Draga Slavković : ,,Ljubav prema književnosti je pogon koji me drži aktivnom i punom energije”

Provodite sate i dane na društvenim mrežama? U tom slučaju, male su šanse da niste primetili fejsbuk grupu Klasici književnosti koju je osnovala Draga Slavković.

Ova mlada Čačanka uspešno vodi grupu čiji nas broj članova može ohrabriti – govori nam u prilog tome da je književnost i dalje jezgro koje okuplja, povezuje i širi uticaj.

Ljudi koji dele istu ljubav

TVOJ MAGAZIN: Osnivač ste i administrator najveće ex-yu Fejsbuk grupe posvećene klasičnoj književnosti. U pitanju je grupa Klasici književnosti – jedina na ovim prostorima koja je posvećena isključivo klasicima. Ona trenutno broji neverovatnih 36.000 članova. Možete li nas upoznati sa njenim počecima: koliko dugo već grupa postoji i kako ste došli na ideju da je osnujete?

Tako je.

Grupa je osnovana 07. februara 2018. godine. To je sada jedna velika grupa koja okuplja mnogo ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, i jedina grupa posvećena klasičnoj književnosti.

U vreme kada je osnovana postojalo je svega nekoliko fejsbuk književnih grupa. No, sve su bile komercijalne i ja sam bila u manjinskom delu članstva koji je uglavnom čitao i pisao o klasicima. Tako sam došla na ideju da napravim grupu koja će biti posvećena isključivo velikanima svetske i domaće književnosti, gde će se okupiti ljubitelji iste. U početku se pridružilo svega tridesetak ljudi, koje sam sama pozvala. Kasnije se za grupu pročulo i pridružilo se dosta ljudi koji dele istu ljubav.

TVOJ MAGAZIN: Objasnite nam pravila koja ste osmislili, a po kojima grupa Klasici književnosti tako besprekorno funkcioniše?

Glavno pravilo je da grupa služi klasičnoj književnosti i tu nema puno odstupanja. A pravilnik kao pravilnik, sklon je dopunama i izmenama.

Važno pravilo je i da nema vređanja po bilo kakvoj osnovi. Trudimo se da održimo dobru i prijatnu atmosferu u grupi, gde je komunikacija i odnos članova na jednom visokom nivou.

Mi smo jedan veliki tim i zajedno činimo da grupa besprekorno funkcioniše

TVOJ MAGAZIN: Možete li nam predočiti koliko je vremena, truda i entuzijazma potrebno za vođenje jedne ovako brojne i dinamične grupe? Imate li pomoć u tome?

Neko bi pomislio da je administriranje i vođenje grupe lak i beznačajan posao, međutim nije tako. Da bi grupa zadržala nivo i kvalitet potrebno je dosta truda, vremena, strpljenja i ljubavi. Prvenstveno, tu je ljubav. Ljubav prema književnosti je pogon koji me drži aktivnom i punom energije. Osmišljavanje raznih izazova, književnih večeri, nagradnih konkursa zahteva i vreme i energiju.

Naravno, tu je i pomoć bez koje ništa ne bi bilo tako savršeno.

Pomenuću moje drage saradnike iz admin tima Anu Marić, Bojanu Ilić, Danijelu Perović Vučićević, Anu Lazarević, Mariju Bukvić, Milenu Stanojević, Dejana Lazića. Mi smo jedan veliki tim i zajedno činimo da grupa besprekorno funkcioniše.

Naravno, tu su i članovi koji svojom aktivnošću i posvećenošću čine grupu takvom kakva jeste. Ne bih nikoga posebno izdvajala, jer ih je puno i sigurno bih nekoga zaboravila da spomenem, samo ovim putem želim da ZAHVALIM na divnoj energiji koju šalju.

U grupi je sklopljeno dosta divnih prijateljstava i poznanstava

TVOJ MAGAZIN: U okviru grupe, moguće je pisati ili čitati recenzije, postavljati pitanja, komentarisati i voditi diskusije. Takođe, u grupi se odvijaju književne i filozofske večeri, dani poezije, intervjui sa piscima i dele se književne zanimljivosti. Verujem da se stvaraju divna prijateljstva među članovima koji dele istu ljubav. Imate li, s obzirom na brojnost grupe, uvid u to ko su i kakvi su njeni članovi? Da li bi se mogao napraviti prototip člana grupe Klasici književnosti?

Da. Filozofske večeri, književne večeri, osvrti na dela velikih pisaca, dani posvećeni umetnosti i domaćim piscima, nagradni konkursi gde članovi mogu da napišu priču na zadatu temu, a mi iz admin tima biramo pobednika i dodeljujemo nagrade u vidu knjiga.

