{"id":2636,"date":"2019-08-19T12:44:24","date_gmt":"2019-08-19T12:44:24","guid":{"rendered":"http:\/\/tvojmagazin.com\/?p=2636"},"modified":"2020-04-20T15:49:22","modified_gmt":"2020-04-20T15:49:22","slug":"kad-poezija-progovori-konstantin-kavafi-izbor-iz-poezije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/2019\/08\/19\/kad-poezija-progovori-konstantin-kavafi-izbor-iz-poezije\/","title":{"rendered":"Kad poezija progovori: Konstantin Kavafi ( izbor iz opusa)"},"content":{"rendered":"\n

Pred vama je izbor iz opusa pesnika Konstantina Kavafija<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n

-GRAD-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ka\u017ee\u0161: \u201ePo\u0107i \u0107u u\nneku drugu zemlju, po\u0107i \u0107u do drugog
\nmora.
\nNa\u0107i \u0107e se drugi grad bolji od ovog.
\nSvaki moj napor je ovde proklet, osu\u0111en;
\ni srce mi je \u2013 kao le\u0161 \u2013 pokopano.
\nDokle \u0107e mi um ostati u ovoj tmini.
\nKud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,
\ncrne ru\u0161evine svog \u017eivota spazim, ovde,
\ngde sam proveo tolike godine, pro\u0107erdao ih i upropastio.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Nove zemlje ne\u0107e\u0161 na\u0107i, ne\u0107e\u0161 prona\u0107i druga mora.
Ovaj grad \u0107e te pratiti. Ulicama \u0107e\u0161 se kretati
istim. U istom \u0107e\u0161 susedstvu ostariti:
u istim \u0107e\u0161 ku\u0107ama osedeti.
Uvek \u0107e\u0161 u ovaj grad stizati. Da nekud drugde ode\u0161 \u2013 ne
nadaj se \u2013
nema za tebe broda, nema puta.
Kao \u0161to si svoj \u017eivot ovde pro\u0107erdao, u ovom tako malom
kutu, stra\u0107io si ga i na celoj kugli zemaljskoj.<\/p>\n\n\n\n

-ONO \u0160TO MO\u017dE\u0160-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako ba\u0161 ne mo\u017ee\u0161 od\nsvog \u017eivota da u\u010dini\u0161
\nono \u0161to ho\u0107e\u0161,
\npoku\u0161aj bar da postigne\u0161
\nono \u0161to mo\u017ee\u0161: ne uni\u017eavaj ga
\npre\u010destim dru\u017eenjem sa svetom,
\nsilnim izlascima i razgovorima.<\/p>\n\n\n\n

Ne uni\u017eavaj ga\nrazbacivanjem,
\n\u010destim razvla\u010denjem i izlaganjem
\nsvakodnevnoj gluposti
\nveza i susreta
\nda ne postane dosadan kao da je tu\u0111.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Unsplash<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

-BOG NAPU\u0160TA ANTONIJA-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kad se iznenada, u\npono\u0107, za\u010duje
\nkako prolazi nevidljiva povorka
\nsa sjajnom muzikom i glasnom pesmom \u2013
\nsvoju sudbu \u0161to te izdala, svoja dela
\n\u0161to nisu uspela, svoje \u017eivotne planove
\n\u0161to su svi omanuli \u2013 nemoj beskorisno oplakivati.
\nKao da si spreman godinama, kao junak,
\nuputi joj pozdrav, Aleksandriji koja odlazi.
\nA povrh svega, nemoj se zavaravati, ne reci kako je
\nto bio san, kako te je sluh prevario:
\nnemoj se spu\u0161tati na tako zaludne nade.
\nKao da si spreman godinama, kao junak,
\nkao \u0161to tebi odgovara \u0161to si bio dostojan takvog
\njednog grada,
\nodlu\u010dno pri\u0111i prozoru
\ni slu\u0161aj s uzbu\u0111enjem, ali ne
\npreklinju\u0107i i tu\u017ee\u0107i poput kukavice,
\nkao svoje poslednje zadovoljstvo slu\u0161aj zvuke,
\nsjajne instrumente tajnovite dru\u017ebe,
\ni uputi joj pozdrav, toj Aleksandriji koju gubi\u0161.<\/p>\n\n\n\n

-O\u010cEKUJU\u0106I BARBARE-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

-\u0160ta \u010dekamo ovde na\nagori okupljeni?Treba danas barbari da stignu.<\/p>\n\n\n\n

-Za\u0161to u senatu\nvlada takav nered?
\n\u0160to senatori ve\u0107aju, a ne donose zakone?<\/p>\n\n\n\n

-Zato \u0161to \u0107e\nbarbari danas sti\u0107i.
\nKakve jo\u0161 zakone da donesu senatori?
\nBarbari \u0107e ih na\u010diniti \u010dim stignu.<\/p>\n\n\n\n

