Osnovni pojmovi o tvorbi reči

Učenici se susreću sa morfologijom kao naukom, u okviru proučavanja vrsta reči i različitih oblika iste reči, što pripada morfologiji u užem smislu.

Međutim, morfologija proučava i načine pomoću kojih nastaju nove reči u jeziku. U okviru morfologije, oblast koja se bavi proučavanjem nastanka reči naziva se tvorba reči.

Proste reči i tvorenice

• Reči koje nisu nastale tvorbom od drugih reči nazivamo proste (nemotivisane) reči
• Reči koje su nastale tvorbom od drugih reči nazivamo tvorenicama (motivisanim rečima)

Pitanje da li je neka reč nastala od druge ili nije ne treba uvek da posmatramo sa stanovišta savremenog jezika. Recimo, neke reči su u davnoj prošlosti nastale od drugih reči, ali su tokom vremena izgubile vezu sa njima, pa takve reči u savremenom jeziku spadaju u proste.

Porodica i koren reči

Sve reči koje imaju zajednički deo u kom se čuva njihovo prvobitno značenje čine porodicu reči.

Taj najmanji zajednički deo svih reči u jednoj porodici naziva se koren reči. U primeru koji se nalazi ispod, u pitanju su reči koje sadrže koren nov.

Primer:

Nov način pravljenja novina osmislio je novinar kulturne rubrike, obnovivši zaboravljenu proceduru.

Tvorba reči

U tvorbi reči učestvuju:

• tvorbena osnova: koja može biti jednaka gramatičkoj osnovi ili celoj reči
• tvorbeni afiksi: prefiksi, sufiksi, spojni vokali, prefiksoidi i sufiksoidi

Najvažniji načini tvorbe reči

Postoje tri najvažnija načina tvorbe reči u srpskom jeziku i četvrti koji je specifičan:

• izvođenje (sufiksacija)
• slaganje (kompozicija)
• kombinovana tvorba
• tvorba pretvaranjem

Napomena

U sledećim objavama biće više reči o svakom od načina tvorbe ponaosob, uz mnogobrojne primere koji će ovu oblast gramatike učiniti razumljivijim.