{"id":2385,"date":"2019-08-17T13:15:37","date_gmt":"2019-08-17T13:15:37","guid":{"rendered":"http:\/\/tvojmagazin.com\/?p=2385"},"modified":"2020-05-20T23:01:03","modified_gmt":"2020-05-20T23:01:03","slug":"zasto-ne-znamo-ko-je-dijana-budisavljevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/2019\/08\/17\/zasto-ne-znamo-ko-je-dijana-budisavljevic\/","title":{"rendered":"Za\u0161to ne znamo ko je Dijana Budisavljevi\u0107?"},"content":{"rendered":"\n

O podvigu Dijane Budisavljevi\u0107<\/strong> doma\u0107a i svetska javnost retko govore. Dok je za Oskara \u0160indlera<\/strong> i Irenu Sendler<\/strong> \u010duo ceo svet, za Dijanu ne zna gotovo niko. Pamte je samo retki istori\u010dari, poneki pre\u017eiveli logora\u0161 i njeni potomci.<\/p>\n\n\n\n

Dijana Obekser Budisavljevi\u0107\u00a0<\/strong>( 1891 \u2013 1978) je bila humanitarna radnica austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata spasila\u00a015.336\u00a0<\/strong>uglavnom srpske dece iz usta\u0161kih logora u Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj. Njena akcija je bila jedna od najte\u017eih i najobimnijih humanitarnih akcija u Drugom svetskom ratu. Tokom spasavanja, umrlo je\u00a03.254<\/strong>\u00a0dece, dok je vi\u0161e od\u00a012.000<\/strong>\u00a0njih pre\u017eivelo rat.<\/p>\n\n\n\n

Dijana <\/strong>je ro\u0111ena u Austriji, u Insbruku. Otac joj je bio bogati trgovac, a majka Amerikanka. Odrasla je u izobilju i ni\u0161ta je u njenoj mladosti nije pripremilo za borbu koju \u0107e kasnije voditi. U rodnom gradu radila je kao medicinska sestra, gde je upoznala Srbina iz Hrvatske\u00a0Julija Budisavljevi\u0107a<\/strong>, sa kojim se ubrzo ven\u010dala i otpo\u010dela zajedni\u010dki \u017eivot u Zagrebu.<\/p>\n\n\n\n

Po izbijanju Drugog svetskog rata, Dijana saznaje da u Hrvatskoj postoje koncentracioni logori <\/strong>u kojima su srpske \u017eene sa decom i odlu\u010duje da im pomogne.<\/p>\n\n\n\n

,,Od po\u010detka sam sama bila odgovorna za akciju, sve se radilo pod mojim imenom i mojim rizikom. Nije mi preostalo ni\u0161ta drugo nego da sama za sve preuzmem odgovornost. Polazila sam od stanovi\u0161ta da moj \u017eivot nije vredniji od \u017eivota nedu\u017eno proganjanih\u02ee<\/strong>, pi\u0161e u njenom Dnevniku.<\/p>\n\n\n\n

Akcija ,,Dijana Budisavljevi\u0107\u02ee <\/h2>\n\n\n\n
U po\u010detku akcije, sa svojim k\u0107erkama i prijateljima, u svom porodi\u010dnom stanu, Dijana je \u0161ila de\u010dju ode\u0107u i pakovala je za slanje u logore. Istovremeno, prikupljala je i novac. Ode\u0107a i hrana slate su u logore preko Jevrejske op\u0161tine od 6. novembra 1941. godine. Na\u017ealost, do\u0161lo je do zloupotrebe \u2013 roba nije stizala onima kojima je namenjena. <\/strong><\/p>\n\n\n\n
Akcija pomo\u0107i bila je ilegalna <\/strong>sve do 27. februara 1942. godine, kada je Dijana dobila dozvolu da sakuplja hranu i ode\u0107u. Prvi uspeh akcije bilo je preuzimanje grupe srpske dece i devojaka iz logora u Lobor \u2013 gradu 28. marta 1942. godine. Ve\u0107 od avgusta iste godine, na Dijaninu inicijativu, najmanju decu iz logora u svoje domove prihvataju zagreba\u010dke porodice. <\/p>\n\n\n\n