-Za\u0161to nam je car\ntako poranio,
\ni na glavnoj kapiji grada zaseo
\nna presto, sav sve\u010dan, sa krunom na glavi?<\/p>\n\n\n\n

Zato \u0161to \u0107e danas\nbarbari sti\u0107i.
\nPa car \u010deka da primi
\nnjihovog vo\u0111u. Pripremio je \u010dak
\nza njega povelju na pergamentu
\nsa silnim titulama i po\u010dastima.
\n-Za\u0161to su se na\u0161a dva konzula i pretori
\npojavili u svojim crvenim togama sa vezom;
\nza\u0161to su stavili narukvice sa toliko ametista.
\ni sjajno prstenje sa divnim smaragdima;
\nza\u0161to su im danas u rukama skupoceni \u0161tapovi
\nsa \u010dudesnim inkrustacijama u zlatu i srebru?
\nZato \u0161to \u0107e danas barbari sti\u0107i;
\na takve stvari zasenjuju barbare.
\n-Za\u0161to na\u0161ih valjanih retora nema da kao uvek
\nsaop\u0161te svoje besede, da ka\u017eu svoju re\u010d?
\n\u00a0Zato \u0161to \u0107e barbari danas sti\u0107i,
\na njima su govori i sve\u010dane besede dosadni.
\n\u00a0Za\u0161to odjednom nastade toliki nemir
\ni zbrka? (Kako su im lica postala ozbiljna.)
\nZa\u0161to se tako brzo prazne ulice i trgovi
\ni svi se vra\u0107aju ku\u0107ama jako zabrinuti?
\n\u00a0Zato \u0161to se ve\u0107 smrklo, a barbari nisu do\u0161li.
\nA neki ljudi su stigli sa granice
\ni rekli da barbara vi\u0161e nema.
\n\u00a0Pa sad, \u0161ta \u0107emo bez barbara.
\nOni su ipak bili neko re\u0161enje.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Unsplash<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

-ITAKA-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada se spremi\u0161\nprema Itaci da po\u0111e\u0161,
\ntreba da za\u017eeli\u0161 da putovanje bude dugo,
\npustolovina puno, puno saznanja.<\/p>\n\n\n\n

Lestrigonaca, zatim\nKiklopa,
\nrazlju\u0107enog se Posejdona ne boj,
\nna takve nikad ne\u0107e\u0161 nai\u0107i
\ndokle god ti je misao otmena, dokle god se fina
\nose\u0107anja doti\u010du tvoga duha, tvoga tela.<\/p>\n\n\n\n

Lestrigonce, zatim\nKiklope,
\nPosejdona divljeg ne\u0107e\u0161 sresti
\nukoliko ih u svojoj du\u0161i ne skriva\u0161
\ni ukoliko ih tvoja du\u0161a ne stavi pred tebe.<\/p>\n\n\n\n

Treba da za\u017eeli\u0161 da\nputovanje bude dugo.
\nI mnogo letnjih jutara da bude
\nkada \u0107e\u0161 \u2013 s kojom li radosti, sa zahvalno\u0161\u0107u! \u2013
\nu\u0107i u luke, prvi put vi\u0111ene,
\nda zastane\u0161 pred trgovinama feni\u010dkim
\ni da se snabde\u0161 prekrasnim stvarima:
\nsedefom i koralom, \u0107ilibarom, slonova\u010dom,
\ni te\u0161kim mirisima svake vrste,
\nkoliko god vi\u0161e mo\u017ee\u0161 rasko\u0161nih te\u0161kih mirisa;
\nda u\u010di\u0161 i da u\u010di\u0161 od mudraca.<\/p>\n\n\n\n

A na umu uvek da ti\nItaka bude.
\nDa tamo stigne\u0161, predodre\u0111eno je tebi.
\nAli uop\u0161te nemoj da ubrzava\u0161 putovanje.<\/p>\n\n\n\n

Bolje neka godine\nmnoge traju
\ni na ostrvo da ve\u0107 kao starac stigne\u0161,
\noboga\u0107en onim \u0161to si uz put stekao,
\nne o\u010dekuju\u0107i da ti Itaka pru\u017ei bogatstvo.<\/p>\n\n\n\n

Itaka ti je dala\ndivno putovanje.
\nDa nema nje, ne bi ni po\u0161ao na put.
\nAli nema ni\u0161ta vi\u0161e da ti da.<\/p>\n\n\n\n

I ako je na\u0111e\u0161\nsiroma\u0161nu, Itaka te nije prevarila.
\nTako si mudar postao, s tolikim iskustvom,
\npa \u0107e\u0161 razumeti ve\u0107 \u0161ta to Itake zna\u010de.<\/p>\n\n\n\n

-ROK ZA NERONA-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nimalo se nije\nuznemirio Neron
\nkada je dobio odgovor Delfiskog proro\u010di\u0161ta:
\n\u201cNeka se \u010duva godine sedamdeset tre\u0107e.\u201d
\nJo\u0161 je ostalo vremena za u\u017eivanja.
\nSad mu je trideset. Sasvim je dovoljan
\nrok \u0161to mu je bog odredio,
\nda se pripremi za budu\u0107e opasnosti.<\/p>\n\n\n\n

Sad \u0107e se vratiti u\nRim malo umoran,
\nali prijatno umoran od ovog putovanja
\nispunjenog u\u017eivanjima do poslednjeg trena:
\npozori\u0161ta, parkovi, stadioni \u2026
\nNo\u0107i tih gradova u Ahaji \u2026
\nA pre svega \u2013 slast onih obna\u017eenih tela \u2026<\/p>\n\n\n\n

Neron tako. A u\n\u0160paniji tajno
\nokuplja i priprema svoju vojsku Galba,
\nstarac kome je sedamdeset tri godine.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

-ZIDOVI-\u00a0<\/strong>

Bez sa\u017ealjenja, obzira il\u2019 stida\u00a0
sagradi\u0161e oko mene debele zidove.\u00a0

Sada beznadan sedim ovde.\u00a0
Ne mogu misliti o drugom; izjeda me ovaj udes,\u00a0
toliko poslova napolju \u010deka.\u00a0
(Kako ih, dok zidahu, ne spazih?)\u00a0

Ali od tih graditelja ne \u010duh nikakav zvuk.\u00a0
Neprimetno, od vanjskog me odvoji\u0161e sveta.<\/p>\n\n\n\n

-U\u017dIVANJE-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Radost i tamjan mog\n\u017eivota i uspomene na sate\u00a0
\nkad sam na\u0161ao i sa\u010duvao u\u017eivanje kakvo sam \u017eeleo.\u00a0
\nRadost i tamjan mog \u017eivota za mene koji sam sa prezirom odbio\u00a0
\nsvako zadovoljstvo obi\u010dne ljubavi.<\/p>\n\n\n\n

-DA SE VRATE-\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jedna sve\u0107a je\ndovoljna. Njena titrava svetlost\u00a0
\nbolje pristaje bi\u0107e prijatnije\u00a0
\nkad Senke se vrate Senke Ljubavi.\u00a0
\nJedna sve\u0107a je dovoljna. U mojoj sobi ve\u010deras\u00a0
\nnek ne bude svetlosti mnogo. U sanjarenju sasvim\u00a0
\ni u nagove\u0161taju, i sa to malo svetlosti \u2013\u00a0
\nu sanjarenju tako viziju \u0107u prizvati\u00a0
\nda Senke se vrate Senke Ljubavi.<\/p>\n\n\n\n

-SKRIVENO-<\/strong>

Na osnovu svega \u0161to sam \u010dinio i onoga \u0161to sam govorio
neka ne nastoje da prona\u0111u ko sam bio.\u00a0
Prepreka je stajala i promenila
moje postupke i moj na\u010din \u017eivota.
Prepreka je stajala i zaustavljala me
mnogo puta da ka\u017eem ono \u0161to sam hteo.
Na osnovu mojih najneupadljivijih postupaka
i mojih koprenom najskrivenijih spisa
jedino \u0107e me na osnovu toga razumeti.
Ali mo\u017eda ne zaslu\u017euje da se iscrpljuje
tolika briga i toliki napor da me shvate.
Kasnije \u2013 u savr\u0161enijem dru\u0161tvu \u2013
neko drugi stvoren poput mene
sigurno \u0107e se otkriti i slobodno raditi.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

-BI\u0106E DA JE OD ALKOHOLA-\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bi\u0107e da je od\nalkohola koji sam popio uve\u010de\u00a0
\nbi\u0107e da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.\u00a0
\nNestao je ispred mene crni drveni stub\u00a0
\nsa anti\u010dkim kapitelom; i vrata trpezarije,\u00a0
\ni ona crvena fotelja; i mali kau\u010d.\u00a0
\nNa njihovo mesto do\u0161la je jedna ulica u Marselju.\u00a0
\nI moja du\u0161a se slobodno, bez zadr\u0161ke,\u00a0
\ntamo opet pojavila i kretala,\u00a0
\nu obliku ose\u0107ajnog i \u010dulnog mladi\u0107a \u2013\u00a0
\niskvarenog mladi\u0107a: da navedemo i to.\u00a0
\nBi\u0107e da je od alkohola koji sam popio uve\u010de\u00a0
\nbi\u0107e da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.\u00a0
\nOsetio sam olak\u0161anje na du\u0161i, koja, jadnica,\u00a0
\nstalno ose\u0107a zadr\u0161ku pod teretom godina.\u00a0
\nOsetio sam olak\u0161anje na du\u0161i koja mi se pokazala\u00a0
\nu jednoj simpati\u010dnoj ulici u Marselju,\u00a0
\nu obliku sre\u0107nog, iskvarenog mladi\u0107a\u00a0
\nkoji se ni\u010deg nije stideo, svakako.<\/p>\n\n\n\n

