfalt, i kod zemljoradnika koji okopava ba\u0161tu, pa i kod pisca ili knji\u017eevnog prevodioca koji okapava nad nekim tekstom. U tom smislu, da, moglo bi se re\u0107i da je samo\u0107a prirodno stanje svakog radnika, jer ne bi mogao dobro da radi ako bi mu pa\u017enja bila razvejana, to jest ako bi, dok radi, bio sa drugima.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Mo\u017ee li knji\u017eevni prevodilac biti kampanjac ili je nepohodna izuzetna organizovanost u radu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Dobra organizovanost svakako bi bila dobrodo\u0161la, ali ponekad je nemogu\u0107e za nju se izboriti. Kampanjski rad tako\u0111e se ponekad nametne kao neminovnost. U ovom poslu ne postoje unapred utvr\u0111eni slobodni dani. Meni se neretko de\u0161ava da i po \u0161est, sedam nedelja, pa i po dva i po, tri meseca radim bez i jednog jedinog slobodnog dana. Ima u tom periodu i gotovo jalovih dana, kad sam nezadovoljan postignutim rezultatima, ali raditi se mora, a i bolje je raditi nego planski pauzirati, jer svaki slobodan dan povla\u010di sa sobom jo\u0161 nekoliko dana tokom kojih \u0107ete morati da dosegnete onaj radni tempo od pre pauze. Predah, dakle, sebi priu\u0161tim onda kad se on, da tako ka\u017eem, sebi priu\u0161ti s\u00e2m. Kad ne mogu vi\u0161e, kad kljoknem, tad nastaje taj slobodan dan ili nekoliko vezanih slobodnih dana. Telo presu\u0111uje: kad ono vi\u0161e ne mo\u017ee, zatra\u017ei pauzu, i taj zahtev tela nemogu\u0107e je odbiti. Sa li\u010dno-eti\u010dkog stanovi\u0161ta, to je prinudan odmor, ali tu nema zbora i nema diskusije: knji\u017eevno prevo\u0111enje prevashodno je fizi\u010dki posao<\/strong>. Osim mozga, koji je tako\u0111e organ u na\u0161em telu, dakle fizi\u010dko ne\u0161to, i drugi delovi na\u0161eg organizma \u017eivo su uklju\u010deni u radni proces, tako da smo du\u017eni da oslu\u0161kujemo telo, jer u protivnom mo\u017ee da do\u0111e i do kurc\u0161lusa.<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Li\u010dna arhiva Vladimira D. Jankovi\u0107a<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Morate biti zanatlija da biste bili umetnik<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **U \u010demu je razlika izme\u0111u prevodioca-zanatlije i prevodioca-umetnika?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Razlika izme\u0111u zanatlije i umetnika, odnosno insistiranje na toj diferencijaciji \u2013 novijeg je datuma. Stari Heleni imali su istu re\u010d za zanat i umetnost \u2013 techne<\/em> \u2013 i nisu razdvajali onoga ko majstorski napravi neki bode\u017e od onoga koji majstorski napravi neku strofu. Stalno to ponavljam, ali dobro, mo\u017eda je dobro ponavljati: kao \u0161to bez alata nema zanata, tako bez zanata nema umetnosti. Morate biti zanatlija da biste bili umetnik<\/strong>. Pri \u010demu su to, u osnovi, sinonimi, ali hajde \u2013 podrazumeva se da je zanatstvo ne\u0161to, kao, prizemnije, dok je umetnost, eto, ne\u0161to tobo\u017e uzvi\u0161enije. Jedno bez drugog ne ide, jedan je to nov\u010di\u0107, zapravo, samo je zanat, recimo, pismo, a umetnost, na primer, glava. Ili obrnuto, kako ho\u0107ete.<\/p>\n\n\n\n
Za knji\u017eevno prevo\u0111enje ne postoje katedre i fakulteti, ono se ima u sebi i gradi u sebi<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Da li \u010ditanje obrazuje knji\u017eevnog prevodioca?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Bez \u010ditanja nema pisanja, pa, u sklopu pisanja, ni knji\u017eevnog prevo\u0111enja. \u010citanje je \u0161kola za svakog knji\u017eevnika, a naro\u010dito za knji\u017eevnog prevodioca. Jer za knji\u017eevno prevo\u0111enje ne postoje katedre i fakulteti, ono se ima u sebi i gradi u sebi<\/strong>. \u010citanje je za knji\u017eevnog prevodioca vi\u0161e nego gorivo za automobil. U \u010ditanju su i sama struktura \u0161asije, i gorivo, i ulje, i voda, pa se \u010dak i higijena karoserije \u010ditanjem odr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Priprema li se on, uop\u0161te, za prevodila\u0161tvo u odre\u0111enoj instituciji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
**Izgleda, koliko sporadi\u010dno \u010dujem, da se negde neko i priprema, ali gde, i kako \u2013 neiskren bih bio kad bih sad ovde rekao da me to zanima.<\/p>\n\n\n\n**
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Kako knji\u017eevni prevodilac sti\u010de neophodna znanja iz op\u0161te kulture? Da li je on erudita?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Erudicija je siled\u017eijski pojam, a izmislili su ga oni koji znaju malo ili nedovoljno, pa otud, valjda, kao iz nekog sitnog li\u010dnog kompleksa, nametnu\u0161e onima koji malo vi\u0161e znaju to pogrdno zvanje erudite. Da bi \u010dovek bio erudita, on mora da prati neki sistem, da gradi to vaskoliko znanje na sistematizovan na\u010din. Knji\u017eevni prevodilac mora imati veliko op\u0161te znanje<\/strong>, tu veliku op\u0161tu kulturu, ali ako se ona ne gradi spontano, kroz dugi period koji po\u010dinje jo\u0161 u ranom detinjstvu \u2013 onda se verovatno ne\u0107e baviti pisanjem, pa ni knji\u017eevnim prevo\u0111enjem, nego \u0107e i\u0107i na neku akademsku \u017eivotnu varijantu. \u0160to samo po sebi nije lo\u0161e, ali nije nu\u017eno povezano s umetno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
Talenat se odmah vidi<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Mo\u017ee li mlada osoba biti dobar knji\u017eevni prevodilac?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Mo\u017ee. Talenat se odmah vidi<\/strong>. To vam je kao s mladim fudbalerom. Date de\u010dku loptu, i ve\u0107 posle nekoliko njegovih pokreta, nekoliko njegovih kontakata s loptom, vidite da li ima \u0161lifa ili nema. Bez talenta, bez dara, ni\u0161ta ne vredi. Ali, isto tako, ni dar ni\u0161ta ne vredi bez rada. Za knji\u017eevnog prevodioca, pod preduslovom da ima talenta, bitna je istrajnost, \u017eilavost. Ako nemate tu istrajnost, odusta\u0107ete od knji\u017eevnog prevo\u0111enja i posvetiti se nekom drugom poslu, makar i srodnom, ali drugom, gde vi\u0161e mo\u017ee da se \u2019ladi mozak.<\/p>\n\n\n\n
**TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/p>**
\u0160ta najbolje knji\u017eevne prevodioce \u010dini najboljima?<\/strong><\/p>**Drskost.<\/strong><\/cite><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
$\"\"$
Li\u010dna arhiva Vladimira D. Jankovi\u0107a<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
U prevodu se ne\u0161to izgubi, ali se \u010desto ne\u0161to i dobije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Koliko se izgubi u prevodu ili, ipak, dobar prevodilac uspe da ,,uhvati\u201c sve nijanse knji\u017eevnog dela?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ko \u017eeli \u2013 mislim na \u010ditaoce \u2013 da uhvati sve nijanse nekog knji\u017eevnog dela, neka to knji\u017eevno delo lepo uzme i pro\u010dita u originalu. To mu je jedini koliko-toliko pouzdan na\u010din da pohvata, \u0161to vi ka\u017eete, sve nijanse. Ako \u010dita prevod, mora biti svestan da \u010dita onoga ko je knjigu prevodio, makar isto toliko koliko i autora originala.<\/strong> Tek kod poezije situacija mora biti jasna: ako \u010ditaoca zanima koga \u010dita, ime autora u ve\u0107oj \u0107e meri na\u0107i tamo gde pi\u0161e ime prepevava\u010da, odnosno knji\u017eevnog prevodioca, nego tamo gde pi\u0161e ime autora. U prevodu se mora \u0161to\u0161ta izgubiti, ako je to prava re\u010d, jer kad ne bi bilo tog izgubljenog, prevod ne bi bio prevod. Osim toga, me\u0111utim, \u0161to se u prevodu ne\u0161to izgubi, u prevodu se \u010desto ne\u0161to i dobije.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Retke su izdava\u010dke ku\u0107e koje ime prevodioca stavljaju na naslovnu stranu. Za\u0161to su prevodioci u senci? Ko je za to odgovoran \u2013 oni sami ili neko drugi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Dovoljno je da se ime prevodioca istakne na prvoj unutra\u0161njoj stranici, ispod imena autora i naslova dela. I da pi\u0161e u CIP-u, Katalogizaciji u Narodnoj biblioteci Srbije. To vam je onaj pravougaonik koji se naj\u010de\u0161\u0107e nalazi na kraju. Isticanje prevodio\u010devog imena na same korice pomalo je preterano.<\/strong> Tako ne\u0161to mo\u017ee biti opravdano samo kod prepevanih knjiga poezije, recimo, ali ni tu nije neophodno. Va\u017eno je prevodio\u010devo ime plasirati na vidljivom mestu, dovoljno krupnim slovima, na prvoj desnoj unutra\u0161njoj stranici, kako rekoh, uz ime autora i naslov dela.<\/p>\n\n\n\n
Prevodilac prema piscu ne sme da se odnosi sa suvi\u0161nim respektom<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Koliko pisac duguje knji\u017eevnom prevodiocu<\/strong>?<\/p>\n\n\n\n**
Ne mo\u017ee se generalizovati. Nekad mu i duguje, a nekad bi imao i razloga da se naljuti na prevodioca. Prevodilac, svakako, prema piscu ne sme da se odnosi sa suvi\u0161nim respektom<\/strong>. Izvesno po\u0161tovanje, je li, nije neumesno, to nam nala\u017eu lepo vaspitanje i \u010dove\u010dnost. Ali ako pisca previ\u0161e respektujete pa tamo drhturite pred svakom njegovom re\u010denicom, bolje vam je da oka\u010dite tastaturu o klin. To vam je kao u sportu: mali klub mora po\u0161tovati veliki klub, ali ako se u tom po\u0161tovanju pretera, na terenu ne\u0107e biti iznena\u0111enja, a iznena\u0111enje je da mali pobedi velikog, ili da odigra \u010dasno i izbori povoljan rezultat.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Na koji ste svoj prevod najponosniji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ponos je klimava kategorija, ne valja se ponositi, jer u svemu \u0161to radimo ima i gre\u0161aka, i propusta, pa bi onda moglo da ispadne da se, osim onim \u0161to je dobro, ponosimo i sopstvenim glupostima. Smatram, me\u0111utim, da je moj najva\u017eniji i, ako smem tako da ka\u017eem, najbolji prevod \u2013 \u201eMuzika na vodi\u201c (Water Music) ameri\u010dkog pisca T. Koragesana Bojla<\/strong>. To je, pre svega, fenomenalna knjiga, koja je i meni pru\u017eila priliku da poka\u017eem \u0161ta umem i koliko mogu. Sre\u0107an sam \u0161to mi je taj roman pao \u0161aka, a desilo se to zahvaljuju\u0107i Sini\u0161i Kolari\u0107u, koji je u to vreme bio urednik u izdava\u010dkoj ku\u0107i \u201eDereta\u201c.<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Foto: Ksenija Vlatkovi\u0107<\/strong><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
O Mi\u0161elu Uelbeku: Ko vam ka\u017ee da nije do\u0161ao u Srbiju?<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Kao profesionalac koji je javnosti poznat kao prevodilac Uelbekovih dela, da li ste uspeli da doku\u010dite, prevode\u0107i ih, u \u010demu je tajna njegove intrigantnosti? Za\u0161to privla\u010di toliku pa\u017enju \u010ditala\u010dke publike? Posti\u017ee li to svojim stilom, tematikom kojom se bavi ili, mo\u017eda, svojim ekscentri\u010dnim pona\u0161anjem ,,pisca superstara\u201c? Za\u0161to pro\u0161le godine nije do\u0161ao u Srbiju, iako je najavljen?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Mi\u0161el Uelbek je jedan od osamdesetak, devedesetak pisaca koje sam prevodio. Preveo sam, \u010dini mi se, pet ili \u0161est njegovih knjiga. Pre njega, a i posle njega, preveo sam i neka dela koja smatram vrednijim od njegovih. \u010cinjenica je, me\u0111utim, da sam kao knji\u017eevni prevodilac izbio, ako se tako mo\u017ee re\u0107i, u prvi plan prevev\u0161i Uelbekovo \u201ePokoravanje\u201c<\/strong>. To je, dakle, sticaj okolnosti. Isto tako bi se, \u010dini mi se, i njegova, kako rekoste, intrigantnost mogla protuma\u010diti prvenstveno sticajem okolnosti. Kod njega imate ono \u0161to sre\u0107emo kod svakog dobrog pisca: nije bitno \u0160TA pi\u0161e, tj. o \u010demu pi\u0161e, nego je bitno KAKO pi\u0161e. Zabluda je, ina\u010de, da je on svoj status stekao ekscentri\u010dnim pona\u0161anjem i izigravanjem nekakvog knji\u017eevnog superstara. To su mu, pored ostalog, nametnule ve\u0107 pominjane okolnosti. On je pisac, pesnik, mislilac. I bavi se time \u0161to mu je dato. To radi dobro. Ostalo su sve efemerne stvari. \u0160to se ovog zavr\u0161nog va\u0161eg pitanja ti\u010de, da uzvratim pitanjem: ko vam ka\u017ee da nije do\u0161ao u Srbiju?<\/p>\n\n\n\n
