DOGAĐAJI,  MISLITE O TOME

Tvoj grad i njegove vizuelne komunikacije

Tvoj mikrosvet je najčešće u tvojim rukama – sa onoliko sredstava, vremena i volje, koliko ih imaš na raspolaganju. U njemu, omeđenom sa četiri zida, ti biraš oblike i boje koji ti život čine komfornijim.

Kada kročiš izvan svog mikrokosmosa, shvatiš da se makrokosmos – tvoj grad koji pripada i drugima – svakoga tiče i nikoga ne tiče!

Zamisli na trenutak da si glavni urbanista ili gradski arhitekta. Tvoja pozicija zamišljenog urbaniste neka bude subjektivna, ona koja ti omogućuje da izneseš sopstveno viđenje.

U tom slučaju i sama dajem sebi za pravo da pored pozicije posmatrača, šetača i konzumenta, ovog puta zauzmem i poziciju urbaniste koji želi da na sebi svojstven način komunicira sa gradom.

Lepotu treba tražiti svuda oko nas

Pretpostavimo da zaista jesam urbanista, što nisam, i da sam po vokaciji lingvista, što je istinita tvrdnja. Osluškujem ponudu.

Oni kanali komunikacije koji su mi dostupni vrve od mnoštva reči i relacija.

Upotrebljene reči se pozivaju na saznanje da jezik poseduje moć da izrazi i posreduje čulno.

Aksiom je da moćne reči, udružene sa vizuelnim, stvaraju čuda. One uvećavaju profit, prodaju proizvod čak i onom kome on ne treba, diktiraju trendove i kreiraju božanstva.

Ipak, ovaj zamišljeni urbanista ima na umu nešto sasvim drugačije.

Lična arhiva

Moja ključna reč: IDEJA

Moja ključna reč bi bila IDEJA, jer želim da u svom gradu napravim prostor za promene.

Moj poligon za rad bili bi gradovi, a klijent kome se obraćam bio bi stanovnik grada. U savremenim komunikacijama potencira se njegov brzi tempo života, nedostatak vremena, njegova zauzetost i obuzetost materijalnim.

Kradu se trenuci njegove pažnje, hvataju momenti njegove slobode.

I nudi šta?

Ono što stanovnik grada već ima: razgovor s nogu, komunikacija sa distance, brza hrana, brza pošta, neposredna kupovina…

Pada li kome na pamet da je stanovniku grada potrebno nešto sasvim suprotno. Potrebno mu je vreme da uspori i mesto da razmisli !

Vreme da se uspori i mesto da se razmisli

Ovaj zamišljeni urbanista ne želi da juri, da hvata, da krade pažnju svog gradskog korisnika, jer nema potrebe za takvom komunikacijom.

On želi da njegova rešenja utiču – na svest klijenta, a ne samo na njegov džep, novčanik, na njegov frižider ili stomak.

Ovaj zamišljeni urbanista želi da pridobije pažnju, ali i poštovanje svog korisnika.

To želi da čini pozivajući se na njegove najplemenitije, a ne na njegove najniže nagone. Činjenica da su plemeniti nagoni zaboravljeni, jer se retko plasiraju, neće ga sprečiti da svoj grad stavi u funkciju pokretanja promena. Njegovi ciljevi su uspeh, profit i uticaj kroz pozitivni društveni angažman.

Lična arhiva

Čovek je biće svog vremena

Čovek je biće svog vremena, to je jasno, ali on ne sme zaboraviti na svoju moralnu odgovornost i suštinu. Ovaj zamišljeni urbanista zna da je spoj vizuelnog i lingvističkog elementa najbolje sredstvo za ispoljavanje ideja.

U tom slučaju, umetnost i kultura bi poslužile kao marketinška platforma.

Vizualizacija duha grada u simbole bila bi ostvarena kroz izradu murala ili grafita na slobodnim gradskim zidinama što bi oformilo novi kanal marketinške komunikacije, pored korišćenja postojećih kanala.

Estetika današnjice bila bi povezana i upotpunjena kulturom. Ubeđena sam da se bilo koji proizvod može prikazati na taj način.

Na primer, iskoristila bih zid neke ruinirane zgrade sa dobrom lokacijom i pretvorila ga u grafit ili mural sa izuzetnom porukom. Na taj način, iskoristila bih reči ili sliku kao moćne faktore u ljudskoj kolektivnoj svesti i povezala ih sa savremenim simbolima koji nose sa sobom kompleksnije emocije i nagone od onih na koje smo se navikli u preovlađujućem vizuelnom.