Spomenuću i spontana darivanja, poklanjanja i naše velikodušne članove. Imamo album KK POKLONI gde kačimo poklončice i jedna smo od retkih grupa koja okuplja toliko ljudi velikog srca.

Zaista se tu sklopilo dosta divnih prijateljstava, poznanstava… Neke članove sam lično upoznala, sa nekima postala prijatelj, sa nekima razmenjivala poklon knjige iako se nikada nismo upoznali. U svakom slučaju, grupa divnih i plemenitih ljudi.

Članovi grupe ,,Klasici književnosti” su ljudi različitih profila i zanimanja, i svi su dobrodošli.

Zajedničko svima nama jeste ogromna ljubav prema pisanoj reči.

Tako malo vremena, a tako mnogo knjiga

TVOJ MAGAZIN: Koje su to zajedničke osobine čitalaca koji će se radije okrenuti proverenim klasicima, nego plivati u moru aktuelnih izdanja?

Malo je vremena, a tako puno knjiga. Mislim da ljudi koji radije biraju proverenu literaturu, klasike, idu na sigurno. Tu nema greške.  Kvalitet je zagarantovan.

I savremeni pisci mogu mnogo da pruže književnosti

TVOJ MAGAZIN: Kao zaljubljenik u klasiku sa jedne strane, ali i kao radnik u velikom knjižarskom lancu sa druge strane, kakvo mišljenje imate o savremenoj književnosti? Da li je, zaista, već sve napisano velikim perima? Imaju li novi pisci šta da pruže književnosti?

Savremena književnost nam donosi, pored svega što joj često zameramo, i  dosta kvaliteta.

Itekako mislim da savremeni pisci mogu mnogo da pruže književnosti.

Orhan Pamuk je živi klasik, po mom mišljenju.

Zatim, Pol Oster.

Od domaćih, savremenih, pisaca spomenula bih Miljenka Jergovića i Dragoslava Mihailovića.

Dobar pisac ne mora biti i dobar čovek

TVOJ MAGAZIN: Da li Vas uznemiravaju rasprave (poput onih koje je izazvala autobiografija pevača Ace Lukasa) koje podignu prašinu, zapale književnu scenu i skrenu nam pažnju na to su izmenjene društvene vrednosti uslovile i nova čitalačka pravila? Šta primećuje knjižar u Vama – hoće li prosečan srpski čitalac pre kupiti knjigu Ace Lukasa ili nekog neafirmisanog pisca?

Pre Lukasa su se žestoke rasprave vodile oko Basare, a pre njega oko Handkea. Često se gleda i ko je pisac, kakvi su mu politički (verski) stavovi, pa se na osnovu toga donosi mišljenje i o njemu kao čoveku, ali i o njegovom književnom stvaralaštvu.

Ne smetaju mi rasprave tog tipa. Svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, sve dok je u granicama kulturnog i lepog izražavanja.

Moje mišljenje je da život i stavovi nekog pisca nikako ne mogu da odrede da li je to što on piše dobro ili ne. Dobar pisac ne mora biti i dobar čovek, niti vidim kako to dvoje može biti povezano. Knut Hamsun, kome se i dan – danas zamera saradnja sa nacistima, je jedan od najboljih pisaca koje je ovaj svet video. I ne, nijedno njegovo delo nema veze sa nacizmom. Najveći norveški pisac i dobitnik Nobelove nagrade, možda nedovoljno spominjan kod nas.

Što se tiče pitanja šta će pre kupiti prosečan srpski čitalac, knjigu Ace Lukasa ili nekog neafirmisanog pisca, teško je odgovoriti. Poštujem svakoga i svačije pravo da čita i gleda šta želi. Kao što postoji daljinski i ukoliko nam nešto smeta prebacimo program, tako i u knjižarama imamo izbor. Ipak, odgovoriću da će se prosečan srpski čitalac pre odlučiti za nekog neafirmisanog pisca nego za biografiju Aca Lukasa. To je moje mišljenje, gde polazim od sebe i od ljudi u mom okruženju.

Sajam knjiga je nešto čemu se mnogo radujem

TVOJ MAGAZIN: Da li ste i dalje odani posetilac Sajma knjiga ili smatrate da se ova manifestacija okrenula konzumentima, a ne poklonicima knjige?

Da. Ne propuštam nijedan Sajam knjiga i to je nešto čemu se zaista mnogo radujem. Knjige kupujem tokom cele godine i imam ih mnogo, tako da kupovina knjiga nije glavni razlog mog odlaska na Sajam.

Atmosfera samog događaja, mnogo knjiga i izdavača na jednom mestu, pa još ako su sa mnom pravi ljubitelji knjiga, na licu mesta počinje razmena utisaka i ugođaj je potpun.

Bitno je da se čita, a način je manje bitan!