Pisac mora da se bori za svoje delo i za svoju li\u010dnost<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Treba li jedan pisac da bude ,,superstar\u201c?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Da li treba ili ne treba\u2026 To svakako ne zavisi od samog pisca, \u0161to \u0107e re\u0107i da je ovo pitanje \u2013 premda sasvim na mestu \u2013 vi\u0161e upu\u0107eno ljudima koji se knji\u017eevno\u0161\u0107u bave kao biznisom, a ne samim stvaraocima. Piscu je, zapravo, te\u0161ko da postane superstar, a ako i postane, to mo\u017ee mnogo vi\u0161e da mu smeta nego da mu prija. Za njega je va\u017eno da od svojih knjiga dobro zara\u0111uje i da mu kontakti s ljudima ne oduzimaju previ\u0161e snage i vremena. Svetislav Basara je jednom zdravo primetio da kod mnogih neostvarenih pisaca postoji zabluda da \u0107e se za njih \u010duti tek kad umru, da \u0107e posthumno ste\u0107i slavu, i onda Basara cini\u010dno, ali mudro konstatuje da je ogromna ve\u0107ina pisaca za koje znamo i za \u017eivota bila poznata. Mora\u0161 postati poznat za \u017eivota da bi se ne\u0161to sa\u010duvalo od tvog dela i kad tebe vi\u0161e ne bude me\u0111u \u017eivima. Izuzeci postoje, ali ja se u tome sla\u017eem s Basarom. Intimna be\u017eanija u to samote\u0161enje \u2013 sad me niko ne razume i ne zna, ali zna\u0107e oni mene i razume\u0107e me kroz sedamdeset, sto godina \u2013 kontraproduktivna je i deluje antimotivaciono. Pisac mora da se bori za svoje delo i za svoju li\u010dnost<\/strong>, a ako ga pritom zadesi i to da mu naka\u010de nezgodno breme superstara \u2013 pa dobro, i s tim \u0107e se nekako nositi, s manje ili vi\u0161e sre\u0107e i uspeha.<\/p>\n\n\n\n
Te\u0161ko da smo ikad imali i te\u0161ko da \u0107emo ikad imati knji\u017eevnog superstara kakav je bio Ivo Andri\u0107<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Ko zaslu\u017euje da bude ,,superstar\u201c u Srbiji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Na to pitanje ne mogu da odgovorim jer me\u0111u na\u0161im piscima imam drage prijatelje i drage poznanike. Kad bih izdvojio jednoga, drugi bi mogli da se naljute, a i imali bi pravo. U Srbiji je te\u0161ko biti knji\u017eevni superstar. Ovde je to \u201estarovanje\u201c \u2013 ovde, ali i ne samo ovde, ako \u0107emo pravo \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e povezano i s nekim politi\u010dkim ili \u0161irim dru\u0161tvenim kontekstom. Mora pisac da bude na \u0161irem planu anga\u017eovan da bi postao ne\u0161to nalik \u201ezvezdi\u201c. Ma kako to \u010dudno zvu\u010dalo, mislim da mi zapravo nikada nismo imali pisca koji se toliko pribli\u017eio statusu \u201esuperstara\u201c od Ive Andri\u0107a<\/strong>. Andri\u0107 je imao taj nesvakida\u0161nji neki kvalitet, a svaki superstar mora imati ne\u0161to nesvakida\u0161nje. Kod Uelbeka je to, na primer, neobi\u010dna fizi\u010dka ru\u017eno\u0107a, koja njemu, ina\u010de, nije uro\u0111ena, jer kao mlad, pa i u ranim sredove\u010dnim godinama, Uelbek je bio simpati\u010dne spolja\u0161njosti, daleko od toga da je bio ru\u017ean. Onda je stra\u0161no poru\u017eneo, a kako je poru\u017eneo, nekako u isto vreme ili malo kasnije, stigao je i taj status francuskog i svetskog knji\u017eevnog superstara. Andri\u0107a pamtimo kao u\u0161togljenog gospodina, aristokratu-osobenjaka, naoko hladnog, potencijalno opasnog tipa koji je, tako se \u010dini bar, vrlo ume\u0161no plivao u politi\u010dkim i diplomatskim vodama. Bio je visoko cenjen, na zavidnim polo\u017eajima, dobio je Nobelovu nagradu. Nije, dakle, bio buntovnik u izlizanom smislu re\u010di, a nekako se uz pojam superstara spontano vezuje i to buntovni\u0161tvo, prestup, otpor. Me\u0111utim, kad sad, iz ove perspektive sagledavam sve to, **te\u0161ko da smo ikad imali i te\u0161ko da \u0107emo ikad imati knji\u017eevnog superstara kakav je bio Ivo Andri\u0107<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Wikipedia<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Manje mi smeta da me ispsuju nego da me nazovu intelektualcem<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Kako ocenjujete ulogu intelektualaca u na\u0161oj zemlji \u2013 treba li da budu dru\u0161tveno anga\u017eovaniji ili da gledaju svoja posla?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Samog pojma \u201eintelektualac\u201c organski se gnu\u0161am. Manje mi smeta da me ispsuju nego da me nazovu intelektualcem.<\/strong> Taj izraz \u201eintelektualac\u201c uvek me prvo asocira na stih Ramba Amadeusa: \u201eNe\u0107u da budem intelektualac, ne \u017eelim oko kurca lanac.\u201c Otuda ja uop\u0161te niti mogu niti \u017eelim da ocenjujem ulogu tih ljudi kojima ne smeta da ih nazivaju intelektualcima, a kamoli onih koji sami sebe intelektualcima nazivaju.<\/p>\n\n\n\n
Uticaji nisu mogli da me ugroze, samo da me obraduju<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Kojim se putevima sti\u017ee do sigurnosti u pisanju? Koliko hiljada pro\u010ditanih strana grade i ohrabruju stil?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Sigurnost, ako je sigurnost, imao sam \u010dim sam po\u010deo samostalno da pi\u0161em, dakle u pred\u0161kolskom. Tad sam ve\u0107 imao i stil: on je ve\u0107 bio evidentan i formiran u \u010detvrtom, petom osnovne.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Koji su pisci \u2013 koje ste \u010ditali ili prevodili \u2013 najvi\u0161e uticali na va\u0161 stil? Da li su ugro\u017eavali va\u0161u autenti\u010dnost?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Uticaji\u2026 Oni su dolazili kasnije, malo kasnije, kad je taj moj tzv. stil ve\u0107 bio utvr\u0111en. **Najvi\u0161e su, \u010dini mi se, uticali Bogdan Tirnani\u0107, Svetislav Basara i Ivo Andri\u0107<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n**