Suprotno od pozivanja na naše nagone gladi, seksualnosti ili takmičenja, promovisala bih svoj grad simbolima koji bude potrebu za poistovećenjem, kolektivnošću i udruživanjem.

Ili bih, s druge strane, istakla individualnost kroz nečiji trud, rad i odricanje.

Bolje je poraditi na ljudskim sličnostima, nego na razlikama

Ipak, kao kanal komunikacije ne bih koristila uobičajene TV spotove sa poznatim ličnostima jer oni često ukazuju na nedostižnost i luksuz, a impliciraju na novac koji je izdvojen da bi se takva ličnost dovela u reklamu.

Ne bih želela svom sugrađaninu da se približim poručujući mu da treba da teži da dosegne nedostižno, već bih želela da mu grafitom koji bi predstavljao naš grad ukažem da su i poznate ličnosti njegove komšije. Smatram da je uvek bolje poraditi na ljudskim sličnostima nego na razlikama.

Ukoliko neku poznatu ličnost uklopimo u grafit, onda joj dajemo šaljivi kontekst i ljudsku dimenziju. Setimo se grafita koji su u ključnim vremenima odavali mišljenje kolektiva, a danas se još uvek pamte ili prepričavaju.

Lična arhiva

Umetnost je lepša i bolja od života

Grafiti i murali zbog ograničenosti prostora ističu jezgrovitiji i upečatljiviji jezički horizont, koristeći reči koje izražavaju samo ono što se želi reći i prepoznatljiv simbol koji obiluje bojama.

U tom slučaju, simboli su kapije u našu svest, a umetnost je lepša i bolja od života.

Takođe, prikaz simbola kroz filter karikature, stripa, grafita, uopšte umetnosti, a ne kroz realne ljudske oblike ili manekenske poze, daju drugačiju dimenziju poruci i plemenitiju upotrebnu vrednost proizvoda.

Plemenitija upotrebna vrednost proizvoda podrazumeva, pored prodaje i konzumiranja proizvoda, i svest samog korisnika da je taj proizvod kreiralo i baš za njega stvaralo, dopremilo ili popularizovalo neko drugo ljudsko biće kome je to radna obaveza, ali i užitak. Upravo takva poruka stimuliše čula i vrednosti korisnika da aktivno učestvuje u procesu stvaranja – vidu povratne reakcije ili inspiracije za novo stvaranje, svejedno je.

Takođe, insistirala bih na komunikaciji koja bi poruku prenosila na duhovit način i koja bi stimulisala na razmišljanje. Kreativno osmišljena poruka budi u korisniku radoznalost da sazna kakav je to ,,cool lik” osmislio takvu ideju.

Ipak, duhovitost bi u ovom slučaju isključivala seksizam, mačizam i estetiku tela, a u prvi plan bi stavljala duhovitost kao oblik ispoljavanja duha i kreativnosti.

Sve ono što se tiče kreativnosti traži utočište u slobodi. Potencirala bih slobodu izraza kroz snagu umetnosti.

Lična arhiva

Strašna snaga slabosti

Strašna snaga slabosti na koju se pozivaju vizuelne komunikacije koje eksploatišu tela, lica i forme, ne pristupaju gradskom korisniku kao zasebnom fokusu. One su univerzalno orijentisane na nagon ili potrebu ljudskog bića, gde god ono živelo.

Zauzela bih urbani, a ne univerzalni pristup gradu.

Iskoristila bih silne prazne zidove, bedeme, bilborde, ali i kulturne manifestacije kojima gradovi obiluju, kao mogućnost da angažujem simbole u cilju približavanja brenda gradskom korisniku.

Na kraju, potencirala bih otvoreno pitanje:

Zašto se nedovoljno koristi uticaj vizuelnog na ljudsko učenje i ponašanje?

Smatram da se kroz pravilnu upotrebu vizuelnih mogućnosti, građanin može edukovati i u vizuelnom uživati kao ljudsko i kao gradsko biće, a ne samo kao konzument, kupac ili zavisnik.

Odgovornost na onima koji budu davali odgovor na ovo pitanje je ogromna.

2 Comments

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *