3. GODINA,  SRPSKI JEZIK OD A DO Š

Sima Pandurović ,,Svetkovina” analiza pesme

Sima Pandurović je najizrazitiji pesimista srpske moderne poezije. Bliže određujući njegovo stvaralaštvo, možemo ga svrstati u predstavnike srpske dekadencije.

Podsetimo se, dekadencija je jedan od pravaca moderne nastao u Francuskoj. Označava opadanje, propadanje i stanje duhovnog klonuća. Njeni predstavnici se okreću muzikalnosti jezika, zatvorenosti (hermetičnosti), boemiji, nemoralnosti i porocima.

Sima Pandurović je živeo u periodu od 1883. do 1960. godine.

Bio je diplomirani filozof, pokretač časopisa i istaknuti prevodilac Molijera i Šekspira.

Nije želeo biti utilitaran – protivio se tome da književnost treba da bude korisna i podređena društveno-političkim okolnostima.

Zbog svojih stavova i govora protiv Austrougarske, proganjan je, zatvaran i otpuštan s posla.

Iza sebe je ostavio zbirke poezije:

  • ,,Posmrtne počasti” iz 1908. godine
  • ,,Dani i noći” iz 1912. godine
Unsplash

,,Posmrtne počasti”

Zbirka ,,Posmrtne počasti” sadrži 38 pesama, među kojima se nalazi i pesma ,,Svetkovina”.

  • Teme koje preovlađuju u zbirci: smrt i prolaznost
  • Osnovni motivi zbirke: ludilo, groblje, mrtva draga, naturalistički motivi (npr. raspadanje leševa)
  • Pesnički ton u zbirci: nalik onom u Disovim ,,Utopljenim dušama”

Uticaji

Veliki uticaj na Pandurovićevo stvaralaštvo su imali:

  • Šopenhauer: intelektualni pesimizam
  • Bodler: izvući lepotu iz zla
  • Edgar Alan Po: tema smrti i njene fizičke karakteristike
  • Vladislav Petković Dis: život kao tamnica

Pandurovićeva poetika

  • Estetika ružnog: lepim se čini ono što je ružno
  • Poetizuju se nepesničke teme
  • Izraziti intelektualni pesimizam
  • Misaonost
  • Emotivnost koja je iskrena i potresna
  • Kontrast: prikaz smrti, groblja, ludila i raspadanja ima ulogu u tome da veliča život i ljubav

Kritičari o Panduroviću

Kao što nije mogao prihvatiti ni Disovu poeziju, Jovan Skerlić je bio zgrožen i Pandurovićevim stvaralaštvom.

Za pesme Sime Pandurovića Skerlić je imao još oštrije reči.

Nazivao ih je: ,,bolesnim pesimizmom”; ,,bezumljem”; ,,književnom zarazom u potrazi za originalnošću” i ,,grobljanskom i bolesnom poezijom”.

Bogdan Popović je, ipak, pesme Sime Pandurovića uvrstio u ,,Antologiju novije srpske lirike”, za razliku od poezije Vladislava Petkovića Disa.

Unsplash

,,Svetkovina”

Sišli smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok, — nama, draga, znan,
I svetkovasmo ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Râna, što krvave ih vređao je svet, —
Ljubavi naše plav i nežan cvet.
 
I opet sila zgrnulo se sveta
U bolnički nam mirisavi vrt;
Posmatra gde se dvoje dragih šeta
Srećno, i hvale onaj život krt
Što ostavismo. daleko od njih
Sad smo, a oni žale mir naš tih.
 
Oni baš ništa nisu znali šta
Dovede tu nas. U cveću smo išli
Slaveći strasno osećanja ta
Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
U novom svetu dobro nam je sad,
A svet o njemu dobro i ne sluti
 
Sumnja u ljubav — najteži nam jad —
Min’o, i čase blažene ne muti.
Iz prošlih dana ljubav i znak njen
– Spojenost srca — ostala nam još;
Naš život ovde svetao je tren,
Srdačan, krotak. Onaj život loš
 
U kome znanci, rodbina ostaju,
Nevinost našeg ne poznaje sveta;
Životno vino, srž nedostaju
Njima, a glava njihova im smeta.
A naših srca jedan isti zvuk
Beleži draži i vremena huk.
 
Jer mi smo davno, verna draga, — je li? —
Iskidali konce što nas vežu
Za prostor, vreme, tonove i boje,
— Lance života što zveče i stežu, –
Jer mi smo, možda, sami tako hteli,
Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.
 
I gledaju nas zato što idemo
U košuljama belim parkom ovim,
Gde bolnički se miris širi jak;
Ne znaju draži sa životom novim,
Ljubavi naše neumrle znak.
…Gle! očima im trepti rosa nemo…

Unsplash

Analiza pesme ,,Svetkovina”

Vrsta pesme: ljubavna pesma; više od ljubavne pesme – himna ljubavi

Strofa: 7 sekstina (strofe od 6 stihova)

Stih: deveterac, deseterac i dvanaesterac

Rima: parna i ukrštena

Opkoračenja: misao se prenosi u drugi stih

Naslov pesme: reč svetkovina označava priredbu ili svečanu proslavu

Paradoks: slavi se trenutak silaska sa uma; slavi se nešto što je za žaljenje

Atmosfera pesme: pozitivna; ispunjena svetlošću i sjajem

Tema: beg iz sredina koja nema razumevanja za ljubav

Motivi:

  • svetkovina (slavi se sloboda ljubavi)
  • beg (od sredine koja sputava)
  • sumnja u ljubav (ljubomora)
  • ljubav
  • ludilo
  • bolnica (kao mesto ozdravljenja)

Stilske figure:

  • Paradoks: ,,sišli smo s’ uma u sjajan dan”
  • Ironija: da li su suze onih kojih ih žale istinske ili lažne?
  • Inverzija: promena reda reči u rečenici

Simboli:

  • plavi cvet: čednost, čistota i vernost
  • bele košulje: nevinost i čistota
  • bolnički mirisi: silina i ispunjenost ljubavlju
  • sjajan dan: uzvišenost i lična sreća
  • silazak s’ uma: ushićenost, ljubavna ekstaza i sreća

Poruke pesme:

  • Ljubav ne može opstati u spoljašnjem svetu.
  • Treba se boriti za ideale!
  • Ne treba imati predrasude!
  • Ljubav bi trebalo da je potpuno slobodna.

Napomena

Pesmu ,,Svetkovina” ne treba doslovno shvatiti – ona se ne može bukvalno tumačiti.

,,Svetkovina” je pesnički izraz iskazan mnogobrojnim stilskim sredstvima, sa ciljem da svojom slikovitošću i izražajnošću prenese dublju poruku.

Nad pesmom ,,Svetkovina” se ne treba začuđavati, već bi trebalo uživati u njenoj lucidnosti, neobičnosti i lepoti.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *