3. GODINA,  SRPSKI JEZIK OD A DO Š

Leksikolоgija: stilska i upotrebna vrednost leksemа

Leksika srpskog jezika se tokom vremena menjala u zavisnosti od istorijskih, geografskih, političkih i kulturnih okolnosti.

Više stotina hiljada reči, koliko ih ima srpski jezik, mogu se podeliti prema poreklu, upotrebi i pravilnosti, što ćemo u ovoj lekciji i učiniti.

Podela reči prema poreklu

Leksiku srpskog jezika čine:

  • Domaće (narodne, reči slovenskog porekla): čovek, žena, dete, knjiga, godina, ruka, majka, med, žito, riba…
  • Crkvenoslovenske (reči iz jezika crkve): dveri, žitije, vasiona, vazduh, ispovest, sveštenik, opština, suština, savest, putešestvije…
  • Pozajmljenice (reči iz drugih jezika): norma, despot, pamuk, cipela, štof, atelje, pošta, šou…

Podela pozajmljenica

Prema jeziku iz kog su primljene, pozajmljenice se mogu podeliti na:

  • Grecizmi ( reči iz grčkog jezika): anđeo, jevanđelje, hiljada, drum, monah, ikona, manastir, hor, freska, trpeza, okean, meteor…
  • Turcizmi (reči iz turskog jezika): jastuk, jorgan, kašika, marama, čarapa, čizma, pamuk, boja, kapija, avlija, papuče, česma, ćuprija, duvan, šećer…
  • Romanizmi (reči iz latinskog, francuskog, italijanskog i španskog jezika):
  • nacija, vakcina, genije, datum, minut (latinizmi)
  • roman, režiser, atelje, bulevar, pejzaž (galicizmi – reči iz francuskog)
  • arija, salata, opera, štampa, slaveta, pasta (italijanizmi)
  • bolero, vanila, tornado, aligator, gerila (hispanizmi – reči iz španskog)
  • Rusizmi (reči iz ruskog jezika): piroška, mazut, odličje, šinjel, knjaz, podanik, kružok, volšeban…
  • Germanizmi (reči iz nemačkog jezika): vaga, pegla, vekna, kifla, cigla, šporet, šolja, farba, štof, plac…
  • Hungarizmi (reči iz mađarskog jezika): ašov, alas, bunda, salaš, cipela, gulaš, lopov, kecelja, gazda, varoš, varaš, doboš, kočija, džak…
  • Bohemizmi (reči iz češkog jezika): časopis, geslo, dobrobit, kopačka, dojam…
  • Anglicizmi (reči iz engleskog jezika): parking, vikend, sport, tinejdžer, trening, tramvaj, džentlmen, kompjuter, film, humor, bestseler…
  • Internacionalizmi (reči čiji je koren iz klasičnih jezika i sastavni su deo većine evropskih jezika): gramatika, fitika, istorija, drama, literatura, atom, nominativ, arheolog, metafora, ćelija…
Unsplash

Podela reči prema upotrebi

Prema sferi upotrebe, reči u srpskom jeziku se mogu podeliti na:

  • Istorizme (reči koje više nisu u upotrebi jer ono što označavaju više ne postoji): dužd, faraon, velmoža, sandžak, sebar, abadžija…
  • Arhaizme (zastarele reči koje su zamenjene drugima): ženik, pozorje, zemljopis, vojna, ćesar, Vijena, Anglija…
  • Neologizme (nove reči): blog, provajder, pretraživač, visokogradnja…

Termini

Termini su reči koje precizno imenuju pojmove u nauci, tehnici i umetnosti.

Disciplina leksikologije koja se bavi terminima naziva se terminologija.

Najveći broj termina potiče iz grčkog i latinskog jezika.

Termini su najčešće ustaljene, jednoznačne i internacionalne reči.

Primeri: artikulacija, komunikacija, nominativ, plural, leksika, virus, penicilin, kardiologija, geometrija, razlomak, kosinus, atom, molekul, azot, lirika, drama, alegorija, inflacija, ugovor, zakon…

Podela reči prema pravilnosti

Neknjiževna leksika srpskog jezika se deli na:

  • Dijalektizme (reči iz srpskih dijalekata koje nisu prihvaćene u književnom jeziku): sabajle, lebac, njojzi, oskudacija, zauvar, basamak, vakat…

Mogu se primetiti i u književnim delima, jer ih pisci koriste da bi verno opisali ambijent i likove.

Kada se dijalektizmi koriste na širem prostoru, onda se nazivaju regionalizmi.

  • Žargonizmi (reči svojstvene govoru omladine u nezvaničnim situacijama): lik, smarati, vozdra, tebra, baci kosku, riba, mojne, komp, faca, friz, čoporativno, Amer, ložiti, Kališ, Zelenjak…
  • Vulgarizmi (uvredljive, nepristojne i prostačke reči): zeznuti, zezati, usvinjiti, nosi se…

U ovoj lekciji smo se još jednom osvrnuli na podelu leksike srpskog jezika prema poreklu, upotrebi i pravilnosti.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *