Otkrivanje sebe: Poezija Biljane Novaković

Od pesnikinje Biljane Novaković možemo čuti da za sebe kaže da je večiti stranac, rođena u Kragujevcu, odrasla u Beogradu, a živela u nekoliko zemalja. Pisanjem uspeva da iskaže suštinu života u domenu koji prihvata kao jedan od poverenih talenata.

Neke od njenih pesama su uvrštene u međunarodne zbornike pesama „Pod kapijom Mojsinjskog neba“, „Žubori sa Moravice“, „Pokrovsko pjesničko saborovanje“ u Republici Srpskoj, i knjizi „Ženski razgovori“. Na ovogodišnjem konkursu u Mrkonjić gradu, pesmama iz druge zbirke dolazi do Književne nagrade ljubavnih pesama „Zlatni Diptihon“. Prva zbirka pesama „Otkrivanje sebe“ nastaje kao prekretnica da se sopstvenom snagom dođe do drugačije šanse za ljubav. Svakako, njene pesme opisuju igru duha, ljubavi i bola koji se neposredno provlači.

Zbirka pesama je u prodaji. Takođe, Biljana piše blog o nezaobilaznoj temi praštanja, ljubavi ka sebi i prirodi koju još uvek imamo. Voli cveće. Možete je pronaći na instagram profilu: kor.isnica.

U TRENUTKU

Sedela je na peronu
kraj mlade žene
u ruci cigarete upaljene,
da uteši znala je, rečima o kraju
kao početku stvaranja.
~
Na trenutak u nebo
zagledana, traži odgovore…
posmatra očima punim tuge
dok vagoni prolaze je,
jedan za drugim.
~
Na poslednjoj stanici voza,
izlazi drugačijeg lica, ranjena…
Radar njenih pluća
stegle su grudi
volela da ih on ljubi.
~
Povratak sebi i svojoj sobi hita
da podeli sa njom tišinu,
u rasutim delovima sebe opisuje,
reči pretvara u stihove poezije.
U trenutku priznaje,
da u vinu istinu krije,
ljubljeno moje.

© Biljana Novaković 
Kategorija Odrasli Pesnici

POGLED

Oči su prozori duše, kao šaloni
iza kojih dubina se krije.
Kome hoćeš ti otkrivaš,
i da si daleko do srca dolaziš.

Osvajaš dušu, u dvoru moga uma
govoriš tiho, njoj prija.
Od najveće tišine, čuje se glas,
u toj tišini sebe se stidim.
i ne želim da stane, već nadahne.

U dubini tirkiznog mora,
odpuštam teret svojih misli,
talasima koje pokrećeš,
samo loše na dobro okrećeš.

U korak sa vetrom se borim,
da li da stanem il' morem plovim?
Zahvaljujem što postojim.

© Biljana Novaković
Iz Zbirke pesama „Otkrivanje sebe“,2024_Beograd

O NJOJ 

Ponekad ne bude jasno
koliko toga u jedan život stane.
Svaka žena
jednom je bila Magdalena.
Iz dramske priče kroz tamu,
u drugu odaju se ide.
Ključ do nje je publika
bezimena,
pozvana radi prepoznavanja.
Nova prilika data je ženi,
da izdrži bol
kad u njoj nema ničeg više,
da oslikava platno ili dušom piše.
Kroz bol,
u bojama koje život znače,
I kad svi je napuste a duša plače. 
Slikar se postaje kad nebo pozove,
četkicom oslikava duše u raju
a telo opire zemaljskom beskraju.
U grehu nastavlja ali kad rane zabole
drugačiji život započinje. 
Svaka žrtva ljubavlju čoveka menja.
Ovo delo je prilika umetničkog rasta
da se otključaju obrasci stari,
u srce useli carstvo slave, ljubav sveta.

© Biljana Novaković
Objavljena  u  knjizi pesama više autora_Ženski razgovori