Oni su se oslonili na moju bazu, kao da sam u 15, 18. ili 20. godini upoznao neke stri\u010deve i dede. **I nisu mogli da me ugroze, samo da me obraduju.<\/strong><\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Savet: radite<\/strong>!<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Po uzoru na Danila Ki\u0161a, koji biste savet dali mladom piscu? A koji mladom prevodiocu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ne se\u0107am se, odnosno ne znam da je Ki\u0161 davao ikakve savete mladom piscu. Ako i jeste, ja ih ili nisam pro\u010ditao, ili sam mo\u017eda i pro\u010ditao pa zaboravio. U isto vreme, u\u017easavam se same pomisli na to da bih ja nekome mogao da delim bilo kakve savete. **Nema tu saveta. Radite. To bi, eto, bio savet: radite.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$ <\/figure>\n<\/body>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Morate biti pisac da biste dobro preveli knji\u017eevno delo, jer prevoditi jednu knjigu zna\u010di pisati je na drugom jeziku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3837,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[33,26],"tags":[802,62,321,338,776,309,803,800,801],"series":[639,804],"class_list":["post-3836","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-pisanje","tag-knjizevni-prevodilac","tag-knjizevnost","tag-misel-uelbek","tag-pesnik","tag-pisac","tag-pisanje","tag-prevodilastvo","tag-tvojmagazin","tag-vladimir-d-jankovic","series-tvoj-magazin","series-vladimir-d-jankovic"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/tvojmagazin.com\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/Vladimir-D.-Jankovic-1.jpg?fit=509%2C648&ssl=1","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3836"}],"collection":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3836"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3987,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3836\/revisions\/3987"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3837"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3836"},{"taxonomy":"series","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/series?post=3836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}

Li\u010dna arhiva Vladimira D. Jankovi\u0107a<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Ko je Vladimir D. Jankovi\u0107?<\/h2>\n\n\n\n
Vladimir D. Jankovi\u0107<\/strong> je knji\u017eevni prevodilac koji prevodi sa francuskog <\/strong>i **engleskog <\/strong>jezika. <\/p>\n\n\n\n**
Iza sebe ima preko 250 <\/strong>prevedenih naslova, me\u0111u kojima je, \u010dak, **105 romana<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n**
Osim prevedenih dela,\u00a0autor\u00a0<\/strong>je \u010detiri zbirke poezije, kao i vi\u0161e od \u0161est stotina kratkih pri\u010da, eseja, pesama i aforizama\u00a0\u2013 objavljenih u \u0161tampi, periodici i na internetu.<\/em><\/p>\n\n\n\n
Vladimir priprema i dva nova autorska dela<\/strong>: knjigu eseja i kratkih zapisa, kao i zbirku kratkih pri\u010da *Beograd za upu\u0107ene<\/em>. <\/p>\n\n\n\n*
Svoje tekstove i pri\u010de trenutno objavljuje u podgori\u010dkim Vijestima<\/em><\/strong>, ali i u Politikinim <\/strong><\/em>i ***Blicovim<\/em> <\/strong>dodacima za kulturu i umetnost.<\/p>\n\n\n\n***
Pa\u017enju \u010ditala\u010dke publike stekao je prevodima dela Mi\u0161ela Uelbeka<\/strong>, Frederika Begbedea<\/strong>, Lejle Slimani<\/strong>, Ijana Makjuana<\/strong>, Hilari Mantel <\/strong>i T. Koragesana **Bojla<\/strong>.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
\u010clan je Udru\u017eenja knji\u017eevnika Srbije<\/strong> i Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca<\/strong> Srbije<\/strong>. Od januara 2018. obavlja du\u017enost **potpredsednika <\/strong>Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije.<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Ksenija Vlatkovi\u0107<\/strong><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Univerzitetsko obrazovanje nije dovoljno za to da bi se neko bavio knji\u017eevnim prevo\u0111enjem<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Vladimire, kojim putem se sti\u017ee do knji\u017eevnog prevodila\u0161tva \u2013 preko klupe Filolo\u0161kog fakulteta, novinarstva, spisateljstva, ili su u pitanju neki drugi putevi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Nijedan od ovde navedenih puteva ne smatram ni indikativnim ni merodavnim. Univerzitetsko obrazovanje nije dovoljno za to da bi se neko bavio knji\u017eevnim prevo\u0111enjem<\/strong>. Novinarstvo s tim i ima i nema veze \u2013 u smislu da se i u novinarstvu, kao i u knji\u017eevnom prevo\u0111enju, bavimo pisanjem, onda ima. Isto va\u017ei i za spisateljstvo. Knji\u017eevno prevo\u0111enje je zanat i umetnost, mo\u017ee biti profesija. U to se upustite kad se, na osnovu svojih mogu\u0107nosti i \u017eelja, uverite da biste od knji\u017eevnog prevo\u0111enja mogli da zara\u0111ujete dovoljno za, uslovno re\u010deno, pristojan \u017eivot. Onaj kome knji\u017eevno prevo\u0111enje ne donosi dovoljno novca, a talentovan je za to, prihvati\u0107e prevo\u0111enje kao sekundarnu ili tercijarnu delatnost. Kod mene je primarna.<\/p>\n\n\n\n
Morate biti <\/strong>pisac da biste dobro preveli knji\u017eevno delo<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Sa kojim ste se predrasudama o prevodiocima susretali?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Predrasude su ne\u0161to \u0161to ne treba primati k srcu, ali na \u0161ta vredi osvrnuti se. Ve\u0107ina predrasuda, zapravo, ima neko utemeljenje. To vam je ono, kao, gde ima dima (predrasude) ima i vatre (stvarnog stanja stvari). Knji\u017eevnim prevodiocima su, neselektivno i grubo, pripisivani nemar, neznanje, povr\u0161nost, pa i te\u0161ki blamovi. Zaboravljalo se, pritom, da u finalnom proizvodu, u prevedenoj knjizi koju \u010ditamo, iza samog prevodioca u procesu proizvodnje na red dolaze lektor, korektor i urednik. Ako neke gluposti promaknu prevodiocima, upravo je na lektorima i urednicima da ih uvide i otklone. Ukoliko te gre\u0161ke do\u0111u do \u010ditalaca, to zna\u010di da se podbacilo i na drugim nivoima, ne samo na prevodila\u010dkom.<\/p>\n\n\n\n
Druga predrasuda podrazumeva uni\u017eavanje prevodilaca, nipoda\u0161tavanje umetni\u010dke dimenzije njihovog rada. Ta predrasuda javlja se kod ljudi koji smatraju da bi manje-vi\u0161e svako mogao da prevodi knjige s jednog na drugi jezik. Dovoljno je, misle oni, znati oba jezika, i \u2013 udri. Naravno da nije tako. Dobrog knji\u017eevnog prevodioca ne mo\u017ee biti bez onoga \u0161to nazivamo op\u0161tom kulturom, ali pre svega ga ne mo\u017ee biti bez pisa\u010dkog, spisateljskog dara<\/strong>; prevodilac mora dobro da pi\u0161e na svom jeziku, odnosno na jeziku na koji prevodi, jer jedino tako \u0107e rezultat njegovog pregnu\u0107a vredeti. <\/p>\n\n\n\n
Prevoditi jednu knjigu zna\u010di pisati je na drugom jeziku. Morate biti **pisac <\/strong>da biste dobro preveli knji\u017eevno delo. To naro\u010dito dolazi do izra\u017eaja kod prepevavanja poezije.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Tre\u0107a predrasuda ti\u010de se materijalnog statusa, a opstajanju te predrasude, mora se re\u0107i, znatno doprinose i sami knji\u017eevni prevodioci. Ovde se smatra da od knji\u017eevnog prevo\u0111enja ne mo\u017ee da se \u017eivi, a i zaista ne mo\u017ee ukoliko knji\u017eevni prevodilac ne radi mnogo. <\/strong>Ako radite mnogo (i dobro), od knji\u017eevnog prevo\u0111enja mo\u017eete lepo zara\u0111ivati. Kad vam ponestane daha, to \u0107e se odraziti i na finansijskom planu. Nema tu neke filozofije, a nema ni razloga za kuknjavu: ako mo\u017ee\u0161, ili dok mo\u017ee\u0161 \u2013 to ti je to; ako ne mo\u017ee\u0161, ili kad vi\u0161e ne mo\u017ee\u0161 \u2013 tra\u017ei dodatne izvore prihoda, ako ih ve\u0107 nisi na\u0161ao.<\/p>\n\n\n\n
Knji\u017eevno prevo\u0111enje prevashodno je fizi\u010dki posao<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Kako je izolacija pala jednom knji\u017eevnom prevodiocu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ne bih mogao re\u0107i: neosetno, ali jo\u0161 malo pa neosetno. Meni je od celog tog vanrednog stanja, osim izvesne finansijske bojazni u startu (koja se, hvala Bogu, zasad pokazala neopravdanom), najte\u017ee palo, recimo, to \u0161to je policijski \u010das ubrzo sa 20 pomeren na 17 \u010dasova. Da se moglo napolje do osam uve\u010de, ja i ne bih ose\u0107ao da je nekakvo vanredno stanje. Takozvana izolacija zapravo je prirodno stanje svakog \u010doveka kod koga ne postoji la\u017ena granica izme\u0111u tzv. profesionalnog i tzv. privatnog. Osim toga, knji\u017eevni prevodilac je \u010dovek koji po definiciji radi kod ku\u0107e<\/strong>. Tako da ni u tom pogledu nekakvo vanredno stanje ne donosi novine. Mora\u0161 da radi\u0161 da bi zaradio dovoljno za \u017eivot. S druge strane, posmatra\u0161 ljude koji se najednom, usled vanrednih okolnosti, nalaze u situaciji u kojoj si ti uvek. I neminovno primeti\u0161 da me\u0111u njima ima mnogo onih koji ne umeju da \u017eive, \u0161to \u0107e re\u0107i da nisu navikli na nemir, teskobu, anksioznost i borbu sa samim sobom kao deo svakodnevice.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Da li prevodila\u0161tvo iziskuje samo\u0107u?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ne iziskuje ono ni\u0161ta, prakti\u010dno. To je obi\u010dan posao<\/strong>. Svaki \u010dovek, dok radi, nu\u017eno biva usredsre\u0111en. Istu usredsre\u0111enost primeti\u0107ete i kod radnika koji bu\u0161ilicom drobi asfalt, i kod zemljoradnika koji okopava ba\u0161tu, pa i kod pisca ili knji\u017eevnog prevodioca koji okapava nad nekim tekstom. U tom smislu, da, moglo bi se re\u0107i da je samo\u0107a prirodno stanje svakog radnika, jer ne bi mogao dobro da radi ako bi mu pa\u017enja bila razvejana, to jest ako bi, dok radi, bio sa drugima.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Mo\u017ee li knji\u017eevni prevodilac biti kampanjac ili je nepohodna izuzetna organizovanost u radu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Dobra organizovanost svakako bi bila dobrodo\u0161la, ali ponekad je nemogu\u0107e za nju se izboriti. Kampanjski rad tako\u0111e se ponekad nametne kao neminovnost. U ovom poslu ne postoje unapred utvr\u0111eni slobodni dani. Meni se neretko de\u0161ava da i po \u0161est, sedam nedelja, pa i po dva i po, tri meseca radim bez i jednog jedinog slobodnog dana. Ima u tom periodu i gotovo jalovih dana, kad sam nezadovoljan postignutim rezultatima, ali raditi se mora, a i bolje je raditi nego planski pauzirati, jer svaki slobodan dan povla\u010di sa sobom jo\u0161 nekoliko dana tokom kojih \u0107ete morati da dosegnete onaj radni tempo od pre pauze. Predah, dakle, sebi priu\u0161tim onda kad se on, da tako ka\u017eem, sebi priu\u0161ti s\u00e2m. Kad ne mogu vi\u0161e, kad kljoknem, tad nastaje taj slobodan dan ili nekoliko vezanih slobodnih dana. Telo presu\u0111uje: kad ono vi\u0161e ne mo\u017ee, zatra\u017ei pauzu, i taj zahtev tela nemogu\u0107e je odbiti. Sa li\u010dno-eti\u010dkog stanovi\u0161ta, to je prinudan odmor, ali tu nema zbora i nema diskusije: knji\u017eevno prevo\u0111enje prevashodno je fizi\u010dki posao<\/strong>. Osim mozga, koji je tako\u0111e organ u na\u0161em telu, dakle fizi\u010dko ne\u0161to, i drugi delovi na\u0161eg organizma \u017eivo su uklju\u010deni u radni proces, tako da smo du\u017eni da oslu\u0161kujemo telo, jer u protivnom mo\u017ee da do\u0111e i do kurc\u0161lusa.<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Li\u010dna arhiva Vladimira D. Jankovi\u0107a<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Morate biti zanatlija da biste bili umetnik<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **U \u010demu je razlika izme\u0111u prevodioca-zanatlije i prevodioca-umetnika?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Razlika izme\u0111u zanatlije i umetnika, odnosno insistiranje na toj diferencijaciji \u2013 novijeg je datuma. Stari Heleni imali su istu re\u010d za zanat i umetnost \u2013 techne<\/em> \u2013 i nisu razdvajali onoga ko majstorski napravi neki bode\u017e od onoga koji majstorski napravi neku strofu. Stalno to ponavljam, ali dobro, mo\u017eda je dobro ponavljati: kao \u0161to bez alata nema zanata, tako bez zanata nema umetnosti. Morate biti zanatlija da biste bili umetnik<\/strong>. Pri \u010demu su to, u osnovi, sinonimi, ali hajde \u2013 podrazumeva se da je zanatstvo ne\u0161to, kao, prizemnije, dok je umetnost, eto, ne\u0161to tobo\u017e uzvi\u0161enije. Jedno bez drugog ne ide, jedan je to nov\u010di\u0107, zapravo, samo je zanat, recimo, pismo, a umetnost, na primer, glava. Ili obrnuto, kako ho\u0107ete.<\/p>\n\n\n\n