-UVE\u010cE-\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n


I onako ne bi potrajalo dugo. Iskustvo\u00a0
godina mi to pokazuje. Ali ipak nekako je naglo\u00a0
Sudbina do\u0161la i zaustavila sve.\u00a0
Bio je kratak taj divni \u017eivot.\u00a0
Ali kako mo\u0107ni mirisi su bili,\u00a0
kako divna postelja gde legali smo,\u00a0
kakvome u\u017eitku tela predali smo.\u00a0
Odjek dana punih u\u017eivanja,\u00a0
odjek dana tih do\u0161ao je meni\u00a0
ne\u0161to \u017eara na\u0161e zajedni\u010dke mladosti;\u00a0
u ruke sam opet dohvatio pismo,\u00a0
i \u010ditao opet i opet dok nije svetlo ugaslo.\u00a0
I iza\u0161ao sam na balkon setno \u2013\u00a0
iza\u0161ao sam da promenim misli gledaju\u0107i bar\u00a0
malo voljeni grad\u00a0
malo pokreta na ulicama i u radnjama.<\/p>\n\n\n\n

-OTI\u0160AO SAM-\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nisam se sputao.\nSve sam napustio i oti\u0161ao.\u00a0
\nU u\u017eivanja, koja su bila pola stvarna,\u00a0
\na pola zami\u0161ljena u mojoj glavi,\u00a0
\noti\u0161ao sam u obasjanu no\u0107.\u00a0
\nI ispio sam jakog vina, kako ih\u00a0
\npiju samo oni, smeonici pohote.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

-I SPUSTIO SAM SE I LEGAO NA NJIHOVE KREVETE-\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U ku\u0107u u\u017eivanja kad\nsam u\u0161ao,\u00a0
\nnisam ostao u sali gde proslavljaju\u00a0
\ns izvesnom pristojno\u0161\u0107u prihva\u0107ene ljubavi.\u00a0
\nU sobe sam oti\u0161ao tajne\u00a0
\ni spustio se i legao na njihove krevete.\u00a0
\nU sobe sam oti\u0161ao tajne\u00a0
\nkoje su sramotne \u010dim se pomenu.\u00a0
\nAli ne za mene \u2013 jer u mom slu\u010daju\u00a0
\nkakav bih pesnik i kakav umetnik bio?\u00a0
\nBolje da \u017eivim asketski. To bi bilo vi\u0161e u skladu\u00a0
\nmnogo vi\u0161e u skladu sa mojom poezijom:\u00a0
\nnego da u\u017eivam u toj banalnoj sali.<\/p>\n\n\n\n

-DALEKO-\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Hteo bih to se\u0107anje\nda iska\u017eem\u2026\u00a0
\nali tako je ugaslo ve\u0107\u2026 kao da ni\u0161ta ne preostaje \u2013\u00a0
\njer daleko, u godinama moje prve mladosti po\u010diva.\u00a0
\nKo\u017ea kao na\u010dinjena od jasmina\u2026\u00a0
\nTe avgustovske ve\u010deri \u2013 da li avgust be\u0161e tad?\u2026\u00a0
\nO\u010di behu, nazirem, modre; samo toga se se\u0107am sad\u2026\u00a0
\nAh da, se\u0107am se, modre: jedna safirna modrina.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

-JEDNE NO\u0106I-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Soba bje\u0161e prljava\ni bedna,\u00a0
\nnad sumnjivom tavernom skrivena.\u00a0
\nS prozora se uli\u010dica uska\u00a0
\ni ne\u010dista videla. A odozdo\u00a0
\ndopirahu glasovi radnika\u00a0
\nkoji su kartali i ban\u010dili.\u00a0
\n
\nI tu na istro\u0161enom, priprostom krevetu\u00a0
\ntelo ljubavi imah, imah usne\u00a0
\ncrvene i opojne od strasti,\u00a0
\nusne opojne od tolike strasti da i sada,\u00a0
\nnakon mnogo leta, dok zapisujem ovo,\u00a0
\nu samotnoj ku\u0107i svojoj, opijen sam ponovo.<\/p>\n\n\n\n

-DOSADA-<\/strong>

Jedan dosadan dan prati drugi
podjednako dosadan. Dogodi\u0107e se
iste stvari, doga\u0111a\u0107e se stalno \u2013
isti su trenuci koji sti\u017eu i koji odlaze.