Ubrzo Dijana po\u010dinje da pravi kartoteku spasene dece<\/strong> \u2013 uporedo sa brigom o sme\u0161taju i le\u010denju dece, ona je radila i na njihovoj identifikaciji i popisivanju. Tokom nekoliko meseci formirala je kartoteku sa vi\u0161e od 12.000 imena.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Od velikih napora Dijana je obolela, ali je, delimi\u010dno oporavljena, nastavila sa radom sredinom oktobra 1942. godine. Obilaze\u0107i logore zarazila se bolestima koje su ubijale mali\u0161ane.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Prele\u017eala je tifus i do\u017eivela tri nervna sloma.<\/strong>\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
Ipak, bez obzira na posledice, istrajavala je vode\u0107i se uzvi\u0161enim motivima:<\/p>\n\n\n\n
,,To je bio najljep\u0161i dar koji sam u \u017eivotu dobila \u2013 mogu\u0107nost da ljude spasim od sigurne smrti\u201d, <\/strong>pi\u0161e u Dnevniku.<\/p>\n\n\n\n
Akcija je nailazila na stalne te\u0161ko\u0107e i prepreke, a najve\u0107i problem je bilo to \u0161to nije imala slu\u017ebeni naslov <\/strong>i nije se mogla obra\u0107ati dr\u017eavnim organima. Stoga je prvo delovala preko Jevrejske op\u0161tine, a kasnije preko katoli\u010dke humanitarne ustanove Karitas.<\/p>\n\n\n\n
U toku akcije, Dijana je sara\u0111ivala sa komunistima, fa\u0161istima i katoli\u010dkim poglavarima \u2013 obra\u0107ala se svima koji su joj mogli pomo\u0107i da spase decu. O opasnostima sa kojima se suo\u010davala najbolje govori podatak da su usta\u0161e likvidirale \u010dak deset njenih saradnika<\/strong>. Imala je podr\u0161ku uskog kruga ljudi, jer su svi koji su se bavili spa\u0161avanjem dece iz logora rizikovali sopstvene \u017eivote.<\/p>\n\n\n\n
Dnevnik Dijane Budisavljevi\u0107 <\/h2>\n\n\n\n
Dnevnik koji je Dijana vodila, objavljen je u Zagrebu 2003. godine, pod imenom\u00a0\u201eDnevnik Diane Budisavljevi\u0107 1941\u20131945\u02ee<\/strong>. Priredila ga je za \u0161tampu Silvija Sabo, Dijanina praunuka. Originalno napisan na nema\u010dkom jeziku, pokriva period od 23. oktobra 1941. do 13. avgusta 1945. godine<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n
Sa\u010dinjen je od 388 zapisa<\/strong> i predstavlja potresno svedo\u010danstvo <\/strong>o spasavanju dece potkrepljeno dokumentima i fotografijama, spiskovima i fotokopijama dela kartoteke koju je Dijana uredno prikupljala. <\/p>\n\n\n\n
Sa objavljivanjem Dnevnika po\u010dinje i interesovanje za njene podvige.\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
Posebna vrednost ovog dnevnika je u tome \u0161to su u njemu bele\u017eeni doga\u0111aji gotovo svakodnevno<\/strong>, odnosno neposredno po\u0161to su se desili. U njemu se nalaze brojne do sada nepoznate \u010dinjenice<\/strong>, ali i zapa\u017eanja<\/strong> jedne obrazovane, pronicljive i, iznad svega, hrabre \u017eene.<\/p>\n\n\n\n
Klju\u010dna uloga u akciji spasavanja je naj\u010de\u0161\u0107e davana zagreba\u010dkim komunistima<\/strong>, \u0161to se objavljivanjem ovog dnevnika opovrgava, \u010dime se ispravlja nepravda<\/strong> u\u010dinjena Dijani Budisavljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Od maja 1944. godine zapisi u dnevniku su sve re\u0111i, jer je Dijana sa svojom saradnicom, Ivankom D\u017eakulom<\/strong>, po\u010dela da sre\u0111uje kartoteku izbavljene dece. Dnevnik je prestala da vodi 1. oktobra 1945. godine, a poslednja bele\u0161ka je od 7. februara 1947. godine kada je predala izve\u0161taj o radu akcije odboru Antifa\u0161isti\u010dkog fronta \u017eena <\/strong>u Zagrebu.<\/p>\n\n\n\n
Posle Drugog svetskog rata <\/h2>\n\n\n\n
Da bi sa\u010duvala podatke o deci koju je zbrinjavala tokom rata, Dijana je vodila kartoteku <\/strong>o njima, s nadom da bi jednoga dana mogla biti vra\u0107ena svojim biolo\u0161kim porodicama.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Krajem maja 1945. godine dva agenta OZNE <\/strong>odnose albume sa fotografijama dece. <\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
Po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske, 28. maja 1945. godine od Dijane Budisavljevi\u0107 je uzeta i celokupna kartoteka dece<\/strong>, iako nije bila zavr\u0161ena identifikacija. Njena ponuda da svojim radom pomogne na identifikaciji dece, u Ministarstvu nije prihva\u0107ena.<\/p>\n\n\n\n
\u201eZnali smo da \u0107e sada mnoge majke uzalud tra\u017eiti svoju decu. Stra\u0161no rastajanje u logorima, dugogodi\u0161nja \u010de\u017enja za njima na radu u Njema\u010dkoj, a sada ne\u0107e na\u0107i svoje najdra\u017ee\u201d, <\/strong>pi\u0161e u svom dnevniku Dijana Budisavljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Posle rata, Dijana se vratila u Insbruk<\/strong>. Vi\u0161e nije govorila o svom radu i do smrti se nije oporavila od posledica obilaska logora.<\/p>\n\n\n\n
Ne mo\u017eemo, a da se ne zapitamo, za\u0161to je nova vlast tako postupila sa Dijanom Budisavljevi\u0107 i za\u0161to je njena akcija spasavanja tako dugo ostala u senci<\/strong>?<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
,,Obja\u0161njenje mo\u017ee da se na\u0111e pre svega u tome \u0161to je njeno delovanje bilo potpuno nezavisno, isklju\u010divo humanitarne prirode, a ona je uspela da tako i ostane. Me\u0111utim, takve nezavisne li\u010dnosti i njihov rad te\u0161ko se uklapaju u zahteve autoritarnih vlasti i organizacija. Kao takva Dijana Budisavljevi\u0107 nije bila \u201epodobna\u201d. <\/strong>(,,Tokovi istorije\u02ee, \u010casopis Instituta za noviju istoriju Srbije, Dr Milan Koljanin ,,Akcija \u201eDiana Budisavljevi\u0107\u201d).<\/p>\n\n\n\n
Otrgnimo Dijanu od zaborava<\/h3>\n\n\n\n
Dijanin herojski \u010din \u0161iroj javnosti gotovo je nepoznat. Njeno ime ne pominje se ni u jednom ud\u017ebeniku istorije<\/strong>. Istina je potisnuta iz obrazovnog programa u \u0161kolama, iz kulturnog \u017eivota i intelektualnih krugova.<\/p>\n\n\n\n
Njen podvig je \u0161est decenija<\/strong> \u010dekao na zahvalnost i priznanje. Najzad bi mogla da u istoriji, ali i u javnosti, dobije mesto koje joj pripada. Neke od preduzetih akcija samo su korak ka ispravljanju nepravde \u2013 Dijana Budisavljevi\u0107 posthumno je odlikovana:<\/strong><\/p>\n\n\n\n
\u2022 Zlatnom medaljom\u00a0\u201eMilo\u0161 Obili\u0107\u02ee<\/strong>\u00a0za ispoljenu hrabrost i dela li\u010dnog herojstva. Medalja je dodeljena povodom Dana dr\u017eavnosti Republike Srbije 2012. godine, a uru\u010dena je njenom praunuku Leonardu Ra\u0161ici 23. oktobra 2013. godine.<\/p>\n\n\n\n
\u2022 Prvi je nosilac novoustanovljenog odlikovanja Srpske pravoslavne crkve\u00a0\u201eCarica Milica<\/strong>\u02ee, za plemenitost i humanitarni rad. Orden je uru\u010den 18. oktobra 2013. godine njenom praunuku, Leonardu Ra\u0161ici.<\/p>\n\n\n\n
\u2022 U rodnom Insbruku 2011. godine dodeljen joj je Orden II reda<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n
Osim dodeljenih odlikovanja, Srpsko narodno vije\u0107e u Hrvatskoj nazvalo je po Dijani nagradu za humanitarni rad<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010dast Dijani Budisavljevi\u0107 ukazao je i grad Beograd \u2013 njeno ime ponela je 2011. godine jedna ulica u beogradskom naselju Dedinje<\/strong>, nekada\u0161nja Ulica Baje Pivljanina tre\u0107i deo.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, osim u Beogradu, Dijanino ime nose ulice <\/strong>i u Kozarskoj Dubici i Gradi\u0161ci, a najavljeno je da \u0107e istim tragom krenuti i Banja Luka, Zagreb i Pan\u010devo.<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$
Pixabay<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Dijana je dobila i park u Be\u010du<\/strong>. Na ovaj na\u010din, posle vi\u0161e godina borbe, a na inicijativu odbora Srpskog kulturnog i prosvetnog dru\u0161tva \u201eProsvjeta\u201c u Austriji, ostvarena je ideja da ova plemenita \u017eena dobije svoje obele\u017eje u glavnom gradu Austrije.<\/p>\n\n\n\n
Svoj prvi spomenik <\/strong>Dijana \u0107e dobiti u Beogradu \u2013 2019. godine bi\u0107e postavljen na Savskom keju, pored Spomenika \u017ertvama logora Staro sajmi\u0161te. Inicijativu za izgradnju spomenika pokrenulo je Udru\u017eenje logora\u0161a i potomaka \u201eJasenovac\u201d. Kada kompleks Staro sajmi\u0161te bude ure\u0111en, i njen spomenik \u0107e biti deo memorijala.<\/p>\n\n\n\n
O Dijani je snimljen dokumentarni film \u201eDianina deca\u201d<\/strong>, u produkciji RTS -a, a u istoj akciji prikazana je i izlo\u017eba u Domu vojske Srbije:<\/p>\n\n\n\n
,,Pri\u010da o Dijani Budisavljevi\u0107 je ujedno pri\u010da o ljudima koji su u najte\u017eim vremenima uspeli da budu ono \u0161to je nekada najte\u017ee, biti \u010dovek\u02ee, <\/strong>ka\u017ee autorka filma i izlo\u017ebe Sla\u0111ana Zari\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Jelena Puzi\u0107, glumica, postavila je na scenu UK ,,Vuk Karad\u017ei\u0107\u02ee monodramu <\/strong>,,Pu spas za sve nas\u201d o Dijani Budisavljevi\u0107, zaboravljenoj velikoj humanitarki Drugog svetskog rata.<\/p>\n\n\n\n
Knji\u017eevnik Bo\u0161ko Lomovi\u0107 napisao je delo \u201eKnjiga o Dijani Budisavljevi\u0107\u02ee<\/strong>, dok je Austrijanac Vilhelm Kues, napisao romansiranu biografiju ,,Dianina lista\u02ee.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Dijanu Budisavljevi\u0107 pominje i srpska knji\u017eevnica Svetlana Velmar-Jankovi\u0107, u svom delu \u201eLagum\u02ee<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u2026delatnost gospo\u0111e Dijane Budisavljevi\u0107 i njenog odbora za pomo\u0107 \u017eenama u logorima na o\u010digled celog Zagreba i usta\u0161kih vlasti u toku godine 1941. i 1942. godine spadaju u red onih paradoksa, ili bolje da ka\u017eem \u010duda, zbog kojih ljudsko pona\u0161anje, kao i sam \u017eivot, ostaju najve\u0107a tajna\u02ee<\/strong>, ( str. 155.).<\/p>\n\n\n\n
$\"Za\u0161to$
Youtube<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Ipak, da li su sve pobrojane naknadne inicijative dovoljne <\/strong>da bi se ispravila nepravda u\u010dinjena Dijani? Da li je sada krajnje vreme da o njoj pi\u0161emo i govorimo?<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to ne znamo ko je Dijana Budisavljevi\u0107?<\/h3>\n\n\n\n
Odgovor se naslu\u0107uje \u2013\u00a0nemamo svest o na\u0161im zaslu\u017enim ljudima, a jo\u0161 manje o na\u0161im zaslu\u017enim \u017eenama<\/strong>. Ni\u0161ta \u0161to bismo naknadno u\u010dinili ne bi bilo dovoljno da joj se odu\u017eimo, ali bi barem bilo po\u010detak ere u kojoj bismo, cene\u0107i na\u0161e zaslu\u017ene pojedince, nau\u010dili da cenimo i sami sebe.<\/p>\n\n\n\n
Danas, Dijani se mo\u017ee odati po\u010dast <\/strong>na razne na\u010dine: izdavanjem knjiga o njoj, filmovima ili ulicama koje nose njeno ime. Mo\u017eemo joj se odu\u017eiti i edukovanjem <\/strong>ljudi o va\u017enosti njenog lika i dela. Postoji mnogo na\u010dina da se o\u017eivi se\u0107anje na nju i na ono \u0161to je \u010dinila. Pri\u010da o Dijani Budisavljevi\u0107 \u010deka da krene u svet. Njeno je delo veliko do neba i vredno je Nobelove nagrade.<\/p>\n\n\n\n
,,Neko ko je u tom najgorem od svih vremena, spasao jedno dete, zaslu\u017eio je orden, a spasiti 12.000 dece \u2013 tu prestaje svaka pri\u010da i svaka re\u010d. To je an\u0111eoski posao. \u0160to vi\u0161e ljudi u svetu treba da \u010duje za ovu pri\u010du i da bude inspirisano njenim primerom\u02ee, <\/strong>(predsednik Komisije za odlikovanja Oliver Anti\u0107).<\/p>\n\n\n\n
Dakle, imamo zajedni\u010dki zadatak<\/strong> \u2013 moramo negovati kulturu se\u0107anja<\/strong> time \u0161to \u0107emo se potruditi da se o plemenitim delima i hrabrim ljudima \u0161to vi\u0161e pri\u010da i pi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n<\/body>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Imamo zajedni\u010dki zadatak \u2013 moramo negovati kulturu se\u0107anja time \u0161to \u0107emo se potruditi da se o plemenitim delima i hrabrim ljudima \u0161to vi\u0161e pri\u010da i pi\u0161e.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2386,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[3,27],"tags":[129,124,123,133,130,71,125,126,128,134,140,131,132,136,135,139,138,137,127],"series":[],"class_list":["post-2385","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-lets-talk","category-mislite-o-tome","tag-akcija-dijana-budisavljevic","tag-diana-obekser","tag-dijana-budisavljevic","tag-dnevnik-dijane-budisavljevic","tag-drugi-svetski-rat","tag-heroina","tag-humanitarka","tag-insbruk","tag-julije-budisavljevic","tag-kartoteka","tag-kultura-secanja","tag-logori","tag-ndh","tag-nepravda","tag-ozna","tag-plemenitost","tag-posthumna-odlikovanja","tag-zaborav","tag-zagreb"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/tvojmagazin.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/slika-7-Diana1.jpg?fit=922%2C900&ssl=1","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2385"}],"collection":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2385"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2385\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3880,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2385\/revisions\/3880"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2386"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2385"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2385"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2385"},{"taxonomy":"series","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/series?post=2385"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}