Leksikolоgija: stilska i upotrebna vrednost leksemа
Leksika srpskog jezika se tokom vremena menjala u zavisnosti od istorijskih, geografskih, političkih i kulturnih okolnosti.
Više stotina hiljada reči, koliko ih ima srpski jezik, mogu se podeliti prema poreklu, upotrebi i pravilnosti, što ćemo u ovoj lekciji i učiniti.
Podela reči prema poreklu
Leksiku srpskog jezika čine:
- Domaće (narodne, reči slovenskog porekla): čovek, žena, dete, knjiga, godina, ruka, majka, med, žito, riba…
- Crkvenoslovenske (reči iz jezika crkve): dveri, žitije, vasiona, vazduh, ispovest, sveštenik, opština, suština, savest, putešestvije…
- Pozajmljenice (reči iz drugih jezika): norma, despot, pamuk, cipela, štof, atelje, pošta, šou…
Podela pozajmljenica
Prema jeziku iz kog su primljene, pozajmljenice se mogu podeliti na:
- Grecizmi ( reči iz grčkog jezika): anđeo, jevanđelje, hiljada, drum, monah, ikona, manastir, hor, freska, trpeza, okean, meteor…
- Turcizmi (reči iz turskog jezika): jastuk, jorgan, kašika, marama, čarapa, čizma, pamuk, boja, kapija, avlija, papuče, česma, ćuprija, duvan, šećer…
- Romanizmi (reči iz latinskog, francuskog, italijanskog i španskog jezika):
- nacija, vakcina, genije, datum, minut (latinizmi)
- roman, režiser, atelje, bulevar, pejzaž (galicizmi – reči iz francuskog)
- arija, salata, opera, štampa, slaveta, pasta (italijanizmi)
- bolero, vanila, tornado, aligator, gerila (hispanizmi – reči iz španskog)
- Rusizmi (reči iz ruskog jezika): piroška, mazut, odličje, šinjel, knjaz, podanik, kružok, volšeban…
- Germanizmi (reči iz nemačkog jezika): vaga, pegla, vekna, kifla, cigla, šporet, šolja, farba, štof, plac…
- Hungarizmi (reči iz mađarskog jezika): ašov, alas, bunda, salaš, cipela, gulaš, lopov, kecelja, gazda, varoš, varaš, doboš, kočija, džak…
- Bohemizmi (reči iz češkog jezika): časopis, geslo, dobrobit, kopačka, dojam…
- Anglicizmi (reči iz engleskog jezika): parking, vikend, sport, tinejdžer, trening, tramvaj, džentlmen, kompjuter, film, humor, bestseler…
- Internacionalizmi (reči čiji je koren iz klasičnih jezika i sastavni su deo većine evropskih jezika): gramatika, fitika, istorija, drama, literatura, atom, nominativ, arheolog, metafora, ćelija…
Podela reči prema upotrebi
Prema sferi upotrebe, reči u srpskom jeziku se mogu podeliti na:
- Istorizme (reči koje više nisu u upotrebi jer ono što označavaju više ne postoji): dužd, faraon, velmoža, sandžak, sebar, abadžija…
- Arhaizme (zastarele reči koje su zamenjene drugima): ženik, pozorje, zemljopis, vojna, ćesar, Vijena, Anglija…
- Neologizme (nove reči): blog, provajder, pretraživač, visokogradnja…
Termini
Termini su reči koje precizno imenuju pojmove u nauci, tehnici i umetnosti.
Disciplina leksikologije koja se bavi terminima naziva se terminologija.
Najveći broj termina potiče iz grčkog i latinskog jezika.
Termini su najčešće ustaljene, jednoznačne i internacionalne reči.
Primeri: artikulacija, komunikacija, nominativ, plural, leksika, virus, penicilin, kardiologija, geometrija, razlomak, kosinus, atom, molekul, azot, lirika, drama, alegorija, inflacija, ugovor, zakon…
Podela reči prema pravilnosti
Neknjiževna leksika srpskog jezika se deli na:
- Dijalektizme (reči iz srpskih dijalekata koje nisu prihvaćene u književnom jeziku): sabajle, lebac, njojzi, oskudacija, zauvar, basamak, vakat…
Mogu se primetiti i u književnim delima, jer ih pisci koriste da bi verno opisali ambijent i likove.
Kada se dijalektizmi koriste na širem prostoru, onda se nazivaju regionalizmi.
- Žargonizmi (reči svojstvene govoru omladine u nezvaničnim situacijama): lik, smarati, vozdra, tebra, baci kosku, riba, mojne, komp, faca, friz, čoporativno, Amer, ložiti, Kališ, Zelenjak…
- Vulgarizmi (uvredljive, nepristojne i prostačke reči): zeznuti, zezati, usvinjiti, nosi se…
U ovoj lekciji smo se još jednom osvrnuli na podelu leksike srpskog jezika prema poreklu, upotrebi i pravilnosti.