TVOJ MAGAZIN: Svedoci smo ekspanzije servisa koji nam na dlanu i iz fotelje omogućuju pristup brojnim elektronskim knjigama. Olakšavaju nam put, svakako, ali se postavlja pitanje da li nam nude isti osećaj posebnosti koji nam pruža štampana knjiga. Da li su elektronska i štampana knjiga protivnici ili saradnici u čitalačkom procesu? Za koju se Vi radije odlučujete?

Mišljenja sam da pravu knjigu ništa ne može zameniti. Draž je i u okretanju, šuškanju stranica, samom mirisu papira, pogledu na knjigu…. Čitam i e-knjige, ali samo u slučaju kada ne postoji papirno izdanje.

S druge strane, elektronska izdanja imaju i svojih prednosti i razumem ljude koji se odluče za takvo čitanje. No, ja uvek radije biram pravu knjigu. U krajnjem slučaju, bitno je da se čita. Način je manje bitan.

TVOJ MAGAZIN: Sumirajući svoje svestrano iskustvo, koje podrazumeva sagledavanje književnosti iz različitih aspekata i na različite načine, kako biste je definisali – kao čovekovo pribežište ili kao borbu za neki bolji svet?

I jedno i drugo. Definitivno je i pribežište i borba za bolji svet.

Dostojevski – pisac nad piscima!

TVOJ MAGAZIN: Koje su knjige i pisci uticali na vaš život?

Prvi pisac koji je značajno uticao na mene, i razvijanje moje ljubavi prema književnosti uopšte, jeste Fjodor Mihailovič Dostojevski. Otkrila sam ga negde u prvom razredu srednje škole i od tog trenutka magija počinje. Njemu sam najviše zahvalna za ljubav prema klasicima. Uticao je i na mene kao ličnost,  oblikovao me je u periodu kada sam se najviše tražila. Čitala sam i bila fascinirana stilom, mišlju, kako je neko mogao da zna ono što ja osećam a ne umem da izgovorim… Kako je neko mogao da pročita, da izvuče najtamnije i najsvetlije delove duše na videlo, da sve to stavi na papir… Da tako ogoli čoveka. Pomogao mi je da prihvatim sebe, da pronađem sebe. To je Dostojevski, zato i jeste pisac nad piscima.

Onda, Knut Hamsun. Najveći norveški pisac, Nobelovac. Na Hamsuna je dosta uticao Dostojevski i sve je to nekako povezano.

Herman Hese, Alber Kami, Viktor Igo, Puškin, Jesenjin, Ivo Andrić, Meša Selimović…

A knjige koje bih izdvojila kao posebne jesu: Zapisi iz podzemlja, Zapisi iz mrtvog doma, Zločin i kazna, Jadnici, Plodovi zemlje, Glad, Tatarska pustinja, Čudan osećaj u meni, Na Drini ćuprija, Derviš i smrt, Demijan, Pikova dama, Deca naše ulice…

TVOJ MAGAZIN: Za koje pisce se ispostavilo da su miljenici članova vaše grupe? Koja su to dela najvoljenija i najzastupljenija na stranicama grupe Klasici književnosti?

Dostojevski i Tolstoj, tu nema dileme.

,,Ana Karenjina” je i najvoljenija, i najomraženija, i najzastupljenija. Diskusija koja se stalno ponavlja je u vezi te knjige, u vezi Aninog postupka i ostavljanja deteta. Takođe, zašto je Raskoljnikov ubio babu… Te rasprave me uvek nasmeju i zabave.

Od naših književnika najzastupljeniji su Ivo Andrić i Meša Selimović.

,,Biblija”- knjiga nad knjigama

TVOJ MAGAZIN: Da morate da nam preporučite samo jednu knjigu, koja bi to knjiga bila?

Dugo sam razmišljala o ovom pitanju.

Ako bih morala da preporučim samo jednu, preporučila bih ,,Bibliju” kao knjigu nad knjigama.

Ali ako bih mogla još jednu, preporučila bih pored Biblije i Igoove ,,Jadnike”.

TVOJ MAGAZIN: Imate li svog književnog srodnika? Koji je vaš omiljeni književni lik?

Književnog srodnika nemam, ili bar nisam razmišljala u tom pravcu.

Omiljeni književni lik? Aljoša Karamazov.

Pridružite se grupi Klasici književnosti – malom svetu ljubitelja dobre knjige!

TVOJ MAGAZIN: Za kraj razgovora, hajde da pozovemo čitaoce da se pridruže grupi Klasici književnosti!

Hvala još jednom članovima koji su već tu i pozivam sve vas koji volite klasičnu književnost da nam se pridružite. Da preporučujemo, diskutujemo, osmišljavamo i uživamo u našem malom svetu ljubitelja dobre knjige.