{"id":4016,"date":"2020-07-09T00:05:07","date_gmt":"2020-07-09T00:05:07","guid":{"rendered":"http:\/\/tvojmagazin.com\/?p=4016"},"modified":"2020-08-11T21:09:41","modified_gmt":"2020-08-11T21:09:41","slug":"tijana-zdravkovic-treba-se-vracati-na-mesta-u-kojima-si-rastao","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/2020\/07\/09\/tijana-zdravkovic-treba-se-vracati-na-mesta-u-kojima-si-rastao\/","title":{"rendered":"Tijana Zdravkovi\u0107: ,,Treba se vra\u0107ati na mesta u kojima si rastao”"},"content":{"rendered":"\n

Tijaninom i mom razgovoru je, od samog po\u010detka, bilo su\u0111eno da odstoji, da se kr\u010dka, da previre i na kraju, da sazri \u2013 pre nego \u0161to bude objavljen. Prvobitno su obaveze bile te koje su nas usporavale, a potom su to bile \u017eivotne okolnosti.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, za dobru pri\u010du nikada nije kasno! <\/strong>Kada pera ukrste dva pisca u nastajanju, dve biv\u0161e studentkinje Filolo\u0161kog fakulteta, dve zaljubljenice u francuski jezik i kulturu i dve obo\u017eavateljke Beograda, pri\u010da ne zastareva. Ona nema ograni\u010deni rok trajanja \u2013 ve\u0107 strpljivo \u010deka da za\u017eivi i da dopre do svojih \u010ditalaca.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj intervju sa Tijanom, ne zamerite mi, vodim obra\u0107aju\u0107i se svojoj sagovornici sa TI. <\/p>\n\n\n\n

Sa persi na pertu<\/strong> se pre\u0111e lako onda kada se bliskost u godinama i neposrednost u komunikaciji nadove\u017eu na po\u0161tovanje koje nije uslovljeno konvencijama.<\/p>\n\n\n\n

Foto: Delo mlade fotografkinje Lenke Pavlovi\u0107, u nekom od beogradskih pasa\u017ea, za potrebe projekta ,,No Borders Generations\u201d<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Jedna Selimovi\u0107eva junakinja<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Osniva\u010d si instagram profila @belle_epoque_belgrade.\u00a0Na njemu si potpisana kao ,,jedna Selimovi\u0107eva junakinja\u201d.\u00a0Mo\u017ee\u0161 li nam otkriti o kojoj se Me\u0161inoj junakinji radi i za\u0161to je ba\u0161 ona tvoj izbor?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Pre nego \u0161to sam se rodila, moji roditelji su hteli da me nazovu **Ana<\/strong>. Izgledalo je da su u toj odluci saglasni, ali ipak je presudilo ne\u0161to drugo.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
U toku trudno\u0107e<\/strong>, moja mama je \u010ditala knjigu ,,Tvr\u0111ava\u201d Me\u0161e Selimovi\u0107a<\/strong>. Jedan od glavnih junaka, ili bolje da ka\u017eem, junakinja, jeste Tijana <\/strong>koja se pojavljuje na samom po\u010detku romana. Kako je \u010ditanje odmicalo, mojoj mami se dopao lik Tijane, kao i samo ime, koje je u to vreme jo\u0161 uvek bilo relativno retko. Na kraju ja dobih ime po Me\u0161inoj Tijani, a moram priznati da volim da verujem u to da je **sudbina <\/strong>ume\u0161ala prste u \u010ditav taj splet doga\u0111aja i da \u0107u se ja kasnije zbog toga baviti knji\u017eevno\u0161\u0107u i pisanjem.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Otkrila si mi da se dodatno edukuje\u0161 o grafi\u010dkom dizajnu da bi svoj<\/strong> **instagram profil mogla da unapredi\u0161. \u0160ta mo\u017eemo o\u010dekivati od @belle_epoque_belgrade u budu\u0107nosti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
U dana\u0161nje vreme je neophodno da se \u010dovek stalno usavr\u0161ava<\/strong>, pa sam tako i ja morala da se okrenem nekim osnovama grafi\u010dkog dizajna, kako bih malo unapredila instagram profil.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Shvatila sam da moram da izgradim vizuelni identitet <\/strong>po kojem bih eventualno bila prepoznatljiva, a to iziskuje odre\u0111eno vreme, tako da sam se povukla na neki period sa tog naloga dok ne napravim kreativniji plan i strukturu.\u00a0Mada sam pre par dana objavila ne\u0161to, bez obzira na to.<\/p>\n\n\n\n
Nadam se da \u0107u pratiocima mo\u0107i da pru\u017eim bolji i kvalitetniji sadr\u017eaj, fotografije, mo\u017eda se i ja budem predstavila u nekoj konkretnijoj formi, mada mi se zasad dopada ideja da budem pomalo sa strane, jer **ne \u017eelim da fokus bude na meni, ve\u0107 na detaljima iz Beograda<\/strong> koji nam promi\u010du u svakodnevnoj jurnjavi i obavezama.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Istina je da Beograd <\/strong>u kome \u017eivimo nije isti onaj grad u kome su \u017eiveli i stvarali na\u0161i preci<\/strong>, ali ja sam ube\u0111ena da mo\u017eemo uo\u010diti njegove deli\u0107e <\/strong>koji su se o\u010duvali u dana\u0161njem vremenu i prostoru, samo ukoliko to dovoljno jako **\u017eelimo<\/strong>.\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Ne budite stranci u sopstvenom gradu!<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Na svom nesvakida\u0161njem instagram profilu nam poru\u010duje\u0161: ,,Ne budite stranci u sopstenom gradu. Zavirite sa mnom u skrivene kutke na\u0161eg starog, pomalo zaboravljenog Beograda\u201d. Na koji na\u010din dolazi\u0161 do neobi\u010dnih i nedovoljno poznatih detalja iz beogradske pro\u0161losti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Ne mogu sad ba\u0161 da otkrijem sve izvore ( \ud83d\ude42 ), ali slu\u017eim se internetom<\/strong>, knjigama <\/strong>koje imam u ku\u0107noj biblioteci, arhivi i iz gradske biblioteke \u2013 one su zaista nepresu\u0161ni izvor znanja, a ponekad i najobi\u010dniji **razgovor <\/strong>sa ,,lokalcima\u201d mo\u017ee biti od velike koristi.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Zapanjila sam se najpre mojim neznanjem<\/strong> o gradu u kome sam ro\u0111ena, i zapitala se za\u0161to ja \u017eelim da istra\u017eim kutak svake prestonice u koju odem, a **Beograd ne poznajem onako, su\u0161tinski?<\/strong>\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
To je, zapravo, bio presudan momenat<\/strong>, jer sam \u017eelela da i sebi i drugima otvorim o\u010di i da nas informi\u0161em iz neke druge perspektive. Fragmenti <\/strong>Beograda kojim je hodao moj pradeda, ili va\u0161, i dalje postoje, samo se **ukazuju onome ko zaista \u017eeli da ih prona\u0111e.<\/strong>\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Li\u010dna arhiva, u gradi\u0107u Turu, za vreme proputovanja po Francuskoj<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Grabite sve \u0161anse dok ste mla\u0111i!<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Osim \u0161to si bila uspe\u0161an student, svoju profesionalnu budu\u0107nost si gradila i kroz brojne volonterske aktivnosti. Kao volonter na Beogradskom srednjo\u0161kolskom pozori\u0161nom festivalu (FTLF), na Univerzijadi, a potom, i kao predava\u010d francuskog jezika u Kancelariji za mlade Op\u0161tine Zvezdara, stekla si iskustva koja su ti, nesumnjivo, pomogla da se \u0161to pre osamostali\u0161. Koliko su ti zna\u010dila volonterska iskustva? Da li ih preporu\u010duje\u0161 mladima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Volonterska iskustva su ne\u0161to \u0161to bih svakom mla\u0111em od srca preporu\u010dila. Svako iskustvo tog tipa je neprocenjivo<\/strong>, i \u0161to ranije \u010dovek po\u010dne, pre \u0107e nau\u010diti kako da se uklopi <\/strong>u kolektiv, kako da komunicira <\/strong>sa drugima, kako da prenese <\/strong>znanje ste\u010deno na fakultetu, i najzad, kako da **\u010dini dobre i ispravne stvari kako za sebe, tako i za druge.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Kada \u010dovek po\u010dne da radi, cilj mu je zarada, i nema mnogo vremena za volontiranje koje je mahom besplatno, tako da grabite sve \u0161anse dok ste mla\u0111i<\/strong>, mo\u017eda ba\u0161 taj besplatan rad mo\u017ee da omogu\u0107i neku praksu<\/strong>, prijateljstva <\/strong>ili neka **poznanstva<\/strong> koja \u0107e vam kasnije u \u017eivotu biti korisna, na ovaj ili onaj na\u010din.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Dokle god se o \u010doveku govori, on nastavlja da \u017eivi kroz pri\u010de ispredane o njemu<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> U srednjoj \u0161koli ti se rodila ideja da napi\u0161e\u0161 pri\u010du o svom pradedi, jer je vrlo specifi\u010dna i zaslu\u017euje da bude ispri\u010dana. Jo\u0161 od tada prikuplja\u0161 gradju \u2013 to je traje godinama \u2013 zapravo, i dan-danas traje. Od 2018. godine po\u010dinje\u0161 da pi\u0161e\u0161 knjigu, a na njoj radi\u0161 kad god stigne\u0161. Da li se kraj knjige nazire? Reci nam ne\u0161to vi\u0161e o njoj? Na koji na\u010din bi nas zainteresovala da je pro\u010ditamo, a izdava\u010de da po\u017eele da je izdaju?<\/strong>

Na\u017ealost, kraj knjige se ne nazire iz vi\u0161e razloga. Prvi bi svakako bio nedostatak vremena<\/strong> da bih joj posvetila. Grabim vreme od same sebe, a de\u0161ava se da imam sat ili dva na raspolaganju, ali da sam potpuno iscrpljena i bezvoljna, a takva ne\u0107u da radim.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Pisanje knjige<\/strong> je dugotrajan i neretko mukotrpan proces<\/strong>, zato \u0161to, da bi to bilo odra\u0111eno kako treba, pogotovo kada je ovakva vrsta pri\u010de u pitanju, \u010dovek mora sam sebe da<\/strong> **iscedi, ispretumba,\u00a0da se sastavlja i rastavlja hiljadu<\/strong> puta kako bi mogao da napi\u0161e ono \u0161to je naumio.\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Barem ja tako mislim, mada sam mo\u017eda previ\u0161e **zahtevna prema sebi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Naravno, ima ljudi iz kojih ,,iscuri\u201d sve odjednom na papir, ali na\u017ealost, to nije moj slu\u010daj. Pretpostavljam da je problem u tome \u0161to me se ova pri\u010da li\u010dno ti\u010de, **upletena sam u nju svakom porom<\/strong>, pa i tkivom, i onda ne mogu da budem objektivna koliko bi trebalo.<\/p>\n\n\n\n**
Tre\u0107i problem koji se postavlja pred mene jeste nedostatak dokaza<\/strong> koji su uni\u0161teni pred kraj rata ili su izgubljeni tokom jako duga\u010dkog vremenskog perioda koji stoji izme\u0111u mene i tog doba. Skoro svi ljudi koji su ga poznavali su mrtvi odavno.<\/p>\n\n\n\n
Dosta sam razmi\u0161ljala i o samoj formi<\/strong> koju \u0107u koristiti, ali mislim da \u0107e mi se na kraju re\u0107i samo. Na kraju \u0107e to verovatno biti neko preplitanje <\/strong>izme\u0111u mog \u017eivotnog puta i onoga \u0161to me je vodilo ka novim saznanjima o njemu, jer smatram da je zanimljivo posmatrati moj rast <\/strong>kroz celu tu **potragu<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n**
Tragaju\u0107i za njim, ja sam na neki simboli\u010dan na\u010din **tragala za sobom<\/strong>, i tra\u017eila se. I dalje to radim.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Moj pradeda je bio jako zanimljiva li\u010dnost<\/strong>, ali najstra\u0161nije od svega je \u0161to je premlad nestao u ratnom vihoru, i to pred sam njegov kraj. Mislim da dugujem i njemu i na\u0161oj porodici neki vid **dostojanstvenog ispra\u0107aja<\/strong>. Ja sam jedna od poslednjih osoba koja govori o njemu danas.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
On nije sahranjen, jer je bukvalno nestao preko no\u0107i, ali smatram da **dokle god se o \u010doveku govori, on nastavlja da \u017eivi kroz pri\u010de ispredane o njemu<\/strong>.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Ja bih htela da to sve zabele\u017eim na papir<\/strong>, zbog njega, zbog nas, a mo\u017eda i nekom \u010ditaocu sa strane se ta ideja u\u010dini interesantnom. **Cenim ljude koji ispunjavaju obe\u0107anja koja su zadali<\/strong>, a ja sam samoj sebi davno obe\u0107ala da \u0107u zadatak koji sam sebi zadala privesti kraju.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Li\u010dna arhiva, pored Atlantskog okeana, u La Ro\u0161elu u Francuskoj, na proputovanju sa kolegama sa master studija<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Pisac u nastajanju i ,,nepodno\u0161ljiva belina papira\u201d<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Sebe defini\u0161e\u0161 kao pisca u nastajanju. Mnogo mi se dopala ta konstatacija. Da li se iza nje krije put kojim se hoda iz ljubavi, uporno i bez obzira na prepreke? Da li, mo\u017eda, pisca spisateljski putevi odvode od sebe ili dovode sebi?<\/strong>

Sebe nazivam piscem u nastajanju<\/strong> zato \u0161to ja to i jesam.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Od mene jo\u0161 uvek ni\u0161ta konkretno nije nastalo, osim **pesama<\/strong>, da bih se piscem mogla zvati. <\/p>\n\n\n\n**
Postoje \u017eelja, motiv, predispozicije, ali pisanje je **zanat <\/strong>kao i svaki drugi, i na tome se mora raditi.\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Smatra\u0107u sebe piscem kada budem pisala svaki dan<\/strong>, u trajanju od nekoliko sati. Na\u017ealost, mislim da sam proma\u0161ila epohu, jer **danas retko ko u Srbiji mo\u017ee da \u017eivi samo od pisanja.\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Mi\u0161ljenja sam da je to poziv koji nas s\u00e2m odabere<\/strong>, a na nama je u kojoj meri mo\u017eemo da mu se prepustimo. To je neki glasi\u0107 <\/strong>koji uzvikuje moje ime, ali je uvek negde **zatrpan <\/strong>banalnostima i obavezama kojima svako od nas podle\u017ee.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Ja ga \u010dujem, ali ne mogu uvek da mu odgovorim onako kako bi trebalo.<\/strong> On je tu da me podse\u0107a na moju su\u0161tinu<\/strong> na koju \u010desto zaboravljam. I zahvaljuju\u0107i tome, ja se iznova vra\u0107am sebi i odlazim od sebe. Zaista, to je put<\/strong> kojim se kora\u010da iz ljubavi ili iz goru\u0107e potrebe<\/strong> da se ne\u0161to napi\u0161e. Do tada, mora\u0107u da trpim **nepodno\u0161ljivu ,,belinu papira\u201d.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Praksa \u010dini \u010duda, jer je prevodila\u0161tvo zanat kao i svaki drugi<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Prevodilac si koji je do sada imao prilike da prevodi medicinsku i tehni\u010dku dokumentaciju. U kom pravcu planira\u0161 da usmeri\u0161 svoju prevodila\u010dku karijeru? Da li te privla\u010de usmeno ili knji\u017eevno prevodila\u0161tvo?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
**Na\u017ealost, trenutno nisam u prevodila\u010dkim vodama. Ne ra\u010dunam situacije na poslu kada treba ne\u0161to brzinski da prevedem. <\/p>\n\n\n\n**
Do sada sam radila na prevo\u0111enju nekih knji\u017eevnih tekstova sa koleginicom, zapravo, neki od njih bi trebalo da budu **objavljeni <\/strong>u budu\u0107nosti.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Najvi\u0161e bih volela da se bavim **knji\u017eevnim prevodila\u0161tvom<\/strong>, iako sam svesna toga da nije profitabilno u dana\u0161nje vreme. <\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
U oblasti usmenog prevodila\u0161tva<\/strong> sam se oprobala u poslovnoj sferi, deluje jako interesantno, ali je i veliki izazov <\/strong>s druge strane, tako da, ukoliko bih se za to opredelila, morala bih da idem na neke **dodatne obuke<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n**
Dodala bih i da praksa <\/strong>\u010duda \u010dini, jer to je **zanat<\/strong> kao i svaki drugi.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
\u00a0Foto: Li\u010dna arhiva, ispred katedrale Saint Pierre u Poatjeu<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Preporuke za \u010ditanje francuske knji\u017eevnosti<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Na Filolo\u0161kom fakultetu Univerziteta u Beogradu si zavr\u0161ila osnovne i master studije. U svom master radu bavila si se temom francuske poezije 19. veka, sa posebnim osvrtom na poeziju Artura Remboa. \u0160ta bi nam preporu\u010dila da obavezno pro\u010ditamo iz klasi\u010dne, a \u0161ta iz savremene francuske knji\u017eevnosti?<\/strong>

Francuska knji\u017eevnost<\/strong> je toliko bogata da je zaista greh da bilo \u0161ta izdvajam, ali kako su moji omiljeni vekovi XIX i XX, na pamet mi prvo padaju Stendalov roman ,,Crveno i crno\u201d<\/strong>, ,,\u0160agrinska ko\u017ea\u201d Onore de Balzaka<\/strong>, ,,Kova\u010di la\u017enog novca\u201d Andre \u017dida<\/strong>, ,,Na\u0111a\u201d Andre Bretona<\/strong>, ,,Pokoravanje\u201d Mi\u0161ela Uelbeka<\/strong>, ,,Ljubav traje tri godine\u201d Frederika Begbedea<\/strong>, kao i sve od **Ameli Notomb<\/strong> (ona je belgijska knji\u017eevnica, ali pi\u0161e na francuskom jeziku, tako da mislim da se uklapamo u okvire postavljenog pitanja).\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Nikada se nisam pokajala, jer mi je francuski jezik toliko toga pru\u017eio u \u017eivotu<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Iz tvoje biografije mo\u017ee se zaklju\u010diti da si jo\u0161 od srednje \u0161kole bila usmerena ka francuskom jeziku, time \u0161to si zavr\u0161ila Filolo\u0161ku gimnaziju i time \u0161to si osvojila drugo mesto na Republi\u010dkom takmi\u010denju iz francuskog jezika u specijalnoj kategoriji stipendista Republike Srbije. Za\u0161to si se opredelila ba\u0161 za francuski jezik?<\/strong>

Moj kontakt sa **francuskim jezikom<\/strong> kre\u0107e mnogo ranije \u2013 zapravo, u osnovnoj \u0161koli sam po\u010dela da ga u\u010dim u petom razredu, kao drugi jezik.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Ubrzo je on meni postao prvi jezik <\/strong>na tako mnogo na\u010dina. Sa ove vremenske distance, ne bih mogla da defini\u0161em ta\u010dan trenutak u kome sam se opredelila za ono \u0161to \u0107e mi kasnije postati poziv<\/strong>, nekako sam najvi\u0161e vremena posve\u0107ivala u\u010denju glagola, novih re\u010di i izraza, i mislim da je nekako meni francuski predstavljao beg<\/strong> od svega \u0161to mi se nije dopadalo u osnovnoj \u0161koli. <\/p>\n\n\n\n
Vremenom sam postala **najbolja <\/strong>u razredu, pa me\u0111u mojom generacijom, osvajala sam nagrade na takmi\u010denjima\u2026\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Rekla bih da je sve to bio splet nekih sre\u0107nih okolnost<\/strong>i, ali i \u010dinjenice da sam tako mlada znala \u0161ta \u0107e mi biti slede\u0107i korak<\/strong>, \u0161to je zaista retko u tim ranjivim godinama. Sre\u0107a pa se to pokazalo kao pravi izbor za mene<\/strong> \u2013 nikada se nisam pokajala, **toliko toga mi je francuski jezik pru\u017eio u \u017eivotu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Preuzeto od Tijane Zdravkovi\u0107<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Treba se vra\u0107ati na mesta u kojima si rastao<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Kakva iskustva nosi\u0161 sa master studija koje si zavr\u0161ila na ,,Universit\u00e9 de Poitiers \u2013 Facult\u00e9 de Lettres et Langues\u201d?
<\/strong>
Mogu slobodno re\u0107i, samo najlep\u0161a iskustva. Toliko toga mi je moj boravak u Francuskoj<\/strong> doneo, mnogo me je oplemenio<\/strong>. Neke od prvih stvari koje mi padaju na pamet su: osamostaljivanje, sticanje samopouzdanja, kao i prijatelja za ceo \u017eivot, usvajanje znanja i ve\u0161tina koje \u0107e mi kasnije koristiti u poslovnom svetu\u2026 <\/p>\n\n\n\n
Nekako se taj srednjevekovni gradi\u0107<\/strong> utisnuo u mene i sasvim je sigurno da \u0107u ga posetiti jo\u0161 nekoliko puta \u2013 **treba se vra\u0107ati na mesta u kojima si rastao.<\/strong><\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Hajde da u\u010dimo najlep\u0161i jezik na svetu!<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Iako mlada, dugogodi\u0161nji si nastavnik francuskog jezika i predava\u010d Francuskog instituta u Srbiji. Ko danas u\u010di francuski jezik? Da li su to \u0111aci, odrasli entuzijasti ili poslovni ljudi? Iz kojih se pobuda oni odlu\u010duju za \u010dasove \u2013 poslovnih ili li\u010dnih?<\/strong>

Istina je da je ranije znanje francuskog jezika bila odlika izuzetno pismenih ljudi, to je bio jezik diplomatije i administracije<\/strong>. Slobodno bih mogla re\u0107i da je bio najva\u017eniji svetski jezik, ali vremenom je **globalizacija <\/strong>u\u010dinila svoje i engleski je preuzeo prvo mesto, a za njim su vremenom do\u0161li i neki drugi jezici.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Danas se francuski i dalje u\u010di u mnogim osnovim i srednjim \u0161kolama<\/strong>, pa i pri **Univerzitetima<\/strong> u Beogradu, Ni\u0161u, Kragujevcu i Novom Sadu.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
\u0160to se Francuskog instituta<\/strong> ti\u010de, mi nudimo kurseve u Beogradu, Novom Sadu i Ni\u0161u. Za svakoga se mo\u017ee na\u0107i po ne\u0161to: u ponudi su po\u010detni\u010dki kursevi, kursevi za \u0161kolski uzrast i za odrasle. Deca ve\u0107 od tre\u0107e godine kod nas mogu da dolaze i na radionice kroz koje razvijaju jezik i kreativnost.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Danas francuski jezik i dalje u\u010de svi \u2013 i deca i odrasli. Kada se postavi pitanje o razlogu u\u010denja ovog jezika, rekla bih da ima duboko li\u010dnih<\/strong> \u2013 neko je zaljubljen u melodiju jezika, neko je zaljubljen u nekoga ko je izvorni govornik, neko ima francuske korene, pa na taj na\u010din \u017eeli da im se vrati.<\/p>\n\n\n\n
Ima i onih koji su ve\u010diti sanjari <\/strong>i za njih francuski jezik predstavlja ne\u0161to zaista posebno, posve\u0107eni su mu maksimalno. Nekada se desi da mi do\u0111u takva deca i rad <\/strong>sa njima mi zaista predstavlja veliko **zadovoljstvo<\/strong>.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Sa druge strane, dosta ljudi se opredeljuje za u\u010denje ovog jezika iz **profesionalnih pobuda ili univerzitetskih potreba<\/strong>.\u00a0Nekome od njih francuski mo\u017ee pomo\u0107i u poslovnom svetu i otvoriti im nova vrata, isto va\u017ei i za studente.<\/p>\n\n\n\n**
Kad smo ve\u0107 kod toga,\u00a0od 23. juna kre\u0107e upis na intenzivne letnje kurseve, do\u0111ite kod nas da zajedno u\u010dimo **najlep\u0161i jezik na svetu!<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Li\u010dna arhiva, Beograd<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Francuski jezik je \u017eena koja se voli \u010ditavom svojom du\u0161om\u2026<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Za francuski jezik se vezuju epiteti jezika ljubavi, ne\u017enosti i romantike. Kao stru\u010dnjak, poznavalac i predava\u010d ovog jezika, otkrij nam ne\u0161to o njemu \u0161to retko ko zna? U \u010demu je tajna zavodljivosti i poeti\u010dnosti francuskog jezika?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Citira\u0107u nekog pametnijeg od mene, po\u0161to mislim da slede\u0107ih nekoliko redova opisuje samu su\u0161tinu francuskog jezika<\/strong>. Naime, Anatol Frans<\/strong>, jedan od najve\u0107ih kriti\u010dara i pisaca Tre\u0107e republike, govorio je da je ,,francuski jezik \u017eena, tako lepa, ponosna, skromna, smela, dirljiva, sladostrasna, \u010dedna, plemenita, bliska, divlja, mudra, da se voli \u010ditavom svojom du\u0161om i nikad ne probudi \u017eelju za neverstvom\u201d.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
O afirmaciji francuskog jezika u Srbiji<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> \u010clan si Asocijacije profesora francuskog jezika Srbije. Kako Asocijacija<\/strong> **ocenjuje polo\u017eaj profesora francuskog jezika i \u0161ta mo\u017ee uraditi da se va\u0161 status u\u010dini boljim?\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Udru\u017eenje radi na promociji <\/strong>francuskog jezika u Srbiji i unapre\u0111enju statusa profesora francuskog jezik<\/strong>a na vi\u0161e aspekata, od kojih naro\u010dito treba pomenuti konstantna stru\u010dna usavr\u0161avanja i obuke<\/strong> za nastavnike francuskog jezika, na kojima se kroz razli\u010dite module diskutuje o savladavanju izazova u nastavi<\/strong> i potencijalima mnogih metoda, ali i Festival frankofonog srednjo\u0161kolskog pozori\u0161ta <\/strong>(FTLF) u Beogradu, koji svake godine okuplja mlade gimnazijalce i njihove profesore oko zajedni\u010dke ljubavi prema francuskom jeziku i pozori\u0161noj umetnosti.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Bila si jedan od autora francuskog mini-re\u010dnika za po\u010detnike u saradnji<\/strong> **sa dnevnim novinama ,,Ve\u010dernje novosti\u201d. Ima li dovoljno sli\u010dnih projekata koji afirmi\u0161u francuski jezik u Srbiji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ima dosta projekata, ne mogu da ka\u017eem da nema. Na primer, Blic <\/strong>je pro\u0161le godine imao mini ediciju ,,Francuski za klince\u201d. Francuski institut u Srbiji <\/strong>organizuje svakog prole\u0107a ,,**Molijerove dane<\/strong>\u201c, susrete posve\u0107ene savremenoj frankofonoj knji\u017eevnosti.<\/p>\n\n\n\n**
Frankofoni centar za univerzitetsku uspe\u0161nost<\/strong>, pod pokroviteljstvom regionalne kancelarije AUF-a, pru\u017ea didakti\u010dki prostor opremljen savremenim nastavnim sredstvima i tehni\u010dkom opremom, gde predava\u010di, istra\u017eiva\u010di i studenti iz Srbije, Francuske i drugih frankofonih zemalja mogu da se **obrazuju, susre\u0107u i razgovaraju<\/strong>.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Centar, zahvaljuju\u0107i najnovijoj telekomunikacionoj opremi za odr\u017eavanje video-konferencija, kao i bogatim didakti\u010dkim resursima, doprinosi uspostavljanju akademskih veza<\/strong> nau\u010dnih zajednica \u0161irom sveta frankofonije, kao i **osavremenjivanju nastave<\/strong> francuskog jezika na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. <\/p>\n\n\n\n**
Tu su i DELF scolaire, nagrada Branko Jeli\u0107 za prevode sa francuskog, FTL, stipendije Vlade Francuske, mogu\u0107nost studentskih razmena sa Parizom, Tuluzom, Poatjeom, itd\u2026\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
Izdvojila bih jo\u0161 i \u017eiri Gonkurove nagrade studenata Srbije<\/strong>, ustanovljene 2012. godine, koji se sastoji od \u0161ezdesetak studenata sa katedri za francuski jezik svih univerziteta u Srbiji. Posle \u010detiri meseca \u010ditanja i razmene mi\u0161ljenja o knjigama koje su se na\u0161le u naju\u017eem izboru za nagradu francuske Akademije Gonkur u protekloj godini, studentski \u017eiri glasanjem odre\u0111uje svog laureata<\/strong>, koji je potom gost gorepomenute knji\u017eevne manifestacije ,,Molijerovi dani\u201d, a koja se svakog prole\u0107a organizuje u Francuskom institutu.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Kao poslednju stavku spomenula bih sve aktivnosti pri Institutu, \u0161kolama i fakultetima, kulturnim ustanovama (bioskopi, pozori\u0161ta) u okviru meseca frankofonije<\/strong>. Moje kolege i ja smatramo da bi moglo biti **vi\u0161e francuskog na televiziji<\/strong>, ali vremena se polako menjaju, pa se iskreno nadamo da \u0107e i to do\u0107i uskoro na red.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Delo mlade fotografkinje Lenke Pavlovi\u0107, ispred Saborne crkve u Beogradu, za potrebe projekta ,,No Borders Generations\u201d<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Upoznajte Alumni klub Filolo\u0161kog fakulteta u Beogradu<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Tako\u0111e, u\u010desnik si projekata ,,Generacija bez granica\u201d i ,,Koronarno \u010ditanje\u201d u organizaciji Alumni kluba Filolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Mo\u017ee\u0161 li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o ovim inicijativama i o aktivnostima alumnista Filolo\u0161kog fakulteta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Imala sam priliku da saradjujem sa organizacijom Alumni kluba Filolo\u0161kog fakulteta<\/strong> nekoliko puta, i zaista za njih imam samo re\u010di hvale. To su **mladi entuzijasti<\/strong> koji neumorno rade na promovisanju nauka i ve\u0161tina koje se sti\u010du na Filolo\u0161kom.<\/p>\n\n\n\n**
Neke od njihovih misija <\/strong>su: osavremenjivanje nastave na fakultetu, \u0161irenje ugleda Filolo\u0161kog fakulteta javnim putem, povezivanje diplomaca sa studentima i budu\u0107im kolegama, objavljivanje knjiga, \u010dasopisa i studija u skladu sa zacrtanim ciljevima i mogu\u0107nostima, itd\u2026\u00a0<\/p>\n\n\n\n
\u0160to se ,,Generacije bez granica\u201d <\/strong>ti\u010de, re\u010d je o izlo\u017ebi <\/strong>kroz objektiv mlade fotografkinje Lenke Pavlovi\u0107 koja prikazuje mlade alumniste Erazmus programa <\/strong>koji bri\u0161u granice i povezuju se sa svetom. Izlo\u017eba je bila otvorena u Ostavinskoj galeriji u Beogradu<\/strong>, a tako\u0111e je prikazana i u prostorijama **EU Info Centra u Ni\u0161u i u Kulturnom centru Novog Sada.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
,,Koronarno \u010ditanje\u201d\u00a0<\/strong> je projekat osmi\u0161ljen za vreme izolacije u doba korone, a ideja je bila da svako predlo\u017ei po jedan ili vi\u0161e naslova koji su inspirativni, i koji bi olak\u0161ali tegobu karantinskih dana, barem sam ja to tako razumela. Sjajna inicijativa koja podsti\u010de **\u0161irenje kulture i knji\u017eevnosti<\/strong>, pritom poma\u017eu\u0107i u borbi i u te\u0161kim vremenima, punim neizvesnosti.<\/p>\n\n\n\n**
***<\/p>\n\n\n\n
Prebrzo smo poverovali da su te\u0161ka vremena<\/strong> puna neizvesnosti iza nas, ali nas stvarnost uverava u suprotno. U danima koji dolaze bi\u0107e nam potrebna svaka lepa re\u010d<\/strong> koju mo\u017eemo izgovoriti, svaki osmeh <\/strong>koji mo\u017eemo uputiti i svaka **pozitivna misao<\/strong> koju mo\u017eemo zamisliti. <\/p>\n\n\n\n**
Na\u0161a sagovornica Tijana Zdravkovi\u0107<\/strong> nam je ukazala na nekoliko mogu\u0107nosti \u2013 hajde da radimo ono \u0161to volimo, da odr\u017eimo obe\u0107anja koja smo dali sebi, se\u0107ajmo se onih koji su se borili za nas, sa\u010duvajmo od zaborava fragmente iz pro\u0161losti i vratimo se na mesta u kojima smo rasli. <\/p>\n\n\n\n
Iako je Tijaninom i mom razgovoru, od samog po\u010detka, bilo su\u0111eno da odstoji, da se kr\u010dka, da previre i na kraju, da sazri pre nego \u0161to bude objavljen, za\u017eiveo je u pravom trenutku, jer za dobru pri\u010du, koja poslu\u017ei kao lek u te\u0161kim vremenima punim neizvesnosti, nikada nije kasno! <\/p>\n\n\n\n
$\"\"$ <\/figure>\n<\/body>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za dobru pri\u010du nikada nije kasno! Kada pera ukrste dva pisca u nastajanju, dve biv\u0161e studentkinje Filolo\u0161kog fakulteta, dve zaljubljenice u francuski jezik i kulturu i dve obo\u017eavateljke Beograda, pri\u010da ne zastareva. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4023,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[33,26],"tags":[473,820,861,862,825,309,860,38],"series":[848,863,639],"class_list":["post-4016","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-pisanje","tag-blog","tag-filoloski-fakultet-u-beogradu","tag-francuski-jezik","tag-instagram","tag-intervju","tag-pisanje","tag-tijana-zdravkovic","tag-tvoj-magazin","series-intervju","series-tijana-zdravkovic","series-tvoj-magazin"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/tvojmagazin.com\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/FB_IMG_1592490867370.jpg?fit=1080%2C720","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4016"}],"collection":[{"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4016"}],"version-history":[{"count":7,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4016\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4268,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4016\/revisions\/4268"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4023"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4016"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4016"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4016"},{"taxonomy":"series","embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/series?post=4016"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}

Foto: Delo mlade fotografkinje Lenke Pavlovi\u0107, u nekom od beogradskih pasa\u017ea, za potrebe projekta ,,No Borders Generations\u201d<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Jedna Selimovi\u0107eva junakinja<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Osniva\u010d si instagram profila @belle_epoque_belgrade.\u00a0Na njemu si potpisana kao ,,jedna Selimovi\u0107eva junakinja\u201d.\u00a0Mo\u017ee\u0161 li nam otkriti o kojoj se Me\u0161inoj junakinji radi i za\u0161to je ba\u0161 ona tvoj izbor?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Pre nego \u0161to sam se rodila, moji roditelji su hteli da me nazovu **Ana<\/strong>. Izgledalo je da su u toj odluci saglasni, ali ipak je presudilo ne\u0161to drugo.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
U toku trudno\u0107e<\/strong>, moja mama je \u010ditala knjigu ,,Tvr\u0111ava\u201d Me\u0161e Selimovi\u0107a<\/strong>. Jedan od glavnih junaka, ili bolje da ka\u017eem, junakinja, jeste Tijana <\/strong>koja se pojavljuje na samom po\u010detku romana. Kako je \u010ditanje odmicalo, mojoj mami se dopao lik Tijane, kao i samo ime, koje je u to vreme jo\u0161 uvek bilo relativno retko. Na kraju ja dobih ime po Me\u0161inoj Tijani, a moram priznati da volim da verujem u to da je **sudbina <\/strong>ume\u0161ala prste u \u010ditav taj splet doga\u0111aja i da \u0107u se ja kasnije zbog toga baviti knji\u017eevno\u0161\u0107u i pisanjem.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Otkrila si mi da se dodatno edukuje\u0161 o grafi\u010dkom dizajnu da bi svoj<\/strong> **instagram profil mogla da unapredi\u0161. \u0160ta mo\u017eemo o\u010dekivati od @belle_epoque_belgrade u budu\u0107nosti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
U dana\u0161nje vreme je neophodno da se \u010dovek stalno usavr\u0161ava<\/strong>, pa sam tako i ja morala da se okrenem nekim osnovama grafi\u010dkog dizajna, kako bih malo unapredila instagram profil.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Shvatila sam da moram da izgradim vizuelni identitet <\/strong>po kojem bih eventualno bila prepoznatljiva, a to iziskuje odre\u0111eno vreme, tako da sam se povukla na neki period sa tog naloga dok ne napravim kreativniji plan i strukturu.\u00a0Mada sam pre par dana objavila ne\u0161to, bez obzira na to.<\/p>\n\n\n\n
Nadam se da \u0107u pratiocima mo\u0107i da pru\u017eim bolji i kvalitetniji sadr\u017eaj, fotografije, mo\u017eda se i ja budem predstavila u nekoj konkretnijoj formi, mada mi se zasad dopada ideja da budem pomalo sa strane, jer **ne \u017eelim da fokus bude na meni, ve\u0107 na detaljima iz Beograda<\/strong> koji nam promi\u010du u svakodnevnoj jurnjavi i obavezama.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Istina je da Beograd <\/strong>u kome \u017eivimo nije isti onaj grad u kome su \u017eiveli i stvarali na\u0161i preci<\/strong>, ali ja sam ube\u0111ena da mo\u017eemo uo\u010diti njegove deli\u0107e <\/strong>koji su se o\u010duvali u dana\u0161njem vremenu i prostoru, samo ukoliko to dovoljno jako **\u017eelimo<\/strong>.\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Ne budite stranci u sopstvenom gradu!<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong> Na svom nesvakida\u0161njem instagram profilu nam poru\u010duje\u0161: ,,Ne budite stranci u sopstenom gradu. Zavirite sa mnom u skrivene kutke na\u0161eg starog, pomalo zaboravljenog Beograda\u201d. Na koji na\u010din dolazi\u0161 do neobi\u010dnih i nedovoljno poznatih detalja iz beogradske pro\u0161losti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Ne mogu sad ba\u0161 da otkrijem sve izvore ( \ud83d\ude42 ), ali slu\u017eim se internetom<\/strong>, knjigama <\/strong>koje imam u ku\u0107noj biblioteci, arhivi i iz gradske biblioteke \u2013 one su zaista nepresu\u0161ni izvor znanja, a ponekad i najobi\u010dniji **razgovor <\/strong>sa ,,lokalcima\u201d mo\u017ee biti od velike koristi.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Zapanjila sam se najpre mojim neznanjem<\/strong> o gradu u kome sam ro\u0111ena, i zapitala se za\u0161to ja \u017eelim da istra\u017eim kutak svake prestonice u koju odem, a **Beograd ne poznajem onako, su\u0161tinski?<\/strong>\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
To je, zapravo, bio presudan momenat<\/strong>, jer sam \u017eelela da i sebi i drugima otvorim o\u010di i da nas informi\u0161em iz neke druge perspektive. Fragmenti <\/strong>Beograda kojim je hodao moj pradeda, ili va\u0161, i dalje postoje, samo se **ukazuju onome ko zaista \u017eeli da ih prona\u0111e.<\/strong>\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Li\u010dna arhiva, u gradi\u0107u Turu, za vreme proputovanja po Francuskoj<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Grabite sve \u0161anse dok ste mla\u0111i!<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Osim \u0161to si bila uspe\u0161an student, svoju profesionalnu budu\u0107nost si gradila i kroz brojne volonterske aktivnosti. Kao volonter na Beogradskom srednjo\u0161kolskom pozori\u0161nom festivalu (FTLF), na Univerzijadi, a potom, i kao predava\u010d francuskog jezika u Kancelariji za mlade Op\u0161tine Zvezdara, stekla si iskustva koja su ti, nesumnjivo, pomogla da se \u0161to pre osamostali\u0161. Koliko su ti zna\u010dila volonterska iskustva? Da li ih preporu\u010duje\u0161 mladima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Volonterska iskustva su ne\u0161to \u0161to bih svakom mla\u0111em od srca preporu\u010dila. Svako iskustvo tog tipa je neprocenjivo<\/strong>, i \u0161to ranije \u010dovek po\u010dne, pre \u0107e nau\u010diti kako da se uklopi <\/strong>u kolektiv, kako da komunicira <\/strong>sa drugima, kako da prenese <\/strong>znanje ste\u010deno na fakultetu, i najzad, kako da **\u010dini dobre i ispravne stvari kako za sebe, tako i za druge.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Kada \u010dovek po\u010dne da radi, cilj mu je zarada, i nema mnogo vremena za volontiranje koje je mahom besplatno, tako da grabite sve \u0161anse dok ste mla\u0111i<\/strong>, mo\u017eda ba\u0161 taj besplatan rad mo\u017ee da omogu\u0107i neku praksu<\/strong>, prijateljstva <\/strong>ili neka **poznanstva<\/strong> koja \u0107e vam kasnije u \u017eivotu biti korisna, na ovaj ili onaj na\u010din.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Dokle god se o \u010doveku govori, on nastavlja da \u017eivi kroz pri\u010de ispredane o njemu<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> U srednjoj \u0161koli ti se rodila ideja da napi\u0161e\u0161 pri\u010du o svom pradedi, jer je vrlo specifi\u010dna i zaslu\u017euje da bude ispri\u010dana. Jo\u0161 od tada prikuplja\u0161 gradju \u2013 to je traje godinama \u2013 zapravo, i dan-danas traje. Od 2018. godine po\u010dinje\u0161 da pi\u0161e\u0161 knjigu, a na njoj radi\u0161 kad god stigne\u0161. Da li se kraj knjige nazire? Reci nam ne\u0161to vi\u0161e o njoj? Na koji na\u010din bi nas zainteresovala da je pro\u010ditamo, a izdava\u010de da po\u017eele da je izdaju?<\/strong>

Na\u017ealost, kraj knjige se ne nazire iz vi\u0161e razloga. Prvi bi svakako bio nedostatak vremena<\/strong> da bih joj posvetila. Grabim vreme od same sebe, a de\u0161ava se da imam sat ili dva na raspolaganju, ali da sam potpuno iscrpljena i bezvoljna, a takva ne\u0107u da radim.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Pisanje knjige<\/strong> je dugotrajan i neretko mukotrpan proces<\/strong>, zato \u0161to, da bi to bilo odra\u0111eno kako treba, pogotovo kada je ovakva vrsta pri\u010de u pitanju, \u010dovek mora sam sebe da<\/strong> **iscedi, ispretumba,\u00a0da se sastavlja i rastavlja hiljadu<\/strong> puta kako bi mogao da napi\u0161e ono \u0161to je naumio.\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Barem ja tako mislim, mada sam mo\u017eda previ\u0161e **zahtevna prema sebi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Naravno, ima ljudi iz kojih ,,iscuri\u201d sve odjednom na papir, ali na\u017ealost, to nije moj slu\u010daj. Pretpostavljam da je problem u tome \u0161to me se ova pri\u010da li\u010dno ti\u010de, **upletena sam u nju svakom porom<\/strong>, pa i tkivom, i onda ne mogu da budem objektivna koliko bi trebalo.<\/p>\n\n\n\n**
Tre\u0107i problem koji se postavlja pred mene jeste nedostatak dokaza<\/strong> koji su uni\u0161teni pred kraj rata ili su izgubljeni tokom jako duga\u010dkog vremenskog perioda koji stoji izme\u0111u mene i tog doba. Skoro svi ljudi koji su ga poznavali su mrtvi odavno.<\/p>\n\n\n\n
Dosta sam razmi\u0161ljala i o samoj formi<\/strong> koju \u0107u koristiti, ali mislim da \u0107e mi se na kraju re\u0107i samo. Na kraju \u0107e to verovatno biti neko preplitanje <\/strong>izme\u0111u mog \u017eivotnog puta i onoga \u0161to me je vodilo ka novim saznanjima o njemu, jer smatram da je zanimljivo posmatrati moj rast <\/strong>kroz celu tu **potragu<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n**
Tragaju\u0107i za njim, ja sam na neki simboli\u010dan na\u010din **tragala za sobom<\/strong>, i tra\u017eila se. I dalje to radim.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Moj pradeda je bio jako zanimljiva li\u010dnost<\/strong>, ali najstra\u0161nije od svega je \u0161to je premlad nestao u ratnom vihoru, i to pred sam njegov kraj. Mislim da dugujem i njemu i na\u0161oj porodici neki vid **dostojanstvenog ispra\u0107aja<\/strong>. Ja sam jedna od poslednjih osoba koja govori o njemu danas.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
On nije sahranjen, jer je bukvalno nestao preko no\u0107i, ali smatram da **dokle god se o \u010doveku govori, on nastavlja da \u017eivi kroz pri\u010de ispredane o njemu<\/strong>.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Ja bih htela da to sve zabele\u017eim na papir<\/strong>, zbog njega, zbog nas, a mo\u017eda i nekom \u010ditaocu sa strane se ta ideja u\u010dini interesantnom. **Cenim ljude koji ispunjavaju obe\u0107anja koja su zadali<\/strong>, a ja sam samoj sebi davno obe\u0107ala da \u0107u zadatak koji sam sebi zadala privesti kraju.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Li\u010dna arhiva, pored Atlantskog okeana, u La Ro\u0161elu u Francuskoj, na proputovanju sa kolegama sa master studija<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Pisac u nastajanju i ,,nepodno\u0161ljiva belina papira\u201d<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Sebe defini\u0161e\u0161 kao pisca u nastajanju. Mnogo mi se dopala ta konstatacija. Da li se iza nje krije put kojim se hoda iz ljubavi, uporno i bez obzira na prepreke? Da li, mo\u017eda, pisca spisateljski putevi odvode od sebe ili dovode sebi?<\/strong>

Sebe nazivam piscem u nastajanju<\/strong> zato \u0161to ja to i jesam.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Od mene jo\u0161 uvek ni\u0161ta konkretno nije nastalo, osim **pesama<\/strong>, da bih se piscem mogla zvati. <\/p>\n\n\n\n**
Postoje \u017eelja, motiv, predispozicije, ali pisanje je **zanat <\/strong>kao i svaki drugi, i na tome se mora raditi.\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Smatra\u0107u sebe piscem kada budem pisala svaki dan<\/strong>, u trajanju od nekoliko sati. Na\u017ealost, mislim da sam proma\u0161ila epohu, jer **danas retko ko u Srbiji mo\u017ee da \u017eivi samo od pisanja.\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Mi\u0161ljenja sam da je to poziv koji nas s\u00e2m odabere<\/strong>, a na nama je u kojoj meri mo\u017eemo da mu se prepustimo. To je neki glasi\u0107 <\/strong>koji uzvikuje moje ime, ali je uvek negde **zatrpan <\/strong>banalnostima i obavezama kojima svako od nas podle\u017ee.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Ja ga \u010dujem, ali ne mogu uvek da mu odgovorim onako kako bi trebalo.<\/strong> On je tu da me podse\u0107a na moju su\u0161tinu<\/strong> na koju \u010desto zaboravljam. I zahvaljuju\u0107i tome, ja se iznova vra\u0107am sebi i odlazim od sebe. Zaista, to je put<\/strong> kojim se kora\u010da iz ljubavi ili iz goru\u0107e potrebe<\/strong> da se ne\u0161to napi\u0161e. Do tada, mora\u0107u da trpim **nepodno\u0161ljivu ,,belinu papira\u201d.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Praksa \u010dini \u010duda, jer je prevodila\u0161tvo zanat kao i svaki drugi<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Prevodilac si koji je do sada imao prilike da prevodi medicinsku i tehni\u010dku dokumentaciju. U kom pravcu planira\u0161 da usmeri\u0161 svoju prevodila\u010dku karijeru? Da li te privla\u010de usmeno ili knji\u017eevno prevodila\u0161tvo?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
**Na\u017ealost, trenutno nisam u prevodila\u010dkim vodama. Ne ra\u010dunam situacije na poslu kada treba ne\u0161to brzinski da prevedem. <\/p>\n\n\n\n**
Do sada sam radila na prevo\u0111enju nekih knji\u017eevnih tekstova sa koleginicom, zapravo, neki od njih bi trebalo da budu **objavljeni <\/strong>u budu\u0107nosti.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Najvi\u0161e bih volela da se bavim **knji\u017eevnim prevodila\u0161tvom<\/strong>, iako sam svesna toga da nije profitabilno u dana\u0161nje vreme. <\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
U oblasti usmenog prevodila\u0161tva<\/strong> sam se oprobala u poslovnoj sferi, deluje jako interesantno, ali je i veliki izazov <\/strong>s druge strane, tako da, ukoliko bih se za to opredelila, morala bih da idem na neke **dodatne obuke<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n**
Dodala bih i da praksa <\/strong>\u010duda \u010dini, jer to je **zanat<\/strong> kao i svaki drugi.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
\u00a0Foto: Li\u010dna arhiva, ispred katedrale Saint Pierre u Poatjeu<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Preporuke za \u010ditanje francuske knji\u017eevnosti<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Na Filolo\u0161kom fakultetu Univerziteta u Beogradu si zavr\u0161ila osnovne i master studije. U svom master radu bavila si se temom francuske poezije 19. veka, sa posebnim osvrtom na poeziju Artura Remboa. \u0160ta bi nam preporu\u010dila da obavezno pro\u010ditamo iz klasi\u010dne, a \u0161ta iz savremene francuske knji\u017eevnosti?<\/strong>

Francuska knji\u017eevnost<\/strong> je toliko bogata da je zaista greh da bilo \u0161ta izdvajam, ali kako su moji omiljeni vekovi XIX i XX, na pamet mi prvo padaju Stendalov roman ,,Crveno i crno\u201d<\/strong>, ,,\u0160agrinska ko\u017ea\u201d Onore de Balzaka<\/strong>, ,,Kova\u010di la\u017enog novca\u201d Andre \u017dida<\/strong>, ,,Na\u0111a\u201d Andre Bretona<\/strong>, ,,Pokoravanje\u201d Mi\u0161ela Uelbeka<\/strong>, ,,Ljubav traje tri godine\u201d Frederika Begbedea<\/strong>, kao i sve od **Ameli Notomb<\/strong> (ona je belgijska knji\u017eevnica, ali pi\u0161e na francuskom jeziku, tako da mislim da se uklapamo u okvire postavljenog pitanja).\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Nikada se nisam pokajala, jer mi je francuski jezik toliko toga pru\u017eio u \u017eivotu<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Iz tvoje biografije mo\u017ee se zaklju\u010diti da si jo\u0161 od srednje \u0161kole bila usmerena ka francuskom jeziku, time \u0161to si zavr\u0161ila Filolo\u0161ku gimnaziju i time \u0161to si osvojila drugo mesto na Republi\u010dkom takmi\u010denju iz francuskog jezika u specijalnoj kategoriji stipendista Republike Srbije. Za\u0161to si se opredelila ba\u0161 za francuski jezik?<\/strong>

Moj kontakt sa **francuskim jezikom<\/strong> kre\u0107e mnogo ranije \u2013 zapravo, u osnovnoj \u0161koli sam po\u010dela da ga u\u010dim u petom razredu, kao drugi jezik.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Ubrzo je on meni postao prvi jezik <\/strong>na tako mnogo na\u010dina. Sa ove vremenske distance, ne bih mogla da defini\u0161em ta\u010dan trenutak u kome sam se opredelila za ono \u0161to \u0107e mi kasnije postati poziv<\/strong>, nekako sam najvi\u0161e vremena posve\u0107ivala u\u010denju glagola, novih re\u010di i izraza, i mislim da je nekako meni francuski predstavljao beg<\/strong> od svega \u0161to mi se nije dopadalo u osnovnoj \u0161koli. <\/p>\n\n\n\n
Vremenom sam postala **najbolja <\/strong>u razredu, pa me\u0111u mojom generacijom, osvajala sam nagrade na takmi\u010denjima\u2026\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Rekla bih da je sve to bio splet nekih sre\u0107nih okolnost<\/strong>i, ali i \u010dinjenice da sam tako mlada znala \u0161ta \u0107e mi biti slede\u0107i korak<\/strong>, \u0161to je zaista retko u tim ranjivim godinama. Sre\u0107a pa se to pokazalo kao pravi izbor za mene<\/strong> \u2013 nikada se nisam pokajala, **toliko toga mi je francuski jezik pru\u017eio u \u017eivotu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Preuzeto od Tijane Zdravkovi\u0107<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Treba se vra\u0107ati na mesta u kojima si rastao<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Kakva iskustva nosi\u0161 sa master studija koje si zavr\u0161ila na ,,Universit\u00e9 de Poitiers \u2013 Facult\u00e9 de Lettres et Langues\u201d?
<\/strong>
Mogu slobodno re\u0107i, samo najlep\u0161a iskustva. Toliko toga mi je moj boravak u Francuskoj<\/strong> doneo, mnogo me je oplemenio<\/strong>. Neke od prvih stvari koje mi padaju na pamet su: osamostaljivanje, sticanje samopouzdanja, kao i prijatelja za ceo \u017eivot, usvajanje znanja i ve\u0161tina koje \u0107e mi kasnije koristiti u poslovnom svetu\u2026 <\/p>\n\n\n\n
Nekako se taj srednjevekovni gradi\u0107<\/strong> utisnuo u mene i sasvim je sigurno da \u0107u ga posetiti jo\u0161 nekoliko puta \u2013 **treba se vra\u0107ati na mesta u kojima si rastao.<\/strong><\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Hajde da u\u010dimo najlep\u0161i jezik na svetu!<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Iako mlada, dugogodi\u0161nji si nastavnik francuskog jezika i predava\u010d Francuskog instituta u Srbiji. Ko danas u\u010di francuski jezik? Da li su to \u0111aci, odrasli entuzijasti ili poslovni ljudi? Iz kojih se pobuda oni odlu\u010duju za \u010dasove \u2013 poslovnih ili li\u010dnih?<\/strong>

Istina je da je ranije znanje francuskog jezika bila odlika izuzetno pismenih ljudi, to je bio jezik diplomatije i administracije<\/strong>. Slobodno bih mogla re\u0107i da je bio najva\u017eniji svetski jezik, ali vremenom je **globalizacija <\/strong>u\u010dinila svoje i engleski je preuzeo prvo mesto, a za njim su vremenom do\u0161li i neki drugi jezici.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Danas se francuski i dalje u\u010di u mnogim osnovim i srednjim \u0161kolama<\/strong>, pa i pri **Univerzitetima<\/strong> u Beogradu, Ni\u0161u, Kragujevcu i Novom Sadu.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
\u0160to se Francuskog instituta<\/strong> ti\u010de, mi nudimo kurseve u Beogradu, Novom Sadu i Ni\u0161u. Za svakoga se mo\u017ee na\u0107i po ne\u0161to: u ponudi su po\u010detni\u010dki kursevi, kursevi za \u0161kolski uzrast i za odrasle. Deca ve\u0107 od tre\u0107e godine kod nas mogu da dolaze i na radionice kroz koje razvijaju jezik i kreativnost.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Danas francuski jezik i dalje u\u010de svi \u2013 i deca i odrasli. Kada se postavi pitanje o razlogu u\u010denja ovog jezika, rekla bih da ima duboko li\u010dnih<\/strong> \u2013 neko je zaljubljen u melodiju jezika, neko je zaljubljen u nekoga ko je izvorni govornik, neko ima francuske korene, pa na taj na\u010din \u017eeli da im se vrati.<\/p>\n\n\n\n
Ima i onih koji su ve\u010diti sanjari <\/strong>i za njih francuski jezik predstavlja ne\u0161to zaista posebno, posve\u0107eni su mu maksimalno. Nekada se desi da mi do\u0111u takva deca i rad <\/strong>sa njima mi zaista predstavlja veliko **zadovoljstvo<\/strong>.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n**
Sa druge strane, dosta ljudi se opredeljuje za u\u010denje ovog jezika iz **profesionalnih pobuda ili univerzitetskih potreba<\/strong>.\u00a0Nekome od njih francuski mo\u017ee pomo\u0107i u poslovnom svetu i otvoriti im nova vrata, isto va\u017ei i za studente.<\/p>\n\n\n\n**
Kad smo ve\u0107 kod toga,\u00a0od 23. juna kre\u0107e upis na intenzivne letnje kurseve, do\u0111ite kod nas da zajedno u\u010dimo **najlep\u0161i jezik na svetu!<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Li\u010dna arhiva, Beograd<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Francuski jezik je \u017eena koja se voli \u010ditavom svojom du\u0161om\u2026<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Za francuski jezik se vezuju epiteti jezika ljubavi, ne\u017enosti i romantike. Kao stru\u010dnjak, poznavalac i predava\u010d ovog jezika, otkrij nam ne\u0161to o njemu \u0161to retko ko zna? U \u010demu je tajna zavodljivosti i poeti\u010dnosti francuskog jezika?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Citira\u0107u nekog pametnijeg od mene, po\u0161to mislim da slede\u0107ih nekoliko redova opisuje samu su\u0161tinu francuskog jezika<\/strong>. Naime, Anatol Frans<\/strong>, jedan od najve\u0107ih kriti\u010dara i pisaca Tre\u0107e republike, govorio je da je ,,francuski jezik \u017eena, tako lepa, ponosna, skromna, smela, dirljiva, sladostrasna, \u010dedna, plemenita, bliska, divlja, mudra, da se voli \u010ditavom svojom du\u0161om i nikad ne probudi \u017eelju za neverstvom\u201d.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
O afirmaciji francuskog jezika u Srbiji<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> \u010clan si Asocijacije profesora francuskog jezika Srbije. Kako Asocijacija<\/strong> **ocenjuje polo\u017eaj profesora francuskog jezika i \u0161ta mo\u017ee uraditi da se va\u0161 status u\u010dini boljim?\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Udru\u017eenje radi na promociji <\/strong>francuskog jezika u Srbiji i unapre\u0111enju statusa profesora francuskog jezik<\/strong>a na vi\u0161e aspekata, od kojih naro\u010dito treba pomenuti konstantna stru\u010dna usavr\u0161avanja i obuke<\/strong> za nastavnike francuskog jezika, na kojima se kroz razli\u010dite module diskutuje o savladavanju izazova u nastavi<\/strong> i potencijalima mnogih metoda, ali i Festival frankofonog srednjo\u0161kolskog pozori\u0161ta <\/strong>(FTLF) u Beogradu, koji svake godine okuplja mlade gimnazijalce i njihove profesore oko zajedni\u010dke ljubavi prema francuskom jeziku i pozori\u0161noj umetnosti.<\/p>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Bila si jedan od autora francuskog mini-re\u010dnika za po\u010detnike u saradnji<\/strong> **sa dnevnim novinama ,,Ve\u010dernje novosti\u201d. Ima li dovoljno sli\u010dnih projekata koji afirmi\u0161u francuski jezik u Srbiji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