Pro\u0111e mesec dana i donese drugi mesec.
Ono \u0161to dolazi, lako je pogoditi:
to je ono od ju\u010de, tegobno, mu\u010dno.
I sutra prestaje da li\u010di na sutra.<\/p>\n\n\n\n

-\u010cULNOST-<\/strong>

Radost i uteha mog \u017eivota
jest se\u0107anje na sate
u kojima u\u017eivah strasti kakve \u017eudeh.
Radost i uteha mog \u017eivota jest,
\u0161to sam izbegao,
svaki u\u017eitak iz same navike<\/p>\n\n\n\n

Kad se razbude
\nO pesni\u010de, nastoj da sve sa\u010duva\u0161
\npa i ono najneznatnije
\n\u0161to se od prolaznosti spasiti mo\u017ee-
\nvizije onih tvojih ljubavi!
\nPotajno ih upleti u re\u010di svoje.
\nPesni\u010de nastoj da sa\u010duva\u0161,
\nkad se u tvome razbude duhu
\npo no\u0107i il u blistavo podne.<\/p>\n\n\n\n

-KAJANJE-<\/strong>

Reci tom kajanju da se umeri,
kajanju svakako dobrom, ali opasno pristrasnom.
Nemoj se pro\u0161lo\u0161\u0107u optere\u0107ivati i mu\u010diti toliko.
Nemoj pridavati toliku va\u017enost sebi.
Zlo koje si u\u010dinio bilo je manje
nego \u0161to pretpostavlja\u0161; daleko manje.
Vrlina koja ti je donela kajanje sada
i onda je bila prikrivena u tebi.
Vidi kako jedan do\u017eivljaj, koji ti se nenadno
vra\u0107a u se\u0107anje, obja\u0161njava
uzrok tvog \u010dina koji ti je izgledao
nedostojan, ali sada biva opravdan.
Nemoj se u svoje pam\u0107enje apsolutno pouzdati:
mnogo si zaboravio \u2013 razne sitnice \u2013
koje su te dovoljno opravdavale.
I nemoj da misli\u0161 da si onoga kome je nepravda nanesena
poznavao tako dobro.
Verovatno je imao darove, za koje nisi znao;
ni ogrebotine mo\u017eda nisu ono
\u0161to ti misli\u0161 (ne poznaju\u0107i njegov \u017eivot)
da su bile stra\u0161ne rane koje si mu naneo ti.
Nemoj se pouzdati u svoje slabo pam\u0107enje.
Umeri kajanje koje je uvek
do izmi\u0161ljotine pristrasno prema tebi.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

-TOLIKO GLEDAH LEPOTU-<\/strong>

Toliko gledah lepotu
da se moja vizija izjedna\u010di s njom.
Obrisi tela. Crvene usne. I \u010dulnost udova.
Kosa kao sa gr\u010dkih statua, uvek ljupka,
\u010dak i ne\u010de\u0161ljana, njen pad preko bledog \u010dela\u2026
Likovi ljubavi, kakve ih moja poezija
\u017eu\u0111e\u0161e u no\u0107ima mladi\u0107stva, sre\u0107em ih tajno,
u dubini no\u0107i\u2026<\/p>\n\n\n\n

-MOLITVA-<\/strong>

Jednog je mornara progutalo more. \u2013
Njegova je majka, ne slute\u0107, zapalila
sve\u0107u tanku ispred Majke Bo\u017eje
za povratak brz i za dobro vreme \u2013
i svaki bi \u010das, prema vetru, u\u0161i na\u010duljila.
Al\u2019 dok molila se, dok je zaklinjala,
ozbiljna i tu\u017ena ikona slu\u0161a\u0161e, znaju\u0107 dobro
da sin joj se, nikad vi\u0161e, povratiti ne\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

-DU\u0160E STARIH LJUDI-<\/strong>

U svojim tro\u0161nim, pohabanim telima
stane se du\u0161e starih ljudi.
Kako bolne sirote su du\u0161e
i kakav dosadan, kukavan \u017eivot vode.
Kako drhte za taj \u017eivot, koliko ga
vole, ove zbrkane i opre\u010dne du\u0161e
koje se i tragi\u010dno i komi\u010dno nastanjuju
u svojoj staroj, otrcanoj ko\u017ei.<\/p>\n\n\n\n

-PROZORI-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tamnim sobama ovim,\ngde dane
\nprovodim mu\u010dne, kora\u010dam okolo
\ntra\u017ee\u0107i prozore. \u2013 Kada prozor
\nbude na\u0111en to uteha bi\u0107e. \u2013\u00a0
\nAl\u2019 prozora ovde nema, ili ja ih
\nne mogu prona\u0107i. No bolje je tako.
\nMo\u017eda bi svetlost nova tiranija bila.\u00a0
\nKo zna kakve nove pokaza\u0107e stvari.<\/p>\n\n\n\n

-PREKID-<\/strong>

Brzopleta i neiskusna stvorenja trenutka,
mi smo oni \u0161to prekidamo rad bogova\u2026<\/p>\n\n\n\n

-PO KR\u010cMAMA-\u00a0<\/strong>

Po kr\u010dmama i bordelima\u00a0
Bejruta se vu\u010dem. Nisam hteo da ostanem\u00a0
u Aleksandriji sam. Tamid me je napustio\u00a0
i oti\u0161ao sa eparhovim sinom da bi dobio\u00a0
palatu na Nilu i rezidenciju u gradu.\u00a0
Nije nikako i\u0161lo da ja ostanem u Aleksandriji. \u2013\u00a0
Po kr\u010dmama i bordelima\u00a0
Bejruta se vu\u010dem. U bednom razvratu\u00a0
nedostojno provodim \u017eivot. Jedino me spasava\u00a0
kao trajna lepota, kao miris koji se zadr\u017eao\u00a0
na mojoj puti, to \u0161to je pune dve godine\u00a0
Tamid bio samo moj \u2013 taj divni mladi\u0107\u00a0
samo moj, i to ne zbog ku\u0107e ili palate na Nilu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

-SIVO-\u00a0<\/strong>

Gledaju\u0107i jedan opal sive boje\u00a0
setio sam se dva divna siva oka\u00a0
koja nisam video, ima tome dvadeset godina\u2026\u00a0
Jednog \u010ditavog meseca smo se voleli.\u00a0
Zatim je oti\u0161ao, \u010dini mi se, u Smirnu,\u00a0
da radi tamo, i vi\u0161e se nismo videli.\u00a0
Bi\u0107e da su poru\u017enele \u2013 ako je \u017eiv \u2013 te sive o\u010di;\u00a0
bi\u0107e da je propao taj divni lik.\u00a0
Se\u0107anje, ti mi ovo sa\u010duvaj kakvo je bilo.\u00a0
I, Se\u0107anje, \u0161ta god mo\u017ee\u0161 od ove moje ljubavi,\u00a0
\u0161ta god mo\u017ee\u0161 vrati mi ve\u010deras.<\/p>\n\n\n\n

-SEPTEMBAR 1903.\u00a0\u2013<\/strong>

Bar da se sada zavaravam iluzijama;\u00a0
da svoj prazni \u017eivot ne osetim.\u00a0
A bio sam toliko puta tako blizu.\u00a0
A kako sam bio sapet, i kako prestra\u0161en.\u00a0
Za\u0161to da ostanem stisnutih usana,\u00a0
a moj prazan \u017eivot u meni da pla\u010de\u00a0
i da mi se \u017eelje odenu u crno.\u00a0
Toliko puta tako blizu da budem\u00a0
o\u010dima, i onim \u010dulnim usnama,\u00a0
tome sanjanom, \u017eu\u0111enom telu.\u00a0
Toliko puta tako blizu da budem.<\/p>\n\n\n\n

-DECEMBAR 1903.\u00a0\u2013<\/strong>

I ako ne mogu da govorim o svojoj ljubavi \u2013\u00a0
ako ne govorim o tvojoj kosi, o usnama, o o\u010dima;\u00a0
ipak tvoje lice koje dr\u017eim u du\u0161i,\u00a0
zvuk tvoga glasa koji dr\u017eim u mozgu,\u00a0
septembarski dani koji mi izlaze u snovima,\u00a0
re\u010di i izraze mi obrazuju i oboje\u00a0
na koju god temu da pre\u0111em, koju god misao da ka\u017eem.<\/p>\n\n\n\n

-JANUAR 1904.\u00a0\u2013<\/strong>

Ah no\u0107i onoga januara,\u00a0
dok sedim i ponovo umom stvaram\u00a0
one trenutke i sretam te,\u00a0
i slu\u0161am na\u0161e poslednje re\u010di i slu\u0161am prve.\u00a0
Beznadne no\u0107i onog januara,\u00a0
kad odlazi vizija i ostavlja me samog.\u00a0
Kako odlazi i brzo se rasta\u010de \u2013\u00a0
nestaje drve\u0107e, nestaju ulice, nestaju ku\u0107e, nestaju svetlosti;\u00a0
gasi se i gubi oblik tvoj \u010dulni.<\/p>\n\n\n\n

-JA\u010cANJE-<\/strong>

Ko \u017eudi da oja\u010da svoj duh\u00a0
treba da napusti svako po\u0161tovanje i tolerantnost.\u00a0
Neke zakone da zadr\u017ei,\u00a0
ali ve\u0107inom da kr\u0161i\u00a0
i zakone i obi\u010daje i neodgovaraju\u0107e\u00a0
usmerenje da napusti.\u00a0
Mnogo \u010demu \u0107e ga u\u017eivanje nau\u010diti.\u00a0
Razornog ne\u0107e se bojati dela.\u00a0
Od ku\u0107e pola treba da razru\u0161i.\u00a0
Tako \u0107e se moralno razviti u mudrost.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

-MARTOVSKE IDE-\u00a0<\/strong>
<\/p>\n\n\n\n

Veli\u010dine i sjaja\ntreba da se boji\u0161, du\u0161o.\u00a0
\nA \u010dastoljublje svoje ako ne mo\u017ee\u0161\u00a0
\nda nadvlada\u0161, da ga sledi\u0161 oprezno i\u00a0
\nuzdr\u017eano. I \u0161to vi\u0161e uznapreduje\u0161,\u00a0
\ntoliko opreznija, pa\u017eljivija da bude\u0161.\u00a0
\n
\nA kad bude\u0161 stigla na vrh, kao Cezar, najzad;\u00a0
\nkad uzme\u0161 ulogu tako \u010duvene li\u010dnosti,\u00a0
\nonda posebno pazi kada izlazi\u0161 na ulicu \u2013\u00a0
\ntako upadljiv mo\u0107nik sa pratnjom;\u00a0
\ni ako se desi da ti iz gomile\u00a0
\npri\u0111e neki Artemidor nose\u0107i pismo,\u00a0
\nsaop\u0161tavaju\u0107i \u017eurno \u201cPro\u010ditaj odmah ovo,\u00a0
\nre\u010d je o krupnim stvarima, va\u017enim za tebe\u201d,\u00a0
\nni slu\u010dajno nemoj da se ne zaustavi\u0161; ni slu\u010dajno\u00a0
\nnemoj\u00a0dati prednost nekom razgovoru ili poslu; ni slu\u010dajno\u00a0se\nnemoj\u00a0
\nzadr\u017eati s onima \u0161to te pozdravljaju i padaju ni\u010dice\u00a0
\n(ostavi to za posle); neka pri\u010deka jo\u0161\u00a0
\ni sam Senat, a ti se odmah upoznaj\u00a0
\ns ozbiljnom porukom iz Artemidorova pisma.<\/p>\n\n\n\n

-VRATI SE!-\u00a0<\/strong>

O dragi ose\u0107aju, dodji jos bezbroj puta,\u00a0
vrati se i zanesi me,\u00a0
jer se budi uspomena na jedno telo\u00a0
dok drevna \u010de\u017enja struji u mojoj krvi,\u00a0
jer se usne i p\u0171t moja se\u0107aju,\u00a0
dok ruke jo\u0161 uvek kao da lepotu dodiruju.\u00a0
O vrati se bezbroj puta te po no\u0107i\u00a0
zanesi me, kad se usne i p\u0171t moja se\u0107aju . . .<\/p>\n\n\n\n

-PRVA STEPENICA-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jednog dana po\u017eali\nse Teokritu
\nmladi pesnik Eumen:<\/p>\n\n\n\n

\u201eDve \u0107e godine kako\npi\u0161em
\na tek jednu idilu sastavih.
\nTo jedino je zavr\u0161eno moje delo.
\nAh, na \u017ealost, vidim da visoko
\nveoma visoko je stepeni\u0161te Poezije;
\ns ove prve stepenice
\nnikad ne\u0107u uspeti dalje.\u201c
\n\u201eTe su re\u010di\u201c, Teokrit mu re\u010de,
\n\u201eneprikladne i huljenje.
\nAko jesi i na prvoj stepenici
\nponosan i sre\u0107an morao bi biti.
\nSti\u0107i dotle nije mala stvar.
\nU\u010diniti to slava je velika.
\nJer i ova prva stepenica
\ndaleko je od obi\u010dnoga sveta.
\nNa nju da korakne\u0161
\nmorao bi gra\u0111aninom
\ngrada ideja da postane\u0161.
\nA te\u0161ko je to, i veoma retko,
\nsloviti kao gra\u0111anin toga grada.
\nNjegovi forumi Zakonodavaca puni su
\nkoje pustolovi prevarit ne mogu.
\nSti\u0107i dotle nije mala stvar.
\nU\u010diniti to slava je velika.\u201c<\/p>\n\n\n\n

-UVE\u010cE-\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I onako ne bi\npotrajalo dugo. Iskustvo\u00a0
\ngodina mi to pokazuje. Ali ipak nekako je naglo\u00a0
\nSudbina do\u0161la i zaustavila sve.\u00a0
\nBio je kratak taj divni \u017eivot.\u00a0
\nAli kako mo\u0107ni mirisi su bili,\u00a0
\nkako divna postelja gde legali smo,\u00a0
\nkakvome u\u017eitku tela predali smo.\u00a0
\nOdjek dana punih u\u017eivanja,\u00a0
\nodjek dana tih do\u0161ao je meni\u00a0
\nne\u0161to \u017eara na\u0161e zajedni\u010dke mladosti;\u00a0
\nu ruke sam opet dohvatio pismo,\u00a0
\ni \u010ditao opet i opet dok nije svetlo ugaslo.\u00a0
\nI iza\u0161ao sam na balkon setno \u2013\u00a0
\niza\u0161ao sam da promenim misli gledaju\u0107i bar\u00a0
\nmalo voljeni grad\u00a0
\nmalo pokreta na ulicama i u radnjama.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

-KAD SE RAZBUDE-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

O pesni\u010de, nastoj\nda sve sa\u010duva\u0161
\npa i ono najneznatnije
\n\u0161to se od prolaznosti spasiti mo\u017ee-
\nvizije onih tvojih ljubavi!
\nPotajno ih upleti u re\u010di svoje.
\nPesni\u010de nastoj da sa\u010duva\u0161,
\nkad se u tvome razbude duhu
\npo no\u0107i il u blistavo podne.<\/p>\n\n\n\n

-MORE UJUTRO-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da zastanem ovde.\nNa\u010das i ja da vidim
\njutarnje more i vedro nebo,
\nplavetnilo sjajno i \u017eutu obalu,
\ndivnu i prostranu svetlost.<\/p>\n\n\n\n

Da zastanem ovde. I\nda se pretvaram
\nkako sve to vidim (na tren, odista, videh),
\na ne opet svoje sanjarije,
\nse\u0107anja, i vizije \u010dulnih u\u017eitaka.<\/p>\n\n\n\n

-SVE\u0106E-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Budu\u0107i dani pred\nnama stoje
\nk\u2019o red sve\u0107a u sjaju,
\nonih malih, zlatnih i \u017eivahnih sve\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Za nama pro\u0161li ostaju\ndani
\nk\u2019o \u017ealobni niz sve\u0107a izgorelih;
\njo\u0161 dime se najbli\u017ee one,
\nhladne, svinute i rastopljene.<\/p>\n\n\n\n

Ne \u017eelim gledati u\nnjih; njihov me rastu\u017euje lik
\ni prva svetlost njina dok se\u0107anje daje joj oblik.
\nGledam napred u sve\u0107e \u0161to sjaje.<\/p>\n\n\n\n

Osvrnut se ne\n\u017eelim,
\nda u jezi spoznao ne bih
\nkako brzo sumorni red se du\u017ei,
\nkako mno\u017ei brzo niz se izgorelih.<\/p>\n\n\n\n

-SETI SE, TELO\u2026-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Telo, seti se ne\nsamo koliko si bilo voljeno,\u00a0
\nne samo kreveta na kojima si le\u017ealo,\u00a0
\nnego i onih \u017eelja koje su zbog tebe\u00a0
\nblistale u o\u010dima vidno,\u00a0
\ni drhtale u glasu \u2014 a neka\u00a0
\nslu\u010dajna prepreka bi ih osujetila.<\/p>\n\n\n\n

Sada, kada je sve\nto ve\u0107 u pro\u0161losti\u00a0
\nskoro da izgleda kao da si se \u017eeljama\u00a0
\npredalo tim \u2014 kako su blistale,\u00a0
\nseti se, u o\u010dima koje su te gledale;\u00a0
\nkako su drhtale u glasu, zbog tebe, seti se, telo.<\/p>\n\n\n\n

-ISPRED KU\u0106E-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ju\u010de, kora\u010daju\u0107i po\nzaba\u010denom\u00a0
\ndelu grada, pro\u0161ao sam ispred ku\u0107e\u00a0
\nu koju sam ulazio kad sam bio vrlo mlad.\u00a0
\nTu je moje telo bio obuzeo Eros\u00a0
\nsvojom veli\u010danstvenom snagom.\u00a0
\n
\nI ju\u010de\u00a0
\ndok sam prolazio starom ulicom,\u00a0
\nodjednom su se prolep\u0161ale od ljubavne \u010dari\u00a0
\nradnje, trotoari, ivi\u010dnjaci,\u00a0
\ni zidovi, i balkoni, i prozori;\u00a0
\nni\u010deg ru\u017enog tu nije ostalo.\u00a0
\n
\nI dok sam tako stajao, i gledao u vrata,\u00a0
\ni stajao, a ve\u0107 se hvatao mrak pred ku\u0107om,\u00a0
\ncelo moje bi\u0107e je odavalo\u00a0
\nsa\u010duvano \u010dulno uzbu\u0111enje.<\/p>\n\n\n\n

Konstantin Kavafi ( 1863 \u2013\u00a01933) <\/p>\n<\/body>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izbor iz poezije Konstantina Kavafija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2646,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[2,25],"tags":[345,342,347,341,344,337,343,346,338,339,340,348],"series":[],"class_list":["post-2636","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-re-kreativno","category-citanje","tag-grad","tag-grcki-pesnik","tag-itaka","tag-izbor-iz-poezije","tag-kad-poezija-progovori","tag-konstantin-kavafi","tag-najlepse-pesme","tag-ono-sto-mozes","tag-pesnik","tag-poezija","tag-stihovi","tag-zidovi"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/tvojmagazin.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/poetry-album-3433279_960_720.jpg?fit=960%2C639&ssl=1","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2636"}],"collection":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2636"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2636\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3784,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2636\/revisions\/3784"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2646"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2636"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2636"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2636"},{"taxonomy":"series","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/series?post=2636"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}