Za knji\u017eevno prevo\u0111enje ne postoje katedre i fakulteti, ono se ima u sebi i gradi u sebi<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Da li \u010ditanje obrazuje knji\u017eevnog prevodioca?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Bez \u010ditanja nema pisanja, pa, u sklopu pisanja, ni knji\u017eevnog prevo\u0111enja. \u010citanje je \u0161kola za svakog knji\u017eevnika, a naro\u010dito za knji\u017eevnog prevodioca. Jer za knji\u017eevno prevo\u0111enje ne postoje katedre i fakulteti, ono se ima u sebi i gradi u sebi<\/strong>. \u010citanje je za knji\u017eevnog prevodioca vi\u0161e nego gorivo za automobil. U \u010ditanju su i sama struktura \u0161asije, i gorivo, i ulje, i voda, pa se \u010dak i higijena karoserije \u010ditanjem odr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Priprema li se on, uop\u0161te, za prevodila\u0161tvo u odre\u0111enoj instituciji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
**Izgleda, koliko sporadi\u010dno \u010dujem, da se negde neko i priprema, ali gde, i kako \u2013 neiskren bih bio kad bih sad ovde rekao da me to zanima.<\/p>\n\n\n\n**
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Kako knji\u017eevni prevodilac sti\u010de neophodna znanja iz op\u0161te kulture? Da li je on erudita?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Erudicija je siled\u017eijski pojam, a izmislili su ga oni koji znaju malo ili nedovoljno, pa otud, valjda, kao iz nekog sitnog li\u010dnog kompleksa, nametnu\u0161e onima koji malo vi\u0161e znaju to pogrdno zvanje erudite. Da bi \u010dovek bio erudita, on mora da prati neki sistem, da gradi to vaskoliko znanje na sistematizovan na\u010din. Knji\u017eevni prevodilac mora imati veliko op\u0161te znanje<\/strong>, tu veliku op\u0161tu kulturu, ali ako se ona ne gradi spontano, kroz dugi period koji po\u010dinje jo\u0161 u ranom detinjstvu \u2013 onda se verovatno ne\u0107e baviti pisanjem, pa ni knji\u017eevnim prevo\u0111enjem, nego \u0107e i\u0107i na neku akademsku \u017eivotnu varijantu. \u0160to samo po sebi nije lo\u0161e, ali nije nu\u017eno povezano s umetno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
Talenat se odmah vidi<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Mo\u017ee li mlada osoba biti dobar knji\u017eevni prevodilac?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Mo\u017ee. Talenat se odmah vidi<\/strong>. To vam je kao s mladim fudbalerom. Date de\u010dku loptu, i ve\u0107 posle nekoliko njegovih pokreta, nekoliko njegovih kontakata s loptom, vidite da li ima \u0161lifa ili nema. Bez talenta, bez dara, ni\u0161ta ne vredi. Ali, isto tako, ni dar ni\u0161ta ne vredi bez rada. Za knji\u017eevnog prevodioca, pod preduslovom da ima talenta, bitna je istrajnost, \u017eilavost. Ako nemate tu istrajnost, odusta\u0107ete od knji\u017eevnog prevo\u0111enja i posvetiti se nekom drugom poslu, makar i srodnom, ali drugom, gde vi\u0161e mo\u017ee da se \u2019ladi mozak.<\/p>\n\n\n\n
**TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/p>**
\u0160ta najbolje knji\u017eevne prevodioce \u010dini najboljima?<\/strong><\/p>**Drskost.<\/strong><\/cite><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
$\"\"$
Li\u010dna arhiva Vladimira D. Jankovi\u0107a<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
U prevodu se ne\u0161to izgubi, ali se \u010desto ne\u0161to i dobije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Koliko se izgubi u prevodu ili, ipak, dobar prevodilac uspe da ,,uhvati\u201c sve nijanse knji\u017eevnog dela?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ko \u017eeli \u2013 mislim na \u010ditaoce \u2013 da uhvati sve nijanse nekog knji\u017eevnog dela, neka to knji\u017eevno delo lepo uzme i pro\u010dita u originalu. To mu je jedini koliko-toliko pouzdan na\u010din da pohvata, \u0161to vi ka\u017eete, sve nijanse. Ako \u010dita prevod, mora biti svestan da \u010dita onoga ko je knjigu prevodio, makar isto toliko koliko i autora originala.<\/strong> Tek kod poezije situacija mora biti jasna: ako \u010ditaoca zanima koga \u010dita, ime autora u ve\u0107oj \u0107e meri na\u0107i tamo gde pi\u0161e ime prepevava\u010da, odnosno knji\u017eevnog prevodioca, nego tamo gde pi\u0161e ime autora. U prevodu se mora \u0161to\u0161ta izgubiti, ako je to prava re\u010d, jer kad ne bi bilo tog izgubljenog, prevod ne bi bio prevod. Osim toga, me\u0111utim, \u0161to se u prevodu ne\u0161to izgubi, u prevodu se \u010desto ne\u0161to i dobije.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Retke su izdava\u010dke ku\u0107e koje ime prevodioca stavljaju na naslovnu stranu. Za\u0161to su prevodioci u senci? Ko je za to odgovoran \u2013 oni sami ili neko drugi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Dovoljno je da se ime prevodioca istakne na prvoj unutra\u0161njoj stranici, ispod imena autora i naslova dela. I da pi\u0161e u CIP-u, Katalogizaciji u Narodnoj biblioteci Srbije. To vam je onaj pravougaonik koji se naj\u010de\u0161\u0107e nalazi na kraju. Isticanje prevodio\u010devog imena na same korice pomalo je preterano.<\/strong> Tako ne\u0161to mo\u017ee biti opravdano samo kod prepevanih knjiga poezije, recimo, ali ni tu nije neophodno. Va\u017eno je prevodio\u010devo ime plasirati na vidljivom mestu, dovoljno krupnim slovima, na prvoj desnoj unutra\u0161njoj stranici, kako rekoh, uz ime autora i naslov dela.<\/p>\n\n\n\n
Prevodilac prema piscu ne sme da se odnosi sa suvi\u0161nim respektom<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Koliko pisac duguje knji\u017eevnom prevodiocu<\/strong>?<\/p>\n\n\n\n**
Ne mo\u017ee se generalizovati. Nekad mu i duguje, a nekad bi imao i razloga da se naljuti na prevodioca. Prevodilac, svakako, prema piscu ne sme da se odnosi sa suvi\u0161nim respektom<\/strong>. Izvesno po\u0161tovanje, je li, nije neumesno, to nam nala\u017eu lepo vaspitanje i \u010dove\u010dnost. Ali ako pisca previ\u0161e respektujete pa tamo drhturite pred svakom njegovom re\u010denicom, bolje vam je da oka\u010dite tastaturu o klin. To vam je kao u sportu: mali klub mora po\u0161tovati veliki klub, ali ako se u tom po\u0161tovanju pretera, na terenu ne\u0107e biti iznena\u0111enja, a iznena\u0111enje je da mali pobedi velikog, ili da odigra \u010dasno i izbori povoljan rezultat.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Na koji ste svoj prevod najponosniji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ponos je klimava kategorija, ne valja se ponositi, jer u svemu \u0161to radimo ima i gre\u0161aka, i propusta, pa bi onda moglo da ispadne da se, osim onim \u0161to je dobro, ponosimo i sopstvenim glupostima. Smatram, me\u0111utim, da je moj najva\u017eniji i, ako smem tako da ka\u017eem, najbolji prevod \u2013 \u201eMuzika na vodi\u201c (Water Music) ameri\u010dkog pisca T. Koragesana Bojla<\/strong>. To je, pre svega, fenomenalna knjiga, koja je i meni pru\u017eila priliku da poka\u017eem \u0161ta umem i koliko mogu. Sre\u0107an sam \u0161to mi je taj roman pao \u0161aka, a desilo se to zahvaljuju\u0107i Sini\u0161i Kolari\u0107u, koji je u to vreme bio urednik u izdava\u010dkoj ku\u0107i \u201eDereta\u201c.<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Foto: Ksenija Vlatkovi\u0107<\/strong><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
O Mi\u0161elu Uelbeku: Ko vam ka\u017ee da nije do\u0161ao u Srbiju?<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Kao profesionalac koji je javnosti poznat kao prevodilac Uelbekovih dela, da li ste uspeli da doku\u010dite, prevode\u0107i ih, u \u010demu je tajna njegove intrigantnosti? Za\u0161to privla\u010di toliku pa\u017enju \u010ditala\u010dke publike? Posti\u017ee li to svojim stilom, tematikom kojom se bavi ili, mo\u017eda, svojim ekscentri\u010dnim pona\u0161anjem ,,pisca superstara\u201c? Za\u0161to pro\u0161le godine nije do\u0161ao u Srbiju, iako je najavljen?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Mi\u0161el Uelbek je jedan od osamdesetak, devedesetak pisaca koje sam prevodio. Preveo sam, \u010dini mi se, pet ili \u0161est njegovih knjiga. Pre njega, a i posle njega, preveo sam i neka dela koja smatram vrednijim od njegovih. \u010cinjenica je, me\u0111utim, da sam kao knji\u017eevni prevodilac izbio, ako se tako mo\u017ee re\u0107i, u prvi plan prevev\u0161i Uelbekovo \u201ePokoravanje\u201c<\/strong>. To je, dakle, sticaj okolnosti. Isto tako bi se, \u010dini mi se, i njegova, kako rekoste, intrigantnost mogla protuma\u010diti prvenstveno sticajem okolnosti. Kod njega imate ono \u0161to sre\u0107emo kod svakog dobrog pisca: nije bitno \u0160TA pi\u0161e, tj. o \u010demu pi\u0161e, nego je bitno KAKO pi\u0161e. Zabluda je, ina\u010de, da je on svoj status stekao ekscentri\u010dnim pona\u0161anjem i izigravanjem nekakvog knji\u017eevnog superstara. To su mu, pored ostalog, nametnule ve\u0107 pominjane okolnosti. On je pisac, pesnik, mislilac. I bavi se time \u0161to mu je dato. To radi dobro. Ostalo su sve efemerne stvari. \u0160to se ovog zavr\u0161nog va\u0161eg pitanja ti\u010de, da uzvratim pitanjem: ko vam ka\u017ee da nije do\u0161ao u Srbiju?<\/p>\n\n\n\n
Pisac mora da se bori za svoje delo i za svoju li\u010dnost<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Treba li jedan pisac da bude ,,superstar\u201c?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Da li treba ili ne treba\u2026 To svakako ne zavisi od samog pisca, \u0161to \u0107e re\u0107i da je ovo pitanje \u2013 premda sasvim na mestu \u2013 vi\u0161e upu\u0107eno ljudima koji se knji\u017eevno\u0161\u0107u bave kao biznisom, a ne samim stvaraocima. Piscu je, zapravo, te\u0161ko da postane superstar, a ako i postane, to mo\u017ee mnogo vi\u0161e da mu smeta nego da mu prija. Za njega je va\u017eno da od svojih knjiga dobro zara\u0111uje i da mu kontakti s ljudima ne oduzimaju previ\u0161e snage i vremena. Svetislav Basara je jednom zdravo primetio da kod mnogih neostvarenih pisaca postoji zabluda da \u0107e se za njih \u010duti tek kad umru, da \u0107e posthumno ste\u0107i slavu, i onda Basara cini\u010dno, ali mudro konstatuje da je ogromna ve\u0107ina pisaca za koje znamo i za \u017eivota bila poznata. Mora\u0161 postati poznat za \u017eivota da bi se ne\u0161to sa\u010duvalo od tvog dela i kad tebe vi\u0161e ne bude me\u0111u \u017eivima. Izuzeci postoje, ali ja se u tome sla\u017eem s Basarom. Intimna be\u017eanija u to samote\u0161enje \u2013 sad me niko ne razume i ne zna, ali zna\u0107e oni mene i razume\u0107e me kroz sedamdeset, sto godina \u2013 kontraproduktivna je i deluje antimotivaciono. Pisac mora da se bori za svoje delo i za svoju li\u010dnost<\/strong>, a ako ga pritom zadesi i to da mu naka\u010de nezgodno breme superstara \u2013 pa dobro, i s tim \u0107e se nekako nositi, s manje ili vi\u0161e sre\u0107e i uspeha.<\/p>\n\n\n\n