Ima dosta projekata, ne mogu da ka\u017eem da nema. Na primer, Blic <\/strong>je pro\u0161le godine imao mini ediciju ,,Francuski za klince\u201d. Francuski institut u Srbiji <\/strong>organizuje svakog prole\u0107a ,,**Molijerove dane<\/strong>\u201c, susrete posve\u0107ene savremenoj frankofonoj knji\u017eevnosti.<\/p>\n\n\n\n**
Frankofoni centar za univerzitetsku uspe\u0161nost<\/strong>, pod pokroviteljstvom regionalne kancelarije AUF-a, pru\u017ea didakti\u010dki prostor opremljen savremenim nastavnim sredstvima i tehni\u010dkom opremom, gde predava\u010di, istra\u017eiva\u010di i studenti iz Srbije, Francuske i drugih frankofonih zemalja mogu da se **obrazuju, susre\u0107u i razgovaraju<\/strong>.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
Centar, zahvaljuju\u0107i najnovijoj telekomunikacionoj opremi za odr\u017eavanje video-konferencija, kao i bogatim didakti\u010dkim resursima, doprinosi uspostavljanju akademskih veza<\/strong> nau\u010dnih zajednica \u0161irom sveta frankofonije, kao i **osavremenjivanju nastave<\/strong> francuskog jezika na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. <\/p>\n\n\n\n**
Tu su i DELF scolaire, nagrada Branko Jeli\u0107 za prevode sa francuskog, FTL, stipendije Vlade Francuske, mogu\u0107nost studentskih razmena sa Parizom, Tuluzom, Poatjeom, itd\u2026\u00a0<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n
Izdvojila bih jo\u0161 i \u017eiri Gonkurove nagrade studenata Srbije<\/strong>, ustanovljene 2012. godine, koji se sastoji od \u0161ezdesetak studenata sa katedri za francuski jezik svih univerziteta u Srbiji. Posle \u010detiri meseca \u010ditanja i razmene mi\u0161ljenja o knjigama koje su se na\u0161le u naju\u017eem izboru za nagradu francuske Akademije Gonkur u protekloj godini, studentski \u017eiri glasanjem odre\u0111uje svog laureata<\/strong>, koji je potom gost gorepomenute knji\u017eevne manifestacije ,,Molijerovi dani\u201d, a koja se svakog prole\u0107a organizuje u Francuskom institutu.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Kao poslednju stavku spomenula bih sve aktivnosti pri Institutu, \u0161kolama i fakultetima, kulturnim ustanovama (bioskopi, pozori\u0161ta) u okviru meseca frankofonije<\/strong>. Moje kolege i ja smatramo da bi moglo biti **vi\u0161e francuskog na televiziji<\/strong>, ali vremena se polako menjaju, pa se iskreno nadamo da \u0107e i to do\u0107i uskoro na red.\u00a0<\/p>\n\n\n\n**
$\"\"$
Foto: Delo mlade fotografkinje Lenke Pavlovi\u0107, ispred Saborne crkve u Beogradu, za potrebe projekta ,,No Borders Generations\u201d<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Upoznajte Alumni klub Filolo\u0161kog fakulteta u Beogradu<\/h2>\n\n\n\n
TVOJ MAGAZIN:<\/strong><\/strong> Tako\u0111e, u\u010desnik si projekata ,,Generacija bez granica\u201d i ,,Koronarno \u010ditanje\u201d u organizaciji Alumni kluba Filolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Mo\u017ee\u0161 li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o ovim inicijativama i o aktivnostima alumnista Filolo\u0161kog fakulteta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Imala sam priliku da saradjujem sa organizacijom Alumni kluba Filolo\u0161kog fakulteta<\/strong> nekoliko puta, i zaista za njih imam samo re\u010di hvale. To su **mladi entuzijasti<\/strong> koji neumorno rade na promovisanju nauka i ve\u0161tina koje se sti\u010du na Filolo\u0161kom.<\/p>\n\n\n\n**
Neke od njihovih misija <\/strong>su: osavremenjivanje nastave na fakultetu, \u0161irenje ugleda Filolo\u0161kog fakulteta javnim putem, povezivanje diplomaca sa studentima i budu\u0107im kolegama, objavljivanje knjiga, \u010dasopisa i studija u skladu sa zacrtanim ciljevima i mogu\u0107nostima, itd\u2026\u00a0<\/p>\n\n\n\n
\u0160to se ,,Generacije bez granica\u201d <\/strong>ti\u010de, re\u010d je o izlo\u017ebi <\/strong>kroz objektiv mlade fotografkinje Lenke Pavlovi\u0107 koja prikazuje mlade alumniste Erazmus programa <\/strong>koji bri\u0161u granice i povezuju se sa svetom. Izlo\u017eba je bila otvorena u Ostavinskoj galeriji u Beogradu<\/strong>, a tako\u0111e je prikazana i u prostorijama **EU Info Centra u Ni\u0161u i u Kulturnom centru Novog Sada.<\/strong><\/p>\n\n\n\n**
,,Koronarno \u010ditanje\u201d\u00a0<\/strong> je projekat osmi\u0161ljen za vreme izolacije u doba korone, a ideja je bila da svako predlo\u017ei po jedan ili vi\u0161e naslova koji su inspirativni, i koji bi olak\u0161ali tegobu karantinskih dana, barem sam ja to tako razumela. Sjajna inicijativa koja podsti\u010de **\u0161irenje kulture i knji\u017eevnosti<\/strong>, pritom poma\u017eu\u0107i u borbi i u te\u0161kim vremenima, punim neizvesnosti.<\/p>\n\n\n\n**
***<\/p>\n\n\n\n
Prebrzo smo poverovali da su te\u0161ka vremena<\/strong> puna neizvesnosti iza nas, ali nas stvarnost uverava u suprotno. U danima koji dolaze bi\u0107e nam potrebna svaka lepa re\u010d<\/strong> koju mo\u017eemo izgovoriti, svaki osmeh <\/strong>koji mo\u017eemo uputiti i svaka **pozitivna misao<\/strong> koju mo\u017eemo zamisliti. <\/p>\n\n\n\n**
Na\u0161a sagovornica Tijana Zdravkovi\u0107<\/strong> nam je ukazala na nekoliko mogu\u0107nosti \u2013 hajde da radimo ono \u0161to volimo, da odr\u017eimo obe\u0107anja koja smo dali sebi, se\u0107ajmo se onih koji su se borili za nas, sa\u010duvajmo od zaborava fragmente iz pro\u0161losti i vratimo se na mesta u kojima smo rasli. <\/p>\n\n\n\n
Iako je Tijaninom i mom razgovoru, od samog po\u010detka, bilo su\u0111eno da odstoji, da se kr\u010dka, da previre i na kraju, da sazri pre nego \u0161to bude objavljen, za\u017eiveo je u pravom trenutku, jer za dobru pri\u010du, koja poslu\u017ei kao lek u te\u0161kim vremenima punim neizvesnosti, nikada nije kasno! <\/p>\n\n\n\n
$\"\"$ <\/figure>\n<\/body>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za dobru pri\u010du nikada nije kasno! Kada pera ukrste dva pisca u nastajanju, dve biv\u0161e studentkinje Filolo\u0161kog fakulteta, dve zaljubljenice u francuski jezik i kulturu i dve obo\u017eavateljke Beograda, pri\u010da ne zastareva. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4023,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[33,26],"tags":[473,820,861,862,825,309,860,38],"series":[848,863,639],"class_list":["post-4016","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-pisanje","tag-blog","tag-filoloski-fakultet-u-beogradu","tag-francuski-jezik","tag-instagram","tag-intervju","tag-pisanje","tag-tijana-zdravkovic","tag-tvoj-magazin","series-intervju","series-tijana-zdravkovic","series-tvoj-magazin"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/tvojmagazin.com\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/FB_IMG_1592490867370.jpg?fit=1080%2C720","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4016"}],"collection":[{"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4016"}],"version-history":[{"count":7,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4016\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4268,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4016\/revisions\/4268"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4023"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4016"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4016"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4016"},{"taxonomy":"series","embeddable":true,"href":"http:\/\/tvojmagazin.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/series?post=4016"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}