Te\u0161ko da smo ikad imali i te\u0161ko da \u0107emo ikad imati knji\u017eevnog superstara kakav je bio Ivo Andri\u0107<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Ko zaslu\u017euje da bude ,,superstar\u201c u Srbiji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Na to pitanje ne mogu da odgovorim jer me\u0111u na\u0161im piscima imam drage prijatelje i drage poznanike. Kad bih izdvojio jednoga, drugi bi mogli da se naljute, a i imali bi pravo. U Srbiji je te\u0161ko biti knji\u017eevni superstar. Ovde je to \u201estarovanje\u201c \u2013 ovde, ali i ne samo ovde, ako \u0107emo pravo \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e povezano i s nekim politi\u010dkim ili \u0161irim dru\u0161tvenim kontekstom. Mora pisac da bude na \u0161irem planu anga\u017eovan da bi postao ne\u0161to nalik \u201ezvezdi\u201c. Ma kako to \u010dudno zvu\u010dalo, mislim da mi zapravo nikada nismo imali pisca koji se toliko pribli\u017eio statusu \u201esuperstara\u201c od Ive Andri\u0107a<\/strong>. Andri\u0107 je imao taj nesvakida\u0161nji neki kvalitet, a svaki superstar mora imati ne\u0161to nesvakida\u0161nje. Kod Uelbeka je to, na primer, neobi\u010dna fizi\u010dka ru\u017eno\u0107a, koja njemu, ina\u010de, nije uro\u0111ena, jer kao mlad, pa i u ranim sredove\u010dnim godinama, Uelbek je bio simpati\u010dne spolja\u0161njosti, daleko od toga da je bio ru\u017ean. Onda je stra\u0161no poru\u017eneo, a kako je poru\u017eneo, nekako u isto vreme ili malo kasnije, stigao je i taj status francuskog i svetskog knji\u017eevnog superstara. Andri\u0107a pamtimo kao u\u0161togljenog gospodina, aristokratu-osobenjaka, naoko hladnog, potencijalno opasnog tipa koji je, tako se \u010dini bar, vrlo ume\u0161no plivao u politi\u010dkim i diplomatskim vodama. Bio je visoko cenjen, na zavidnim polo\u017eajima, dobio je Nobelovu nagradu. Nije, dakle, bio buntovnik u izlizanom smislu re\u010di, a nekako se uz pojam superstara spontano vezuje i to buntovni\u0161tvo, prestup, otpor. Me\u0111utim, kad sad, iz ove perspektive sagledavam sve to, **te\u0161ko da smo ikad imali i te\u0161ko da \u0107emo ikad imati knji\u017eevnog superstara kakav je bio Ivo Andri\u0107<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Wikipedia<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Manje mi smeta da me ispsuju nego da me nazovu intelektualcem<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Kako ocenjujete ulogu intelektualaca u na\u0161oj zemlji \u2013 treba li da budu dru\u0161tveno anga\u017eovaniji ili da gledaju svoja posla?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Samog pojma \u201eintelektualac\u201c organski se gnu\u0161am. Manje mi smeta da me ispsuju nego da me nazovu intelektualcem.<\/strong> Taj izraz \u201eintelektualac\u201c uvek me prvo asocira na stih Ramba Amadeusa: \u201eNe\u0107u da budem intelektualac, ne \u017eelim oko kurca lanac.\u201c Otuda ja uop\u0161te niti mogu niti \u017eelim da ocenjujem ulogu tih ljudi kojima ne smeta da ih nazivaju intelektualcima, a kamoli onih koji sami sebe intelektualcima nazivaju.<\/p>\n\n\n\n
Uticaji nisu mogli da me ugroze, samo da me obraduju<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Kojim se putevima sti\u017ee do sigurnosti u pisanju? Koliko hiljada pro\u010ditanih strana grade i ohrabruju stil?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Sigurnost, ako je sigurnost, imao sam \u010dim sam po\u010deo samostalno da pi\u0161em, dakle u pred\u0161kolskom. Tad sam ve\u0107 imao i stil: on je ve\u0107 bio evidentan i formiran u \u010detvrtom, petom osnovne.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Koji su pisci \u2013 koje ste \u010ditali ili prevodili \u2013 najvi\u0161e uticali na va\u0161 stil? Da li su ugro\u017eavali va\u0161u autenti\u010dnost?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Uticaji\u2026 Oni su dolazili kasnije, malo kasnije, kad je taj moj tzv. stil ve\u0107 bio utvr\u0111en. **Najvi\u0161e su, \u010dini mi se, uticali Bogdan Tirnani\u0107, Svetislav Basara i Ivo Andri\u0107<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n**
Oni su se oslonili na moju bazu, kao da sam u 15, 18. ili 20. godini upoznao neke stri\u010deve i dede. **I nisu mogli da me ugroze, samo da me obraduju.<\/strong><\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Savet: radite<\/strong>!<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> **Po uzoru na Danila Ki\u0161a, koji biste savet dali mladom piscu? A koji mladom prevodiocu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ne se\u0107am se, odnosno ne znam da je Ki\u0161 davao ikakve savete mladom piscu. Ako i jeste, ja ih ili nisam pro\u010ditao, ili sam mo\u017eda i pro\u010ditao pa zaboravio. U isto vreme, u\u017easavam se same pomisli na to da bih ja nekome mogao da delim bilo kakve savete. **Nema tu saveta. Radite. To bi, eto, bio savet: radite.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$ <\/figure>\n<\/body>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Morate biti pisac da biste dobro preveli knji\u017eevno delo, jer prevoditi jednu knjigu zna\u010di pisati je na drugom jeziku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3837,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[33,26],"tags":[802,62,321,338,776,309,803,800,801],"series":[639,804],"class_list":["post-3836","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-pisanje","tag-knjizevni-prevodilac","tag-knjizevnost","tag-misel-uelbek","tag-pesnik","tag-pisac","tag-pisanje","tag-prevodilastvo","tag-tvojmagazin","tag-vladimir-d-jankovic","series-tvoj-magazin","series-vladimir-d-jankovic"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/tvojmagazin.com\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/Vladimir-D.-Jankovic-1.jpg?fit=509%2C648&ssl=1","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3836"}],"collection":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3836"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3987,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3836\/revisions\/3987"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3837"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3836"},{"taxonomy":"series","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/series?post=3836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}